VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MENJA SRPSKO TRŽIŠTE RADA? Koja zanimanja će biti ugrožena do 2030?

JEDAN softver već piše osnovne izveštaje o vremenu. Drugi pregleda pravne dokumente za sekundu. Treći analizira medicinske slike sa preciznošću iskusnog radiologa. To više nisu futuristički koncepti. To je sadašnjost.

Foto freepik

A ako pitate ekonomiste, Srbija još ima vremena da se pripremi. Ali ne mnogo.

Automatizacija ne dolazi svuda jednako

Prema istraživanju McKinsey Global Institute, do 2030. godine čak 30% trenutnih poslova u Evropi moglo bi biti izloženo delimičnoj ili potpunoj automatizaciji. Srbija, iako tehnološki manje eksponirana od Nemačke ili Švedske, deli isti obrazac, zanimanja s ponavljajućim zadacima će biti najviše pogođena.

Pogodiće:

• administrativne službenike i sekretarice,
• blagajnike u maloprodaji,
• osnovne operatere u kol centrima,
• vozače i dostavljače,
• knjigovođe i obrađivače podataka.

Ono što sve ove poslove povezuje je predvidivost. Veštačka inteligencija odlično prepoznaje šablone i u brojevima i u govoru.

Prvi na udaru su rutinski zadaci

Pojava velikih jezičkih modela dramatično je ubrzala prelazak ka kognitivnoj automatizaciji. Softveri više ne obavljaju samo fizičke i aritmetičke operacije već razumeju jezik, pišu mejlove, klasifikuju zahteve korisnika i daju predloge u realnom vremenu, koristeći napredne agent ai alate za analizu teksta i automatizaciju rutinskih procesa.

U Srbiji se ova promena već oseća u sektorima:

• bankarstva - kroz automatizaciju korisničke podrške i kreditne procene,
• javne uprave - kroz chatbot asistente za građane,
• logistike - kroz optimizacija ruta i predikcija potražnje,
• računovodstva kroz AI alate za obradu faktura i poreskih prijava.

Ali ne znači da će svi ostati bez posla

Važno je razlikovati poslove koji nestaju od zadataka koji se transformišu. Na primer, knjigovođa neće nestati, ali se sve manje bavi unošenjem podataka, a sve više tumačenjem AI-izveštaja i savetovanjem klijenata. Isto važi i za HR sektore, advokatske kancelarije i obrazovanje.

Na meti nisu profesije, već rutinske komponente unutar njih.

Srpsko tržište između potrebe i otpora

Jedan od izazova u Srbiji je razlika između uvođenja AI rešenja i realne spremnosti radne snage. Prema istraživanju NALED-a, više od 70% domaćih preduzeća koristi digitalne alate samo na osnovnom nivou dok se napredna automatizacija koristi tek u 12% kompanija.

To znači da će tranzicija zahtevati ozbiljna ulaganja u:

• preobuku radnika,
• unapređenje digitalne pismenosti,
• uvođenje AI kao alata, a ne zamene.

Ako se ova tranzicija ne isprati politikama i edukacijom, postoji realan rizik da će hiljade radnih mesta biti izgubljeno bez jasne alternative.

Ko je (za sada) bezbedan?

Profesije koje zahtevaju visoku dozu kreativnosti, emocionalne inteligencije ili fizičke prisutnosti, znatno su manje ugrožene. Među njima su:

• psihoterapeuti i socijalni radnici,
• zanatlije i terenski radnici,
• medicinske sestre,
• umetnici i scenaristi,
• stručnjaci za odnose s javnošću i strategiju.

Nisu otporni na promene, ali ih AI još dugo neće moći zameniti.

Šta Srbija može da uradi?

Umesto borbe protiv AI, odgovor je u saradnji. AI bi trebalo da bude saveznik koji smanjuje operativne troškove i oslobađa vreme za strateški rad ali samo ako postoji svest i volja da se radna snaga unapredi.

Neki konkretni koraci koje država i kompanije već mogu da preduzmu su:

• uvođenje AI kurseva u srednje škole i fakultete,
• javno-privatna partnerstva za obuke zaposlenih,
• poreske olakšice za firme koje ulažu u preobuku,
• lokalni AI centri podrške u malim gradovima.

Veštačka inteligencija neće izbrisati posao nego će ga preoblikovati. Onima koji se prilagode, otvoriće se nove mogućnosti. Onima koji ignorišu promene, zatvoriće se vrata.

Tržište rada u Srbiji ulazi u najdinamičniju fazu svoje transformacije i pitanje više nije „da li će AI promeniti stvari“, već ko će ostati spreman da u toj promeni pronađe svoje mesto.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

TELEKOM NASTAVLjA INVESTICIJE, STARTAP EKOSISTEM SAZREVA: Srbija spremna da dobije prvog tehnološkog "jednoroga"

19. 07. 2026. u 18:54

Ekonomija

0 0

NEMA VIŠE UNIŠTAVANjA ODEĆE: Velika promena u EU - Evo šta se menja za trgovce i kupce

19. 07. 2026. u 17:24

Ekonomija

0 1

OGLASILA SE MINISTARKA O SUDBINI NIS-A: Evo šta je poručila o pregovorima MOL-a i ruskih vlasnika

19. 07. 2026. u 15:45

Ekonomija

0 2

JEDNA GREŠKA I ODE 10.000 DINARA: Do koliko godina možete da posedujete vozačku dozvolu u Srbiji?

19. 07. 2026. u 14:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije