Otpad više nije smeće, već resurs: Srbija otvara novo poglavlje završetkom centra "Eko-Tamnava"

DOK se decenijama na deponije gledalo kao na "ekološke bombe" i neizbežno zlo modernog društva, novi koncept regionalnih centara za upravljanje otpadom donosi radikalan zaokret.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Primenom najsavremenijih svetskih tehnologija, ovi centri postaju ključne tačke cirkularne ekonomije, štiteći prirodu i proizvodeći energiju.

Pitanje upravljanja otpadom više nije samo komunalni problem, već strateško pitanje zaštite životne sredine. 

Završena izgradnja "Eko-Tamnave" u Srbiji

U ponedeljak, 4. maja 2026. godine svečano je obeležen završetak radova na izgradnji sanitarne deponije, kao najvažnijeg elementa kompleksnog regionalnog centra za upravljanje otpadom "Eko-Tamnava" u mestu Kalenić.

Ovo je prvi od mnogih regionalnih centara koji će se izgraditi širom Srbije.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je da je ovo ubedljivo najveći ekološki projekat u oblasti upravljanja otpadom decenijama unazad, koji otvara novo poglavlje u sistemu upravljanja otpadom u našoj zemlji.

Zelena transformacija rudarskog kopa

Govoreći o značaju same lokacije, ministarka je naglasila emotivnu i profesionalnu težinu ovog poduhvata.

- Dugo smo čekali ovaj dan. Mnogo je truda, rada i neprospavanih noći iza svih nas, ali kada sumiram - vredelo je! Ova lokacija je nekada bila površinski kop u okviru rudarskog basena Kolubara, a danas umesto degradiranog područja imamo moderan zeleni infrastrukturni sistem na oko 40 hektara, gde smo i mi danas simbolično posejali travu. Benefite ovog savremenog sistema, uz stalni monitoring i visok nivo zaštite životne sredine, osetiće više od pola miliona ljudi i 15 lokalnih samouprava koje gravitiraju ka ovoj lokaciji – Ub, Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina, Vladimirci, Koceljeva, Loznica, Valjevo, Mali Zvornik, Krupanj, Obrenovac, Ljubovija, Lazarevac, Barajevo - rekla je Pavkov.

Еко-ТамнаваFoto: Фото: Министарство заштите животне средине

POGLEDAJ GALERIJU

Tehnologija ispred deponovanja

Za razliku od starih smetlišta, moderni centri funkcionišu kao precizno kalibrisane fabrike. Prvi korak je mehaničko-biološki tretman (MBT), gde automatizovani sistemi, koristeći optičke čitače i magnete, izdvajaju sve što se može ponovo upotrebiti – plastiku, metal, papir i staklo.

Ono što ostane ne koristi se za zatrpavanje, već za proizvodnju energije. Kroz procese spaljivanja sa rigoroznim filtriranjem gasova ili proizvodnju biogasa iz organskih ostataka, otpad postaje izvor električne i toplotne energije, direktno smanjujući zavisnost od fosilnih goriva.

Operativni planovi i kapaciteti

Centar "Eko-Tamnava" projektovan je da zadovolji najstrože ekološke standarde, od izolacije procednih voda do kontrole emisije gasova. 

- Ovaj regionalni centar će ubrzo početi sa probnim radom, a za godinu dana biće potpuno funkcionalan i operativan. Prve dopremljene količine otpada se očekuju već tokom leta, a planirano je da se na ovom mestu godišnje odloži 165.000 tona otpada - navela je ministarka.

Neprobojna barijera za zagađenje

Zagađenje vode i vazduha je najveći strah građana. U modernim centrima zagađenje je eliminisano kroz tri ključna nivoa zaštite:

• Izolacija zemljišta: Specijalne HDPE (cevi od polietilena visoke gustine) nepropusne membrane sprečavaju da toksične procedne vode ikada stignu do podzemnih izvorišta. Sva tečnost se sakuplja i prečišćava do nivoa tehničke vode.
• Kroćenje metana: Umesto da izaziva požare i efekat staklene bašte, deponijski gas se "hvata" sistemom cevi i pretvara u struju.
• Digitalni nadzor: IoT (Internet of Things) senzori u realnom vremenu prate kvalitet vazduha i vode, a podaci su dostupni javnosti, čime se osigurava potpuna transparentnost rada.

Od rudarstva do reciklaže

Stručnjaci ističu da je najveća pobeda ovih centara zapravo ušteda resursa.

Reciklažom samo jedne tone aluminijuma u ovakvom sistemu štedi se čak 95% energije potrebne za primarnu proizvodnju. Time regionalni centri direktno čuvaju šume i reke od nepotrebnog rudarenja.

Vizija Srbije do 2030. godine

Realizacija ovog centra deo je šireg plana koji za cilj ima modernizaciju komunalne infrastrukture na nivou čitave države.

- Naša misija je zasnovana na jasnoj viziji razvijene i moderne Srbije, koju je postavio predsednik Republike Aleksandar Vučić. Do 2030. godine izgradićemo ili unaprediti regionalne centre od severa do juga Srbije! Uz već operativne regionalne centre, imaćemo moderne sisteme za upravljanje otpadom i u Somboru, Novom Sadu, Inđiji, Sremskoj Mitrovici, Ubu, Novoj Varoši i Pirotu. Do iste godine 2030, više od 3,7 miliona stanovnika u čak 80 gradova i opština će imati rešen sistem za upravljanje otpadom, koji će tretirati 1,4 miliona tona otpada godišnje. Da građani bolje razumeju, danas radimo da bi do 2030. godine svaki drugi kilogram komunalnog otpada bio bezbedno odložen na sanitarnu deponiju - objasnila je Pavkov.

Budućnost je "Zero Waste"

Cilj ka kojem region teži je standard "Zero Waste to Landfill". To znači da se na deponiju odlaže samo minimalan procenat potpuno neupotrebljivog, inertnog materijala, dok se sve ostalo vraća u ciklus proizvodnje ili energetske upotrebe.

Izgradnjom ovakvih postrojenja, naša zemlja se polako oprašta od ere nesanitarnih deponija, pretvarajući ekološke izazove u ekonomske i ekološke šanse. Otpad zvanično prestaje da bude teret i postaje dragocena sirovina budućnosti.

Partnerstvo i sloga kao motor razvoja

Kao ključni faktor uspeha, ministarka je izdvojila sinergiju lokalnih samouprava, republičkih organa i međunarodnih finansijskih institucija.

- Realizacija ovog, najvećeg zelenog projekta u oblasti upravlja otpadom je pravi primer kako izgleda sloga na delu. Ovako izgleda lice Srbije koje ima jasan cilj i gde svi rade u istom pravcu za dobrobit svih. Hvala kolegi, ministru Glišiću koji je, kao nekadašnji predsednik opštine Ub, odlično razumeo koliko je ovakav projekat važan za građane i životnu sredinu, hvala i predsedniku Jovanović Džajiću, koji je odgovorno i predano nastavio tim putem, kao i direktoru Petroviću koji će svojim iskustvom i posvećenošću voditi ovaj sistem dalje. Veliku zahvalnost dugujemo i našim međunarodnim partnerima EBRD i AFD na podršci, kako kroz kreditnu liniju, tako i kroz ekspertizu i iskustvo koje su doneli. Realizacija ovog projekta najbolji je dokaz da ako radimo zajedno možemo sve - zaključila je ministarka Pavkov.

Preporučujemo

Društvo

0 2

Donacija koja menja standarde: Meridian fondacija ulaže u zdravlje građana i zaštitu životne sredine u Pančevu

29. 04. 2026. u 10:00

Društvo

0 5

DONACIJA KOJA MENjA STANDARDE: Meridian fondacija ulaže u zdravlje građana i zaštitu životne sredine u Pančevu

05. 04. 2026. u 10:00

Reportaže

0 2

UGROŽENA KARPATSKA MIŠJAKINjA: Retka biljka raste samo na Vršačkim planinama, iznad kluba "Izazov"

04. 03. 2026. u 18:12

Ekonomija

0 0

CEH ZELENE TRANZICIJE 27 MILIJARDI EVRA: Nova EU taksa već pogađa srpske izvoznike, a kazne će se tek meriti u stotinama miliona

02. 03. 2026. u 15:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije