SVI ĆE BITI VLASNICI KVADRATA U KOJIMA ŽIVE Aleksandra Sofronijević za "Novosti": Ovaj zakon nije ni legalizacija već rešenje pravnog pitanja

DOSAD smo zatvarali oči pred činjenicom da imamo milione nelegalnih objekata, da nijedan zakon nije dao očekivane rezultate. Sada, konačno imamo mogućnost da uz digitalizovane baze podataka taj posao uradimo.

FOTO: N. Skenderija

Poslednjih 10 godina, stav Vlade Srbije je da se ide na uspostavljanje e-uprave, odnosno ka evidencijama koje su digitalizovane i svima dostupne. Prvi put imamo snimljene sve objekte na teritoriji Republike Srbije, a Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima je koncipiran da bude jednostavan za sve one koji ga primenjuju. Decenijama građani žive u svojim domovima, stvaraju porodice, faktički ga koriste, niko im to pravo ne osporava, ali sada to njihovo pravo ima priliku da postane i vidljivo i pravno priznato u sistemu. S druge strane, država ima interes da zna šta je sve izgrađeno na njenoj teritoriji i ko su vlasnici tih objekata, jer se time konačno uređuje svojinska evidencija i stvaraju uslovi za bolje planiranje prostora.

Ovako u intervjuu za "Novosti" govori Aleksandra Sofronijević, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrestrukture, koja je bila deo tima za izradu novog Zakona koji je stupio na snagu 24. oktobra, a prijave građana počinju od sutra.

U čemu je prednost novog zakona u odnosu na sve prethodne?

- U ranijim zakonima o legalizaciji i ozakonjenju, postupci su trajali godinama, u nekim slučajevima i decenijama. Sve je bilo netransparentno, donošenje rešenja o legalizaciji i ozakonjenju podrazumevalo je usaglašenost sa postojećim urbanističkim planovima, ali i hrpu tehničke dokumentacije koju su građani morali da pribave i prilože. Uz sve to, imali smo sporu administraciju i primere korupcije... svega je tu bilo. Posmatrali smo šta je loše u dosadašnjoj praksi i šta možemo da pomerimo i promenimo. Zato smo ovim zakonom predvideli da to nije ni legalizacija, ni ozakonjenje, jer se ne traži ispunjenje ni urabanističkih, ni tehničkih uslova za donošenje i izdavanje potvrde za upis prava svojine, već se rešava pravno pitanje, što je princip preporučen i od UN o formalizaciji prava: postajete upisani vlasnik onoga što već faktički koristite.

Šta će vlasnicima nelegalnih kvadrata doneti novi propis?

- Upisom prava svojine u korist vlasnika objekta, stiču se uslovi da raspolažete svojom imovinom, da je prodate, poklonite, da je vaša deca naslede da im ostavite "čistu imovinu". Još jedan od benefita jeste da kao legitimni, upisani vlasnik možete da upišete hipoteku, da uzmete kredit i rešite neko životno pitanje, da dogradite, rekonstruišete svoj objekat.

Ko su u većini slučajeva nelegalni graditelji, da li se novim zakonom upravo oni štite?

- Cilj je i da se vrati dostojanstvo ljudima koji su za sopstvene potrebe gradili kuće ili kupovali stanove, da se otkloni onaj mač nad glavom da će sutra neko doći da vam ruši kuću. A moram da kažem da kada govorimo o bespravnoj gradnji, tu imamo mnogo netačnih informacija koje se plasiraju u medijima. Istine radi, u 2016. je rađen popis svih bespravnih objekata po donošenju zakona o ozakonjenju, bilo ih je 2.042.000. A, kada pogledate strukturu tih podnetih zahteva bilo je blizu milion stambenih objekata. Znači tu su kuće, stanovi, a gotovo milion je i pomoćnih, ekonomskih objekata, dok je procenat industrijskih, poslovnih objekata zanemarljiv. Imajući sve to u vidu glavni akcenat ovog zakona jeste bio da se omogući brz i jednostavan postupak i predvide olakšice upravo za kategoriju naših građana koji su na ovaj način rešavali svoje stambeno pitanje. U tom smislu, zakonom je predviđena "pozitivna diskriminacija" u odnosu na namenu objekta - na one koji su gradili za svoje potrebe, koji su gradili svoj dom, i na one koji su gradili za sticanje profita.

Da li su svi objekti bez vlasnika i nelegalni?

- Ovaj zakon nije ni nagrada, ni kazna, ovo je dovođenje u ravnotežu postojećih nagomilanih problema. Tu nisu samo bespravno sagrađeni objekti. Da se vratim na 2016, za ukupno 4,3 miliona objekata tada nije utvrđen vlasnik. To su i stari objekti građeni posle Drugog svetskog rata, pa kvadrati gde je dobijena građevinska, ali ne i upotrebna dozvola, objekti za koje su devedestih godina izdavane privremene građevinske dozvole... Ukupan broj takvih objekata danas je 4,8 miliona.

Kada su rađeni snimci na osnovu kojih će se odobravati upis?

- Rađeni su 2015. i 2016. zatim 2020. i 2021. i do stupanja na snagu ovog zakona. Ove godine svi veći gradovi su snimljeni dronovima, koji uključuje preciznost, plus, minus - do pet santimetara. To znači da ćemo imati veliku preciznost uz minimalno odstupanje, što državi daje mogućnost da proveri da li stvarno ima spratova ili kvadrata koji su prijavljeni. Imamo i satelitske snimke iz ruralnih područja. Cela teritorija Srbije.

Više puta ste isticali da je procedura jednostavna, kako će ona izgledati i koja su ta dva dokumenta potrebna?

- Zakon je zamišljen po principu evidentiraj, prijavi, proveri i upiši. Prijava koja se elektronski podnosi je jednostavna za popunjavanje. Prijavu možete popuniti samostalno ako ste e-građanin ili ukoliko niste, dovoljno je da imate pristup internetu i mejl adresu. Prijava je dostupna na sajtu svojnasvome.gov.rs. U prijavu je potrebno uneti osnovne podatke o podnosiocu i o nepokretnosti. Pored samostalnog prijavljivanja na digitalnoj platformi, ako građanin nema potrebno tehničko znanje, to može uraditi i na šalterima svoje opštine ili pošte. Prijavljivanje počinje sutra, 8. decembra i traje 60 dana, uz dodatnih 30 dana za podnošenje eventualnih prigovora. Službenici u opštini ili pošti popuniće prijavu u vaše ime, za nekoliko minuta. Ova usluga je besplatna. Dakle, za prijavljivanje su potrebna dva dokumenta: važeća lična karta i dokaz o osnovu sticanja - kupoprodajni ugovor, rešenje o nasleđivanju, rešenje o dodeli ili kupovini zemljišta, ugovor o zajedničkoj gradnji...

Foto: MGSI

Nulta tolerancija na bespravnu gradnju je cilj ovog zakona, kako će se to zaustaviti?

- Jedan od ključnih, polaznih ciljeva zakona je i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Lokalni građevinski inspektori jednom nedeljno Republičkoj građevinskoj inspekciji dostavljaju sve nove slučajeve bespravne gradnje, podnose krivične prijave, a rešenje o rušenju se dostavlja Agenciji u cilju daljeg postupanja, odnosno upisa prava svojine u korist Republike Srbije. Takođe, umesto na četiri godine, satelitsko snimanje za celu teritoriju Republike se obavlja jednom godišnje. Doneta je i odluka o početku rada na novom Zakonu o planiranju i izgradnji, a kojim će, pored e-prostora i e-dozvole biti uveden i e-nadzor sa obavezom da svaka opština ima najmanje jedan dron. Na ovaj način ćemo pomoći građevinskim inspektorima da u realnom vremenu uoče i sankcionišu sve promene u prostoru.

Koliko su naknade za upis?

- Naknada za upis je određena u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, osim za vlasnike porodičnih kuća do 400 kvadrata sa najviše dva stana i vlasnike stanova u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama za koje investitor nije dostupan. Za ovu kategoriju naknade su određene u rasponu od 100 do 1.000 evra u Beogradu, zavisno od zone. U gradovima poput Novog Sada, Kragujevca, Niša, naknada je u rasponu od 100 do 500, u mestima sa 50-100.000 stanovnika od 100 do 300 evra. U opštinama ispod 50.000 stanovnika naknada je fiksna i iznosi 100 evra.

Šta će biti sa objektima na poljoprivrednom zemljištu,onima koji su delom legalizovani, kao i onih u sporu?

- Po ovom zakonu moći će da se upišu i objekti koji su izgrađeni na poljoprivrednom zemljištu, jer i po zakonu o poljoprivredi vi možete da imate izgrađen objekat, svoje domaćinstvo. Kod kuća koja nisu u potpunosti legalizovane, prijavljivaće se razlika sa dograđenim delom uz podatak o ukupnoj površini. Kod objekata koji su u sporu, kada Agencija utvrdi da postoje konkurentski zahtevi, prijave se prihvataju, ali će podnosioci imati pet godina da reše spor, sudski ili vansudski. Prema ishodu spora, Agencija donosi potvrdu o upisu.

Kako vlasnici stanova bez upotrebne dozvole mogu da reše problem?

- U slučajevima da je investitor kolektivnih stambenih i stambeno-poslovnih objekata poznat i dostupan, tada kupci stanova ne plaćaju nikakvu naknadu, već je investitor u obavezi da izvrši prijavu i plati naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, isto kao da je tog trenutka tražio građevinsku dozvolu. Za njega nema popusta, bez mogućnosti plaćanja na rate. Dakle, ako je investitor poznat i dostupan upisaćemo stanove bez plaćanja naknade, a ako nije dostupan, ako je preminuo ili je privredno društvo prestalo da postoji, kupci stanova tada plaćaju fiksnu naknadu, zavisno od zone i mesta gde se nalazi objekat, bez obzira na kvadraturu.

Šta je zakonom planirano za seoska domaćinstva?

- Ovim zakonom štitimo dom i porodicu, štitimo seoska domaćinstva. Zato smo uveli posebne naknade za kuće na selu sa svim pomoćnim i ekonomskim objektima i za njih je predviđena fiksna naknada od 100 evra u dinarskoj protivrednosti. Za taj iznos biće vam upisana i kuća sa svim pomoćnim i ekonomskim objektima. Predmet upisa su objekti koji imaju čvrstu vezu sa zemljom, znači imaju temelj, zidove i krovnu konstrukciju i koji su izgrađeni od materijala koji garantuje sigurnost i stabilnost (neće biti upisivani plastenici, staklenici, drveni ambari....) Želimo da zaštitimo seoska domaćinstva, a problem rešimo sada, da naslednicima ostavimo čistu situaciju.

Da li se upisom u zemljišne knjige stiče pravo za priključenje na infrastrukturu?

- U zakonu jasno piše da kada se objekat upiše u katastar, on ispunjava uslov da se legalno priključi na strujnu, vodovodnu, kanalizacionu i ostale komunalne mreže. Važno je i da smo 2023. uveli mogućnost privremenog priključenja na mrežu za nelegalne objekte, a oni sada postaju trajni priključci. I to piše u Zakonu. Jedini uslov jeste da postoje tehnički uslovi za priključenje, što utvrđuje upravljač.

Šta je sa onima koji su već podnosili zahteve za legalizaciju?

- Ako je rešenje o ozakonjenju doneto do 24. oktobra 2025. ne podnosi se prijava po ovom zakonu, već će opština sačekati pravosnažnost tog rešenja i dostaviti katastru za upis nepokretnosti. Ako rešenje o ozakonjenju nije doneto do tog datuma, prijava se mora podneti.

Da li su opštine spremne da preuzmi taj posao i kolika je tu uloga "Pošta Srbije"?

- Opštine su spremne za ovaj zakon. Beograd, koji je imao problema u realizaciji na početku, sada ima više od 260 prijavljenih sertifikovanih radnika na 120 punktova u svim gradskim opština. Uz mogućnost podnošenja prijave u opštinama, građani će moći da završe posao i u 586 pošta u Srbiji, od kojih je 162 u Beogradu. Spisak lokacija svih pošti nalazi se na platformi "Svoj na svome".

Šta će biti sa objektima koji se našli na površinama za javne namene?

- Opštine imaju dve obaveze: da urade digitalni zoning plan na platformi koju im je obezbedila država i obezbede pomoć za popunjavanje prijava. Opštine su u digitalnim zoning planovima označile površine javne namene u obaveznoj javnoj svojini - saobraćajnice, ulice, trgove, parkove... Za objekte izgrađene na tim prostorima, a to je crvena zona, nemoguće je izvršiti upis prava svojine u korist vlasnika objekta.

Da li ćemo i ovo moći da završavamo "preko veze"?

- Ceo postupak je digitalizovn i centralizovan, svaki podnosilac će u realnom vremenu moći da vidi i prati svoju prijavu na digitalnoj platformi. Planirano je i da se, pored zaposlenih u sedištu Agencije, formiraju četiri regionalna centra: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, ali u Novom Sadu će se raditi predmeti iz Niša i obratno, kako ne bi bilo protekcije, obrade preko reda... Svi predmeti su u bazi Agencije, a ko će vaš predmet raditi i iz kog grada, podnosilac zahteva neće znati. Važno je da vlasnici mogu u realnom vremenu da prate i provere u kom je statusu njihov predmet i to na platformi "Svoj na svome". Svaka prijava ima vremenski žig, na kome je upisan dan, sat i minut, prema kome će dolaziti na red za rešavanje.

Koliko se para očekuje od ovih priliva u budžet?

- Nismo kao država doneli zakon računajući na velike prihode. Ideja je zaista bila da se napokon uredi svojinska evidencija, da konačno znamo šta sve imamo na svojoj teritoriji i ko je vlasnik tih nepokretnosti. Novac koji će opštine dobiti biće upotrebljen za obnavljanje ili izgradnju komunalne i ostale infrastrukture, a indirektno, kroz porez na imovinu, opštine će u budžetu imati više novca za rešavanje komunalnih i ostalih potreba na svojoj teritoriji.

Šta će biti sa imovinom za koju se ne može utvrditi vlasnik?

- U tim slučajevima svojina se upisuje u korist države. To važi i za prazne, neprodate stanove čiji su investitori odbegli i nisu dostupni. Ovaj zakon će uticati i na tržište nekretnina u našoj zemlji. Prema mojoj proceni, to neće značajno uticati na cene nekretnina u centralnim delovima grada, ali u prigradskim opštinama će biti drugačije. Pojaviće se na tržištu veći broj stanova, a to bi trebalo da utiče i na pad cena. Trenutno su u Beogradu, ne samo u centru, već i šire, stanovi skuplji nego, na primer, u bogatijim delovima Italije, gde je kvadrat 1.800 evra i to za polunamešten stan u odličnom stanju.

Da li će i naši zemljci koji žive u inostranstvu moći da upišu svoje kvadrate?

- Naravno, da smo predvideli i tu mogućnost. Dijaspora će moći da podnosi prijave iz zemalja gde trenutno žive. To je važno za njih da mogu da upišu svoje kuće na svoje ime, a da ne moraju da dolaze u Srbiju.

Preporučujemo

Ekonomija

0 2

"RAME UZ RAME SA EVROPSKIM METROPOLAMA": Ugovor za beogradski metro u završnoj fazi

28. 11. 2025. u 10:46

Ekonomija

0 1

"PODRŠKA GRAĐANIMA U SVAKOJ OPŠTINI" Sofronijević: Borski okrug spreman za digitalni upis svojine

19. 11. 2025. u 15:00

Ekonomija

0 3

OVAKO ĆE SRBI U DIJASPORI MOĆI DA SE PRIJAVE ZA LEGALIZACIJU: Ministarka Sofronijević otkrila sve detalje

14. 11. 2025. u 15:56

Ekonomija

0 1

SJAJNE VESTI ZA GRAĐANE: Evo šta mogu očekivati ljudi koji iskoriste benefite novog Zakona "svoj na svome"

07. 12. 2025. u 22:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije