Odogovoran odnos prema klimatskim promenama: Srbija jasnim ciljem i znanjem u borbi sa najvažnijim globalnim izazovima

KLIMATSKE promene, iz godine u godinu, sa sobom donose veliki broj izazova sa kojima se savremeni čovek sreće. Ekstremno visoke temperature koje se sve više povećavaju utiču negativno kako na prirodu, tako i na svet oko nas.

Foto: Nenad MIHAJLOVIC / AFP / Profimedia

Veliki broj naučnih istraživanja ukazao je na pretnju porasta ekstremnih vremenskih pojava u vidu poplava i suša u poslednjih nekoliko godina. Upravo su takve ili slične vremenske neprilike nanele ogromne probleme milionima ljudi širom sveta.

Da bi se razumela sama srž problema klimatskih promena treba istaći i to da do ubrzanog zagrevanja planete upravo dolazi pokretanjem gasova sa efektom staklene bašte koji su nastali ljudskim delovanjem. Time se narušava osetljiva ravnoteža koja omogućava povoljne uslove za život, što izaziva ozbiljne posledice po prirodu.

Takođe, posledicu klimatskih promena osećamo i u Srbiji. Za samo pet godina, u našoj zemlji srednja temperatura je porasla za 2.5 stepena, a prognoze najavljuju da tome nije kraj. O ovom zabrinjavajućem podatku govorila je i ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov:

„Naš odgovor mora biti usmeren na prilagođavanje i ublažavanje uticaja klimatskih promena, kroz konkretne mere. Posledice klimatskih promena osećamo svi – u poslednjih pet godina srednja temperatura u Srbiji porasla je za 2,5 stepeni, a prognoze pokazuju da će zagrevanje nastaviti, sa mogućim porastom od 4,5 do 5,8 stepeni do kraja veka. Verujem da ćemo zajedničkim radom, i kroz saradnju sa kolegama iz „Srbijavode“ odgovoriti na najvažniji izazov našeg vremena, izazov koji zahteva jasnu viziju i odgovorno delovanje Zato, pozivam sve da zajedno delujemo - za Srbiju koja će biti primer održivosti, inovacija i odgovornog upravljanja prirodnim dobrima“, rekla je Pavkov.

Da bismo bolje razumeli kolika je opasnost od povećanja srednje temperature za samo nekoliko godina trebalo bi istaći još neke stvari.

Pariski sporazum je prvi međunarodni sporazum kojim je izričito utvrđena granica zagrevanja, a države su se dogovorile da će sarađivati kako bi sprečile da globalni porast temperature premaši 2°C, a poželjno i 1,5°C.

Pregovori o borbi protiv klimatskih promena doveli su do usvajanja Pariskog sporazuma 2015. godine. Ovaj istorijski, pravno obavezujući međunarodni sporazum postavio je osnove za suprotstavljanje klimatskim promenama na svetskom nivou i obavezao države da usvoje ciljeve u pogledu ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na njih.

Naučnici upozoravaju da je neophodno ograničiti globalni porast prosečne temperature na 1,5°C u odnosu na predindustrijsko doba da bi se sprečili najštetniji efekti klimatskih promena i da ne bismo došli do tačke bez povratka.

Ekstremno povećanje tempetature jeste svakako jedan od važnih zadataka i problema koji su pred nama, iako nažalost nije jedini. Borba protiv suša i poplava je druga velika bitka koju Srbija takođe mora da dobije.

Stručnjaci u našoj zemlji, ali i širom sveta upozorili su da zloupotrebom fosilnih goriva, čime se pojačava efekat staklene bašte, ali i deponovanjem raznog otpada i šuta, krčenjem šuma, izgradnjom objekata u slivu, i drugim ljudskim aktivnostima, smanjuje protočnost korita reka npr. čime lako dolazi do poplava.

Sećamo se poplava proteklih godina i ogromne štete. Samo u Srbiji od 2000. godine nastala šteta prelazi pet milijardi evra, a za 70 odsto gubitaka zaslužne su poplave i suše s visokim temperaturama. Nažalost, i ljudski životi su nepovratno izgubljeni.

Ministarka je naglasila da upravo zato odgovor na klimatske izazove mora biti snažan i usmeren ka aktivnostima koje će ublažiti njihov uticaj.

„Samo zajedničkim radom i saradnjom na svim nivoima možemo adekvatno odgovoriti na klimatske izazove i posledice koje ove promene donose. U vremenu kada klimatske promene donose sve izraženije ekstremne vremenske pojave u vidu suša i poplava, adekvatan odgovor na njih i odgovorno upravljanje vodnim resursima postaje jedan od najvažnijih zadataka, ali i preduslov dugoročnog održivog razvoja.  Upravo zbog toga, zaštita voda je jedan od prioriteta Ministarstva, koji je obuhvaćen i nacionalnom strategijom “Srbija 2030”. Po prvi put smo započeli važne projekte u cilju zaštite voda, a samo u protekla tri meseca krenuli u realizaciju sedam projekata u ovoj oblasti“, rekla je Pavkov.

Ministarka je naglasila da u sledećoj godini, kada će naša zemlja ugostiti ceo svet na EXPO 2027 i biti domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine, imamo jedinstvenu priliku da pokažemo da Srbija ima znanje, kapacitet i odgovornost za rešavanje najvažnijih globalnih izazova.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

MALI NIKEZIĆU: Ne brinite vi za budžet države

06. 05. 2026. u 18:09

Ekonomija

0 0

SRBIJA JAČA INDUSTRIJU ŠEĆERA: Stručnjaci o nameri MK grupe da preuzme šećeranu u Crvenki

06. 05. 2026. u 18:03

Ekonomija

0 0

AUTOMOBILI POSKUPLjUJU OD 7. JULA: Bez ove opreme neće moći ni da se registruje

06. 05. 2026. u 17:56

Ekonomija

0 0

Telekom Srbija dobio unapređenje kreditnog rejtinga posle rekordnih rezultata u 2025. godini

06. 05. 2026. u 16:42

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije