SPREMA LI SE PROMENA GAZDE U NIS? Ako danas do 6.00 Vašington ne odobri novu pauzu naftnoj kompaniji, stupaju na snagu sankcije

NA korak smo od isteka licence Ministarstva finansija SAD kojom je odložena puna primena sankcija protiv "Naftne industrije Srbije" (NIS), a do zatvaranja ovog izdanja našeg lista nije bilo poznato da li će kompanija dobiti još jedan produžetak roka. Američke kaznene mere stupiće na snagu danas, u 6.00 ujutru po našem vremenu, ukoliko NIS do tada ne stigne pozitivan odgovor iz Vašingtona.

Foto: Promo

Malo olakšanje donela je jučerašnja informacija da je "Jadranski naftovod" (Janaf) dobio produženje licence za transport nafte Srbiji do 15. oktobra. Pojedini poznavaoci prilika ukazuju da produženje licence ovoj hrvatskoj kompaniji ne znači i automatsko odlaganje sankcija NIS. Ipak, to je izvestan signal da se neko moguće rešenje iza brda valja. Sve se više spekuliše da je na pomolu nova promena vlasničke strukture u NIS. Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da veruje da će pitanje vlasništva u NIS uskoro biti rešeno, objavio je juče RTRS. On međutim, nije preciziorao na koji način bi to bilo urađeno.

Autori časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) prepoznali su pojedine znakove, koji upućuju na potencijalnu pripremu naftne kompanije za prodaju. U analizi dinamike industrijske proizvodnje u Srbiji, objavljenoj u poslednjem broju časopisa, oni ocenjuju da je situacija u vezi sa NIS verovatno najveći kratkoročni rizik za industriju naše zemlje. Kako ističu, neizvesnost se direktno odražava na poslovanje kompanije. Ukazujući na negativan doprinos proizvodnje koksa i derivata nafte tokom četiri meseca, oni navode da je aktivnost u ovoj oblasti u maju, junu, julu i avgustu međugodišnje redukovana za -10 odsto, -17,3, -11,4 i -7,5 procenata.

- Ostaje da verujemo da će se trajno rešenje ubrzo pronaći - kažu autori analize. - Tračak nade se možda krije i u kretanju zaliha. One su u proizvodnji koksa i derivata nafte poslednjih meseci osetno niže u odnosu na uporedivi period i prethodne tri godine. Ovakva strateška optimizacija zaliha u nekoj kompaniji koja je predmet primorane akvizicije se, po pravilu, sprovodi neposredno pred prodaju. Zalihe su likvidni deo aktive koji se brzo pretvara u gotovinu. Postojeći vlasnici uvek radije isplaćuju sebi pre nego što preuzme novi vlasnik. Pritom, na taj način je moguće poboljšati novčani tok i trenutni bilans stanja kako bi kompanija izgledala privlačnija u pregovorima.

U analizi se ističe i da razlog zašto je rešavanje pitanja NIS toliko bitno leži u njegovoj sistemskoj važnosti za celokupnu privredu. Kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala, smatraju da bi bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja. Ono ne znači, kako dodaju, nužno promenu vlasništva, iako je to jedna od opcija. Ono podrazumeva stvaranje takvog pravnog i vlasničkog okvira NIS koji će omogućiti kompaniji normalan rad, uz istovremeno poštovanje režima međunarodnih sankcija, ukazuju autori.

Od 10. janaura, kada je Bajednova administracija stavila NIS na listu sankcionisanih kompanija, u dva navrata je prepakivana vlasnička struktura kompanije, ali je u ruskom vlasništvu i dalje ostalo 56,15 odsto, država Srbija ima udeo od 29,87 procenata, a ostatak manjinski akcionari.

Sada nije jasno da li bi Amerikance zadovoljilo da se ruski udeo spusti ispod 50 odsto ili insisitraju na tome da njihov kapital mora potpuno da ode iz NIS, što su sugerisale pojedine diplomate iz bivše američke administracije.

Poslednjih dana se, kao jedno od mogućih rešenja za NIS, u javnosti pominjao i scenario da neka od američkih kompanija preuzme 11,3 odsto akcija koje je "Gasprom" polovinom septembra preneo na ćerku-firmu "Intelidžens". Pojedini stručnjaci smatraju da je to urađeno sa određenom namerom, moguće upravo da bi se taj udeo prepustio Amerikancima.

Komentarišući ove spekulacija, urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković kaže da dok ne dobijemo zvaničan dokument iz SAD ne možemo znati šta će odlučiti. To je, kako dodaje, neizvesnost i treniranje živaca. Ona smatra da je Srbija žrtva geopolitičkih igara, ali da trenutno imamo zaliha naftnih derivata dovoljnih za tri do šest meseci i da su zapadne kompanije u našoj zemlji koje imaju benzinske pumpe napravile rezerve, pa se nestašice ne očekuju.

- SAD su više puta odlagale uvođenje sankcija NIS kako bi se našlo rešenje i dalo vreme Srbiji i Rusiji da prilagode vlasničku strukturu, ali da do suštinskih promena nije došlo - rekla je juče Putnikovićeva.

Hrvatska strahuje od najavljenog uvođenja sankcija "Naftnoj industriji Srbije", jer bi to, kako su čelnici "Janafa" ocenili, bio najveći udarac na poslovanje njihove kompanije u istoriji, imajući u vidu da im je NIS najveći poslovni partner.

"Jadranski naftovod" je jedini pravac putem koga do naše zemlje stiže crno zlato, od Omišlja na Krku do pančevačke rafinerije. Iz hrvatske kompanije su juče saopštili da nemaju zvanične informacije o eventualnom izdavanju licence za NIS 15. oktobra, niti je moguće predvideti trajanje sankcija i njihov tačan uticaj na poslovanje.

- "Janaf" nema informacije da je NIS dobio isto, u smislu da prihvata sirovu naftu i plati dobavljaču za isporučeni teret. Mislim da dugoročno ne može jedna zemlja da ostane bez rafinerije - rekao je novinarima u Zagrebu član uprave ove hrvatske kompanije Vladislav Veselica.

Do sada su sankcije protiv NIS odlagane osam puta. NIS je u septembru podneo nove zahteve za uklanjanje sa liste sankcija, kao i za produženje licence. Naši zvaničnici ističu da će i u slučaju najgoreg scenarija problemi sa snabdevanjem gorivom biti rešeni i da neće biti kupovine na kantice. Kako kažu, ima dovoljno rezervi nafte i derivata, definisane su različite mere i aktivnosti koje će se primenjivati u zavisnosti od situacije, a to se odnosi i na uvećanje uvoza, kao i povećanje transportnih kapaciteta.

Stručnjaci ukazuju da se posledice ne bi osetile u prvom periodu ukoliko sankcije stupe na snagu, imajući u vidu da su obezbeđene rezerve. Ako rafinerija ne bude mogla da radi, nakon toga bi se gorivo uvozilo iz okolnih zemalja. Pitanje je da li bi na taj način mogle da se zadovolje potrebe tržišta, imajući u vidu da NIS pokriva 80 odsto veleprodaje i 60 procenata maloprodaje. U dužem roku bi se situacija dodatno zakomplikovala i došlo bi do teškoća sa snabdevanjem i na pumpama, ali i u industrijama koje zavise od petrohemije, a moglo bi biti ugroženo i snabdevanje mazutom koji je potreban za rad termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu i pojedinih toplana. Treba imati u vidu da NIS ima 13.000 zaposlenih i da bi u slučaju primene sankcija i njihova sudbina bila neizvesna.

Osim toga, NIS bi bio isključen iz finansijskog tržišta, banke bi prekinule saradnju jer ne bi rizikovale da dođu pod udar sankcija. Kompanija ne bi mogla ni da prima uplate niti da plati bilo šta. Problem za potrošače bio bi što na NIS pumpama za kupovinu goriva ne bi mogla da se koristi nijedna strana platna kartica. Bilo bi moguće plaćanje kešom i kroz njihovu aplikaciju, a očekuje se da bi mogla da se koristi i domaća kartica "dina". Država bi se suočila sa značajno manjim prihodima u budžetu, jer je NIS po osnovu akciza i poreza na dodatu vrednost obezbeđivao 12,5 odsto prihoda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije