SRBIJA SVOJ RUDNIK NOVCA DOSLOVCE BACA: Hrvati su to ovako iskoristili

SVET u kojem se od otpada zarađuje i pri tom brine o životnoj sredini, za većinu ljudi u Srbiji još uvek je nerealan. Ipak, takav svet postoji u mnogim državama u kojima se od njega zarađuju milijarde.

Foto J. J. Baljak

Za to vreme Srbija svoj potencijalni rudnik novca, doslovce baca iako iskustva drugih pokazuju da je reč o unosnoj industriji. Da je to tako, pokazuje i praksa nekih države, koje su zabranile izvoz, kako bi sačuvale dragoceni materijal za sopstvenu privredu, pre svega energiju.

Srbija tek otvara vrata industriji koja u EU donosi milijarde

Srbija pokušava novim zakonskim rešenjima, pre svega Zakona o upravljanju otpadom, ali i Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji do 2031. godine da ove nedostatke otkloni i stvori uslove da od sopstvenog otpada napravi unosan biznis, koji će pored značajnog profita, otvoriti i nova radna mesta. Osnove za taj put su stvorene, tvrdi  ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov.

- Najbolji otpad je onaj koji nije ni nastao. Ukoliko ipak nastane, sledeće najbolje rešenje je da se koristi kao resurs, odnosno da se ponovo upotrebi. Zakon prati stroge evropske standarde a jedna od najznačajnijih novina je dozvola uvoza neopasnog otpada u energetske svrhe - objasnila je Pavkov.

Evropska zelena tranzicija stvorila milione novih radnih mesta

Upravo ti evropski standardi u zelenoj tranziciji uslovili su revoluciju kako u tretiranju otpada kao značajnog resursa tako i razvoju sofisticionih sistema od kojih države imaju veliku ekonomsku i ekološku korist i veliku potražnju za „zelena radna mesta“, koja su među najbrže rastućim u evropskoj ekonomiji.

Samo u automobilskom sektoru, zbog elektrifikacije transporta, se očekuje 2,6 novih radnih mesta do 2030. godine, a ukupno u sektoru čistije energije, koja podrazumeva i termičku obradu otpada u njenom stvaranju, preko 10 miliona, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).

Ove cifre samo delimično ukazuju da je reč ozbiljnoj industriji, koja generiše ne samo veliki broj radnih mesta već i značajne prihode i profit.

Hrvatske kompanije zarađuju milione

Primer Hrvatske, koja je nakon ulaska u EU, stvorila ozbiljne kompanije koje prikupljaju i tretiraju otpad.

Prema podacima agencije CompanyWalla, od 50, dve najuspešnije u 2023. godini ostvarile su prihode od 14.366.677,47 eura, odnosno 20.546.735,88 , dok im je dobit bila oko 1,4 miliona evra.

I u jednoj i drugoj kompaniji prosečna bruto zarada se kreće od 1.500 do 1.700 evra. Pri tom prilagođavanje strategiji EU uslovilo je i da se trasira pravac za termičku obradu otpada odnosno goriva od otpada.

Tako će u okviru Centra za upravljanje otpadom Bikarac, u Šibensko-Kninskoj županiji, biti izgrađeno ovo postrojenje, a otpad će koristiti kao resurs i za toplotnu energiju.

Investicija je vredna 3,5 miliona evra a finansiraće je Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.

Foto: Promo

Koliko država može da zaradi od cirkularne ekonomije

Tako će i Hrvatska sa svojih 1,8 miliona tona otpada, ovim postrojenjem se svrstati u društvo najrazvijenijih zemalja EU, u više od 500 postrojenja u kojima se termički obrađuje otpad.

U njima se godišnje zbrine i pretvori u energiju oko 100 miliona tona otpada, a toplota dobijena na takvo način greje milione domaćinstava, Beča, Kopenhagena, Hamburga, Celje i drugih gradova, koji su svrstani u najčistije u Evropi.

Ako je suditi po novom zakonu o upravljanju otpadom i Programom upravljanja otpadom u Srbiji do 2031. godine, rešenje za naših 12 miliona tona otpada, je moguće i isplativo. Uslova za “ cvetanje” eko biznisa su investicije u ovu oblast i od njihove visine zavisiće i broj radnih mesta ali potencijalni prihodi države po osnovu poreza i doprinosa, koji bi mogli da se kreću od 4,3 do blizu 9 miliona evra.

Tako bar stoji u ovom dokumentu Vlade, iz koga se vidi da je čist profit na otpadu isplativ za sve, državu, društvo i ljude koji su uključeni u ovu industriju. Da je to tako pokazuje i makroekonomska analiza koju je uradilo Ministarstvo ekologije koja pokazuje da veće investicije generišu veće koristi.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS- a kaže da Srbija ima velike gubitke u nacionalnom dohotku zbog toga što ne koristimo otpad na pravi način.

- Procene PKS ukazuju godišnje gubimo više od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje ostavljamo na deponijama koje kasnije budu paljene i prave velike probleme u kvalitetu vazduha i voda. Pitanje tretmana otpada, uključujući i opasni, nije samo ekološko, već i pitanje ekonomske strategije i održivog razvoja. Ako želimo da postanemo lider u regionu po pitanju ekoloških rešenja, moramo ulagati u postrojenja za termičku obradu otpada koja će omogućiti cirkularnu ekonomiju - objašnjava Mitrović.

Novi Zakon o upravljanju otpadom je stvorio uslove da se definisani ciljevi iz Programa upravljanja otpadom do 2031. godine realizuju. Jedna od njih je vezana i za izgradnju nekoliko postrojenja za termičku obradu otpada i dobijanje toplotne i električne energije. Pored toga, planirano je i da se izgradi I energana na otpad za dobijanje goriva iz njega (RDF). Pre nego što se to realizuje, da bi se smanjila emisija CO2 i energetska kriza, država je nedavno usvojenim Zakonom dozvolila privremeni uvoz neopasnog otpada u energetske svrhe.

Ministarka Sara Pavkov kaže da je to rešenje izuzetno važno.

- Važno je zbog cirkularne ekonomije jer otpad postaje resurs, što je stub Zelene agende. Omogućava se konkurentnost jer domaća industrija (poput cementara) već ima tehnologiju da koristi ovaj energent, čime smanjuje troškove.Zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima direktno popravlja kvalitet vazduha i smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva i ispunjavaju zahtevi CBAM mehanizma, što dovodi do energetske stabilnosti - objašnjava Pavkov.

Preporučujemo

Društvo

0 0

JEFTINIJA STRUJA, ČISTA OKOLINA I SKIJANjE: Sve to dobijaju Danci zahvaljujući onome čega u Srbiji ima gde god se okreneš

29. 11. 2025. u 07:00

Društvo

0 0

UPRAVLjANjE OTPADOM U SRBIJI: Kako da evropska praksa zaživi u našoj zemlji

28. 11. 2025. u 07:00

Ekonomija

0 0

SRPSKI PROIZVOD ZALUDEO AMERIKANCE I FRANCUZE: Evo o čemu je reč - Postoji samo jedan uslov

16. 01. 2026. u 14:04

Ekonomija

0 0

EU UVODI CARINE NA POŠILjKE MALE VREDNOSTI: "Potkačili" posebno jednu zemlju

16. 01. 2026. u 14:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije