NEĆE KRPU U RUKAMA NI ZA 1.400 PO SATU: Bez diplome uzimaju i po 200.000 dinara - ali niko neće da radi ovaj posao

SRBIJA se suočava sa paradoksom - posla ima, ali nema ko da radi. Spremačice i magacioneri postale su među najtraženijim profesijama. Najveća potražnja je u Beogradu i Vojvodini, gde poslodavci više ne traže "idealnog kandidata", već samo da se neko prijavi. Ako ovaj trend potraje, nameće se pitanje - ko će održavati bolnice, škole, prodavnice čistim i slagati kutije u magacinima?

Foto Tanjug / S. Ilić

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom prošle godine čistač hotela i kancelarija bio je na drugom mestu najtraženijih zanimanja u Beogradskom regionu - potraživan je 3.681 magacioner, dok je samo u Vojvodini nedostojalo više od 2.000. Oglasa za ove poslove bilo je nekoliko puta više na specijalizovanim internet portalima.

- Situacija sa spremačicama je katastrofalna - kaže nam Andrej Maletić, vlasnik firme za održavanje poslovnih prostora. - Ne samo da nam nedostaju čistačice, već je i loš kvalitet radne snage. Na naš oglas za radno mesto čistača prostorija javi se i do 100 ljudi, na razgovor dođe dvoje, troje a ne zaposli se niko. Plate kod nas su veće od minimalca, a stručnije spremačice mogu da zarade i više od 90.000 dinara. Približavamo se platama zaposlenih u zdravstvu.

Maletić kaže da ni poslodavci nisu zadovoljni zbog "uvoza" radne snage, ali je to jedini način da se osiguraju da će radnici sledećeg dana doći na posao. Iz inostranstva najčešće dolaze radnici iz Indije, Bangladeša, Nepala, Pakistana. U velikom broju hotela u Beogradu i Novom Sadu već rade spremačice koje ne govore srpski. Promenila se situacija i sa ženama koje čiste stanove u odnosu na pre nekoliko godina, kada je bilo dovoljno pitati poznanike za preporuku. Satnica je "skočila" do 1.400 dinara - mesečna zarada može da pređe i 200.000, a broj žena koje se bave ovim poslom sve je manji.

- Tražimo radnike mesecima. Pre smo imali desetine prijava, sada nam se niko ne javlja. Ljudi jednostavno neće više da rade ovaj posao - kaže menadžer jedne beogradske agencije za održavanje stanova. - Nedostatak radnica doveo je do rasta cena: generalno čišćenje stanova košta od 8.000 do 15.000 dinara, u zavisnosti od površine. Mada nam ovo ne ide u prilog, za one koji traže nekoga da im očisti stan možda je najbolje rešenje da stave ruke u rukavice...

Magacioner je još jedno od deficitarnih zanimanja. Kompanije ovim radnicima nude zaradu i do 150.000 dinara mesečno. U mnogobrojnim oglasima za ovo zanimanje se često naglašava mogućnost stalnog zaposlenja i da se obično radi prva smena. U nekim kompanijama se radi od ponedeljka do petka, a negde do subote. Ukoliko je posao u Beogradu, na primer, radnicima se često obezbeđuje smeštaj i topli obrok. U želji da pronađu magacionere, poslodavci nude i mogućnost usavršavanja i druge privilegije.

Miloš Turinski iz "Infostuda" ističe da uskoro počinje letnja sezona na moru, gde se sezonci sele već u maju, pa će nam spremačice i ostali deficitarni radnici nedostajati još više:

- Nedostaju nam i građevinski radnici, konobari, kuvari, auto-mehaničari, auto-limari, vozači C i D kategorije. Zanatska zanimanja godinama su bila potcenjena i slabo plaćena i važilo je pravilo: završi fakultet da ne bi radio fizički posao. Ovakav pristup doveo je do toga da su se generacije usmeravale ka fakultetima, dok su zanati i osnovna zanimanja poput magacionera i spremačica bili zanemareni.

Turinski podseća da je nekada bilo nezamislivo da zanatlija zarađuje više od diplomiranog ekonomiste, a sada je situacija obrnuta.

- Veliki je problem što država nije blagovremeno uskladila školski sistem sa realnim potrebama tržišta rada. Desilo se ono što niko nije očekivao, poslovi koji su nekada bili slabo plaćeni, sada su postali "premijum" usluga. Zanatlije biraju gde, za koliko i kod koga će da rade. Društvo je dugo potcenjivalo "osnovne poslove", a sada nam se takav odnos vraća kao bumerang - kaže Turinski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije