NJIVE POSTALE SUVO ZLATO: Zašto milijarderi masovno kupuju zemlju i kakva je situacija u Srbiji?

PREMA zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena hektara njive u Srbiji u prvoj polovini 2025. godine iznosila je oko 8.550 evra.

Foto: D. Dozet

Poljoprivredno zemljište poslednjih godina tiho je ušlo u fokus globalnih investitora. U SAD, ali i širom sveta, najbogatiji pojedinci sve češće kupuju plodnu zemlju ne samo kao osnovu za proizvodnju hrane, već i kao posebnu investicionu klasu - zaštitu od inflacije, geopolitičkih rizika i volatilnosti finansijskih tržišta.

Tako je američki milijarder, vlasnik kluba Los Anđeles Rams, Stan Kroenke, krajem 2025. kupio gotovo milion hektara rančeva u Novom Meksiku, čime je postao najveći privatni zemljoposednik u zemlji, sa ukupno 2,7 miliona hektara, prema podacima iz poslednjeg Izveštaja o zemljištu u SAD (The Land Report).

Kroenke nije izuzetak. Od Billa Gatesa, koji sa oko 275.000 hektara važi za najvećeg privatnog vlasnika poljoprivrednog zemljišta u SAD, pa do Jeffa Bezosa, poljoprivredno zemljište u Americi poslednjih godina postaje "nova zlatna poluga". Od 2019. do 2024. vrednost poljoprivrednog zemljišta u SAD rasla je prosečnom godišnjom stopom od 5,8 odsto.

Ko je prvi kupovao velike površine

Srpski bogataši možda ne mogu da se porede sa američkim, ali jedno je sigurno - na plodnu zemlju ni oni nisu imuni. Naprotiv. Još pre 25 godina, nakon promena 2000, krenuli su u pohode. Tada je počela koncentracija zemljišta u Srbiji kroz talas privatizacija i restrukturiranja nekadašnjih poljoprivrednih kombinata.

Koliko koštaju njive u Srbiji?

Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prosečna cena hektara njive u Srbiji u prvoj polovini 2025. godine iznosila je oko 8.550 evra, uz ekstremne raspone – od ispod 300 do preko 80.000 evra po hektaru.

Vojvodina je ubedljivo najskuplja: u Južnobačkom okrugu prosečna cena prelazi 15.000 evra, dok se u pojedinim opštinama, poput Novog Sada, približava i 20.000 evra po hektaru. U centralnoj Srbiji cene su znatno niže i kreću se oko 2.500 do 3.000 evra.

MK Agriculture, u sastavu MK grupe, kako se navodi na sajtu, obuhvata kompanije koje se bave ratarstvom, govedarstvom, proizvodnjom i preradom povrća i voća i vinogradarstvom, a ostvaruju prinose na 10.500 hektara koje obrađuju.

Registar koji ne daje potpunu sliku

S druge strane, zanimljivo je da zvanični podaci koje je Bloomberg Adria dobila od Ministarstva poljoprivrede pokazuju nešto drugačiju sliku najvećih zemljoposednika. Prema informacijama iz Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG), kojim upravlja upravo ovo ministarstvo, deset pravnih lica sa najvećim prijavljenim površinama u Srbiji ima ukupno oko 64.700 hektara.

Kako navode, na vrhu liste nalazi se kompanija Al Dahra Srbija sa 14.583 hektara, na drugom mestu je JP "Vojvodinašume" sa 13.390 hektara, koje bi trebalo izuzeti sa ovog spiska jer se radi o javnom preduzeću, a i pretežno raspolaže šumskim, a ne obradivim zemljištem.

Na sledećoj poziciji je PIK-Bečej, inače kompanija pod okriljem MK Holdinga, sa 8.509 hektara, a slede je kompanije Stari Tamiš, Sveti Nikola, Almex, Mitrosrem, kao i više firmi iz sistema Delta agrara i Matijević agrara, ali sa po oko 7.400 i 3.600 hektara.

Kako su objasnili u Ministarstvu poljoprivrede, upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava nije obavezan.

"Pravna lica prijavljuju samo one površine na kojima aktivno obavljaju poljoprivrednu proizvodnju, dok zemljište koje poseduju, ali ne koriste ili koriste na drugačiji način, ne mora biti obuhvaćeno."

To je razlog zašto prvih deset kompanija sa liste RPG ne odražavaju stvarnu koncentraciju vlasništva nad zemljištem u Srbiji.

Za razliku od američkih milijardera, koji zemlju često kupuju kao dugoročnu investiciju, u Srbiji se poljoprivredno zemljište i dalje dominantno koristi kao proizvodni resurs, a ne kao finansijski instrument. Ipak, rast cena poljoprivrednog zemljišta ukazuje na to da se percepcija polako menja.

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji su od početka 2000-ih porasle između osam i deset puta. Prostran kaže da sada najplodnija zemlja, uglavnom u Vojvodini, košta u proseku od 25.000 do 30.000 evra.

Situacija u regionu

S druge strane, prema Eurostatu, hektar zemljišta u Hrvatskoj košta oko 6.000 evra, u Mađarskoj takođe oko 6.000 evra, dok je u Rumuniji skuplje - 8.700 evra. Slovenija i Austrija znatno odskaču sa cenama jer je u tim zemljama hektar 28.000 evra, odnosno 37.600 evra.

- Najbolje poljoprivredne površine u Srbiji su uglavnom već prodate – i to po cenama koje su, gledano iz današnje perspektive, bile izuzetno niske - kaže Prostran i dodaje da se sada kupoprodaja tog kvalitetnog zemljišta uglavnom obavlja među postojećim vlasnicima.

Inače, poljoprivrednog zemljišta je sve manje. Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. godine, navodi Prostran, Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta. Kada se izuzme šumsko zemljište, koje zauzima oko 504.104 hektara, preostali deo potpada pod kategoriju poljoprivrednog zemljišta.

(24sedam)

BONUS VIDEO:

SNEŽANA JE ŽENA ZMAJ: Vodi veliko poljoprivredno imanje i objasnila da li je život na selu težak

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 8

SAVETI ZA UZGOJ KRASTAVACA: Korak po korak do lepih plodova za samo dva meseca

28. 01. 2026. u 19:30

Poljoprivreda

0 3

POVRĆE KOJE DONOSI ODLIČNU ZARADU: Zasadite ovo i zaradite 2.000 dinara po kilogramu

27. 01. 2026. u 20:58

Poljoprivreda

0 2

SAKSIJA ILI BAŠTA: Ovom povrću prija gajenje u saksiji

27. 01. 2026. u 20:59

Ekonomija

0 3

OVO JE RAZLIKA IZMEĐU ORGANSKOG I VEŠTAČKOG PARADAJZA: Nikada vas više neće prevariti

27. 01. 2026. u 22:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije