Sa panela „ETS i CBAM – šta je za Srbiju i region bolje?“ OIE investicije šansa za pregovore sa EU

„Elektroprivreda Srbije“, kao i ceo region, napravila je iskorak u ulaganjima u projekte obnovljivih izvora.

Foto: Danilo Mijatović

EPS intenzivno ulaže i završava vetropark „Kostolac“ solarnu elektranu „Petka“, razvija projekte izgradnje reverzibilne HE „Bistrica i 1 GW solarnih elektrana i istovremeno se preuzima zelena energija od drugih proizvođača preko feed in tarifa i kroz ugovoe iz aukcija za tržišne premije. To otvara prostor za pregovore sa Evropskom unijom i Energetskom zajednicom u vezi sa sistemom trgovine emisijama (ETS) i sa mehanizmom prekograničnog usklađivanja ugljenika (CBAM) – rekao je Boriša Davidović, direktor Sektora za energetsko-ekonomsko planiranje i sistemske usluge u EPS, na panelu „ETS i CBAM – šta je za Srbiju i region bolje?“.

On je istakao da EPS uveliko meri emisije i izveštava o tome, a verifikacija je trenutno u proceduri, ali da se u slučaju plaćanja CBAM ulaganja u OIE ne vide u energetskom miksu.

- EPS ima izbalansiran portfolio, ali u slučaju dobre hidrologije ne bismo mogli da izvozimo u EU jer bi se i na zelenu, hidro energiju naplatila taksa kao da je poreklom iz termoelektrana. Tako se i EU odriče čiste energije. Ako gledamo u budućnost, za nas je 2030. godina juče, 2035. je danas, a 2040. sutra – objasnio je Davidović.

Foto: Danilo Mijatović

Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, naglasila je Srbija kao zemlja kandidat teži da razvija ETS sistem da u trenutku pristupa EU bude spremna i da može da trguje emisijama. Ona je rekla i da je uspostavljen sistem MRVE, monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija. Dokić je navela i da je Srbija spremna za pregovore, ali da su potrebne studije i analize koliko će neke takse i mere koštati, uvažavajući specifičnosti svake zemlje.

- Zemlje EU su mogle da se prilagode putem besplatnih alokacija, a trošak CO2 je morao da se ukalkuliše u trošak proizvodnje. Namera EU nije da poremeti Zapadni Balkan, fokus je na velike zemlje koje plasiraju velike količine robe na tržište EU, kao sto je Kina – ukazala je Dokić.

Jasmina Trhulj, šef jedinice za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice, objasnila je da EU radi studiju koja se fokusira na struju kao CBAM proizvod i da bi trebalo i da bude završena sredinom godine. Ona je rekla da region mora da uspostavi svoje pregovaračke pozicije, te da je bitno da se ubrza integracija tržišta električne energije kako bi i moglo da dođe do eventualnog izuzeća do 2030. godine.

- Srbija i Crna Gora su na korak i imamo šansu da do leta krenu u spajanje tržišta. Svako rasparčavanje otežava trgovinu. Poenta je da se olakša investiranje – rekla je Trhulj.

I predstavnici elektroprivreda Crne Gore i Bosne i Hercegovine predstavili su svoje viđenje ove goruće energetske teme u pravcu pravedne tranzicije.

- Dekarbonizacija nije nešto o čemu se pregovara, jer su zemlje regiona već posvećene tome i ključno je da otvorimo pregovore sa Evropskom komisijom - rekao je Ivan Mrvaljević, izvršni rukovodilac Direkcije za razvoj i investicije u Elektroprivredi Crne Gore. - Nemamo fond za pravednu tranziciju, razvojni krediti nisu dovoljni, a za sve što planiramo da uradimo potrebno je 30 milijardi evra. Zemlje regiona imaju zajednički cilj, a odgovor bi mogao biti izuzeće ili pregovori koji uvažavajuju realno stanje.

Anes Kazagić, pomoćnik generalnog direktora za razvoj u Elektroprivredi Bosne i Hercegovine, objasnio je da se radi na dekarbonizaciji i uvođenju čistih tehnologija uz obezbeđenje energetske sigurnosti. Međutim, CBAM i ETS su nepovoljni i svojeversne su omče oko vrata elektroprivreda.

- Sve to dolazi u trenutku kada su uslovi potpuno drugačiji u odnosu na vreme, prvenstveno cene, kada je EU uvodila ETS. Zemljama EU su bili na raspolaganju fondovi za modernizaciju i pravednu tranziciju - rekao je Kazagić. - Potreban nam je zajednički pristup za odlaganje i stava smo da treba tražiti postepene takse

I privreda ima svoj pogled na ove teme i Dimitrije Knjeginjić, direktor Lafarž Srbija, istakao je da najavljene mere i takse izgledaju kao svojevrsni reket EU prema Zapadnom Balkanu, te da je ključno da se ukaže na sve manjkavosti i posledice.

- EU je imala 20 godina da se prilagodi, a nas izlagati preko noći je neprimereno.Naše kompanije u Evropi su godinama trgovale sa CO2 i pravile 30 do 40 odsto profita. Pitanje je ko garantuje da taksa preko noći neće biti 400 evra – rekao je Knjeginjić. –„Lafarž“ je pogođen kao EPS jer koristimo tradicionalno gorivo i naša sirovina ima karbonat i brine nas neizvesnost, jer imamo tri milijarde investicija u „carbon capture“ u šest cementara u Evropi i ne znamo da li CBAM dolazi.

P.O.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije