DŽABA KOLENICE, KAD PASULJA NI ZA KOTLIĆ NEMA: Na Banatskim njivama suša obrala ovogodišnji rod omiljene mahunarke, ratari na gubitku

ROD pasulja u Banatu ove godine desetkovan je zbog suše. Proizvođači se žale da ga zbog ekstremnih vremenskih uslova neće biti dovoljno ni za kotlić.

Foto Privatna arhiva

S druge strane, agro-stručnjaci kažu da je u Srbiji ovo zrno odavno obrano, jer se gaji na malim površinama i uglavnom bez sistema za navodnjavanje. I ratari potvrđuju da se masovno odustaje od proizvodnje ove mahunarke, jer je zahtevna.

- Šta me pitaš pošto je kilogram, kad pasulja nema ni za jedan dobar kazan, selo da nahrani - odbrusio je vremešni žitelj sela Ravni Topolovac u banatskoj opštini Žitište.

Uputio nas je u porodični dom Magazinovića, gde nas je dočekao Dragan, jedan od najvećih proizvođača pasulja u Banatu.

- Lepo je zvučala krilatica da je naše selo prestonica pasulja u Banatu, ali ove godine od toga nema ništa, jer pasulja jednostavno nema, a i to malo što se pojavilo u mahunama, pitanje je kakvog je kvaliteta i da li će se uopšte skuvati u loncu - uz kiseo osmeh na licu, započinje Magazinović. - Pasulj sam posejao na pet i po jutara, ali je rod desetkovan, najpre hladno vreme krajem aprila, a onda nezapamćena suša tokom maja i juna, učinila je da kod nas, ali koliko znam i u celom okruženju, ima tek za seme za novu proizvodnju.

Dok nervozno hoda suvom zemljom, na njivi na kojoj pasulja nema ni za lek, Dragan nam kaže da je više od polovine zemljišta preorao i posejao druge kasnije kulture. Na pitanje da li je istina da je doskoro, svako domaćinstvo u Ravnom Topolovcu imalo bar jutro zemlje zasejano pasuljem, nemo je odmahnuo rukom, uz priču da nekoliko poljoprivrednika na svojim poljima, imaju manje roda pasulja, nego što su imali kada su ga sejali.

- Bilo nekada, sada se samo priča - dodaje uz konstataciju da je upitno da li će se u banatskoj prestonici pasulja, selu Ravni Topolovac, uopšte održati tradicionalna "Pasuljijada".

Foto Privatna arhiva

Zahvaljujući starim zalihama, tvrdi Magazinović, kriza još uvek nije toliko uočljiva, ali će već u narednih nekoliko meseci biti potpuno jasno da smo ostali bez domaćeg pasulja sa banatskih oranica, kada je ovogodišnji rod u pitanju. Sa ovom konstatacijom slažu se i proizvođači pasulja u Žitištu, Zrenjaninu i okolini, koji na njivama sa ovom kulturom, a koje nisu sistematski zalivane, uglavnom uopšte nemaju roda. Na zalivanim površinama, rod je do 250 kilograma, što po nekoj računici i ceni od pet evra, pokriva troškove proizvodnje.

- Ljudi masovno odustaju od proizvodnje pasulja koja je poprilično zahtevna i ubeđen sam da ukoliko nešto ne promenimo nabolje, gubimo bitku u proizvodnji pasulja i da će ostati samo priče o nekad najboljim pasuljima sa geografski najplodnijih njiva Banata - ističe Ljubomir Stankov.

Magazinović dodaje da Ravni Topolovac ima veoma dobru mrežu atarskih kanala, koji su nažalost, tokom cele godine suvi i potrebno ih je samo pročistiti i možda sa par brana, držati napunjene vodom.

- To bi mnogo doprinelo proizvodnji pasulja, naročito kada nas zadese ovakvi toplotni sušni talasi - kaže Magazinović, ističući da bi apel Ministarstvu poljoprivrede za pomoć i te kako dobrodošao.

Domaći gubitnik

U SRBIJI se pasulj, koji je strateški i te kako značajna i nezaobilazna namirnica u ishrani većeg dela stanovništva, gaji na oko sedam hiljada hektara, a prosečan rod ne prelazi tonu po hektaru, što svakako ne pokriva domaće potrebe.

Preporučujemo

Ekonomija

NOVE OLAKŠICE ZA POLjOPRIVREDNIKE: Izmenjen pravilnik - evo ko će sve imati koristi

21. 03. 2026. u 14:02

Ekonomija

0 2

CENA ZLATA STRMOGLAVO PADA: Evo koji su razlozi

21. 03. 2026. u 11:19

Ekonomija

0 0

NASTALE OGROMNE GUŽVE ZBOG 90 MINUTA NISKIH CENA: Vlasnik ove pumpe otkrio razlog jeftinog goriva

21. 03. 2026. u 10:40

Ekonomija

0 13

PODIGNUT DEČJI DODATAK ZA 5.000 DINARA: Ovo su svi detalji pomoći države

21. 03. 2026. u 07:27

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije