Ekonomija

EVO KOLIKO KOŠTA OTVARANJE STARAČKOG DOMA: Bračni par se vratio iz Nemačke i bacio na posao

K. Despotović

07. 04. 2026. u 10:28

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

OTVARANjE staračkog doma u Srbiji može doneti profit, ali i izazove, a bračni par koji se vraća iz Nemačke otkrio je svoj plan u ovom poslu.

ЕВО КОЛИКО КОШТА ОТВАРАЊЕ СТАРАЧКОГ ДОМА: Брачни пар се вратио из Немачке и бацио на посао

Foto: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

Pitanje povratka dijaspore i ulaganja kapitala u domovinu dobilo je novu dimenziju kroz nedavnu objavu na Reditu koja je izazvala veliku pažnju preduzetničkih krugova. Bračni par sa medicinskim diplomama, koji trenutno živi i radi u Nemačkoj, izneo je ambiciozan plan, ulaganje 125.000 evra u otvaranje privatnog staračkog doma u Srbiji. Kako sami navode u svojoj objavi:

- Ako bi sve krenulo, za par godina bi postojala opcija da dovodimo ljude kod nas, pošto u Nemačkoj mesečan boravak u domu košta 3.000 evra, a to retko ko može priuštiti.

Ova ideja, iako na papiru zvuči kao savršen spoj stručnosti i tržišne potrebe, otvorila je diskusiju o operativnim izazovima koji čekaju investitore na terenu.

Infrastruktura kao prvi problem

Prva i osnovna lekcija za svakog ko planira ulazak u ovaj sektor jeste da su dani adaptiranih porodičnih kuća prošlost. Zakonska regulativa postala je izuzetno rigidna, zahtevajući da objekti funkcionišu gotovo kao bolnice. Jedan od učesnika u diskusiji, sa decenijskim iskustvom u ovoj oblasti, upozorava:

- Promenjen je zakon relativno skoro, dom za stare mora da ima strukturu poput bolnice (široke hodnike i slično), gotovo je nemoguće rentirati takav prostor, moraćete da napravite nešto novo.

Budućim investitorima korisnici su savetovali da ne štede na arhitektonskim rešenjima i da idu bar deset procenata iznad trenutnih zakonskih zahteva kako bi predupredili buduće izmene propisa. Gradnja sopstvenog objekta, umesto zakupa, nameće se kao jedini put ka dugoročnoj stabilnosti i dobijanju licenci.

Mit o jeftinoj usluzi i platežna moć

Postoji mišljenje da su domovi u Srbiji "upola jeftiniji" nego na Zapadu, ali realnost visokokvalitetnih ustanova govori drugačije. Dok se u Nemačkoj cene kreću oko 3.000 evra, u Srbiji vrhunski privatni smeštaj više nije simbol striktne pristupačnosti.

- U dobrim domovima je toliko, zavisi da li je pokretan ili nepokretan stanar... Najjeftinije je pre 20 godina bilo 800 evra u Jakovu, a sada je to skoro 2.000 evra - glasio je jedan od komentara.

Nedostatak kvalifikovanog osoblja

Najveći rizik za bilo koji biznis u Srbiji 2026. godine, a naročito u sektoru nege, jeste hronični nedostatak kvalifikovanog osoblja. Dok investitori planiraju da zapošljavaju naše ljude koji se vraćaju iz Nemačke, realnost na terenu je borba za svakog zaposlenog.

Ovaj problem je posebno izražen ako se dom otvara van gradskih centara. Lokacije poput Kosmaja ili Fruške gore nude mir, ali donose košmar za logistiku radne snage. Bez organizovanog prevoza, smeštaja i plata koje mogu da pariraju zapadnim, održavanje kvaliteta usluge postaje nemoguća misija.

Strategija za uspeh

Iako ideja o dovođenju stranih penzionera zvuči primamljivo, stručnjaci savetuju oprez zbog ekonomske situacije na globalnom nivou koja ima uticaj i na domaće tržište.

- Angažujte stručnjake za pravno i poresko savetovanje - napisalo je više korisnika.

Prema komentarima može se zaključiti da potražnja definitivno postoji. Ipak, uspeh će zavisiti od sposobnosti investitora da uklopi visoke ambicije sa surovom realnošću tržišta rada, pretvarajući medicinsku stručnost u održiv i profitabilan sistem.

(24sedam)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NESTAO PRE 20 GODINA, PRONAĐEN MRTAV U ŠIBLJU: Telo identifikovano po zubima, MISTERIJA i dalje nije rešena

NESTAO PRE 20 GODINA, PRONAĐEN MRTAV U ŠIBLjU: Telo identifikovano po zubima, MISTERIJA i dalje nije rešena