Ekonomija

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Gladovati ne možemo, rodilo je i za izvoz

Jovanka Simić

26. 07. 2020. u 11:00

SRBIJA je zemlja seljaka u kojoj je polovina žitelja neposredno ili posredno povezana sa poljoprivredom i selom. Poljoprivreda je strateški važna, i nijedan resorni ministar ni predsednik Vlade ne sme tu činjenicu da zanemari.

БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: Гладовати не можемо, родило је и за извоз

Branislav Nedimović / Foto Arhiva Novosti

Od suštine ove poruke koju je izrekao pre četiri godine, na početku svog ministarskog mandata u poljoprivredi, Branislav Nedimović, bivši gradonačelnik Sremske Mitrovice, ne odustaje ni danas.

Posle nedavnog izbornog uspeha SNS, čiju je listu "Aleksandar Vučić - Za našu decu" predvodio, Nedimović, uz Anu Brnabić, Miloša Vučevića i Sinišu Malog, slovi za jednog od najozbiljnijih kandidata za budućeg premijera Srbije. Koliko mu znači to što ga mnogi vide na tako visokom mestu?

- Ukoliko ljudi prepoznaju kvalitet urađenog posla u resoru poljoprivrede, onda sam svakako zadovoljan, i to mi je mnogo važnije nego da me povezuju sa bilo kakvim pozicijama. Jedno je sigurno, to mi definitivno nije bio motiv da dam sve od sebe da se u srpskom agraru stvari promene nabolje, već poljoprivrednici koji na to čekaju decenijama i kojima to dugujemo svi mi koji sednemo u tu stolicu - kaže, u intervjuu za "Novosti", Nedimović, koji je među srpskim seljacima zadobio simpatije već na početku ministarskog mandata 2016. godine, kada im je izdiktirao svoj broj telefona i pozvao ih da mu se jave kad god imaju problem.

* Počele su konsultacije za formiranje Vlade i odmah su počele spekulacije o tome zašto vas, kao nosioca liste SNS, nije bilo na tim konsultacijama...

- Mogu samo da kažem da je moja obaveza i posao kao nosioca liste na izborima ispunjena i da sam veoma srećan zbog činjenice da je SNS ostvario istorijski izborni rezultat. Ko će od nas biti na samim konsultacijama manje je važna stvar. SNS svoju politiku kreira i koordinira na sastancima organa stranke, gde svi učestvujemo u radu, i ono što organi stranke donesu, to delegirani predstavnici na sastancima izlažu. Zato je i važno da imate sistem koji ne funkcioniše na personalnom već na kolektivnom nivou.

PROVANSA, A U SREMU

* NA sremskoj strani Novog Sada niču čarobna polja lavande. Pomodarstvo ili novootkrivena prilika za zaradu?

- Nije pomodarstvo zasigurno. Ljudi sve više shvataju koliko mnogo mogućnosti pružaju poljoprivreda i naša zemlja. To su vrlo isplative stvari, ali naravno, kao i sve, mora da se radi profesionalno i predano. U poljoprivredi ima novca, ali lako zarađenog novca sigurno nema.

* Kada je reč o formiranju vladajuće koalicije, da li ste u grupi naprednjaka koji žele SPS u toj koaliciji ili ne?

- Nije uopšte važno da li je SPS u pitanju ili neka druga stranka, važno je da taj koga odaberete za partnera u tako važnom poslu kao što je vođenje svoje zemlje bude iskren saveznik i da deli iste ideje sa vama. Važno je da želi da vidi Srbiju na boljem mestu u budućnosti, napredniju, snažniju, uspešniju. Važno je da želi da kaže zbogom svima koji hoće Srbiju da očerupaju kao božićnu ćurku, i to zarad sitnih, ličnih interesa. Ako to SPS želi i ako tu ideju može da sprovede u svojim redovima, onda je apsolutno dobrodošao.

Branislav Nedimović / Foto Arhiva Novosti

* Zamerate li nešto Dačiću i socijalistima u prethodnom mandatu?

- Mislim da ljudi Socijalističkoj partiji Srbije kao stranci, kojoj je SNS u prethodne četiri godine ukazao puno poverenje i koja kao takva treba da bude uvek, posebno u ovom teškom vremenu, iskrena i poštena do kraja, najviše zameraju na sve češćim ispadima njenih funkcionera koji su potpuno suprotni tim principima. Ne može se dozvoliti pojedincima da koriste koalicioni sporazum da bi se domogli pozicije i karijere, a da vas u isto vreme prvom slučajnom prilikom izdaju i pređu na drugu stranu, i to zato jer su videli da ovde ima samo rada, a ne bogaćenja. To su politički lešinari i za njih neće biti mesta, taman da dolaze iz naše, a kamoli iz neke druge stranke.

* Kada ste na početku pandemije postavljeni na čelo Štaba u Nišavskom i Topličkom okrugu mnogi su se pitali otkud čovek iz Vojvodine na tom mestu. Da li zaista postoje tolike razlike u mentalitetu pojedinih delova Srbije?

- Nije tu reč toliko o mentalitetu, već o potrebi da se u kratkom roku reaguje i obezbedi kontrola nad tokom događaja koji su pretili da prerastu u pravu katastrofu. Ja sam samo neko ko je već uveliko bio uključen u rešavanje raznih situacija tokom vanrednog stanja i bio je logičan sled da se uključim i u tu priču. Svakako bih naglasio da to ne znači da je u tim okruzima svuda bila loša situacija. Bilo je dosta primera odlične organizacije i preventive, poput Gornje Toponice, koju često pominjem. Upravo domovi za stare su bili najveći izazov, ali smo to brzom reakcijom savladali i sva stara i bolesna lica sklonili na sigurno iz domova zahvaćenih virusom korona. Tako smo tada sprečili rasplet sa stotinama žrtava.

LALE NISU ŠTO I "LALE"

* Oranice u Vojvodini su jedne od najkvalitetnijih u Evropi, ali zašto ne uspevamo da "preslikamo" model Holandije, koja je posle SAD najveći izvoznik hrane u svetu?

- Greške su pravljene decenijama. Ništa nije rađeno suštinski sa agrarom, osim što su ga uništili katastrofalnim privatizacijama kombinata i davanjem 120.000 hektara najkvalitetnije zemlje u ruke svega nekoliko ljudi. Sada je teško sve to promeniti u nekoliko godina. Sa druge strane, te zemlje koje pominjete nisu imale ni približno sličnu prošlost kao mi, od ratova i sankcija do ovih poslednjih pojedinaca koje sam pomenuo. Međutim, stvari se pomeraju i imamo dosta razloga da verujemo da će svaka naredna godina biti bolja. Otvorili smo pristup fondovima EU, vrednim ukupno 225 miliona evra, uspostavili sistem bezbednosti hrane sa najsavremenijim laboratorijama svetskog ranga, subvencije višestruko uvećali... Sve to za svega četiri godine.

* Zna li se već sada, mada epidemija i dalje traje, koliku štetu je korona nanela srpskoj poljoprivredi?

- Ostavila je nesagledive posledice po kompletnu svetsku ekonomiju kakvu ne pamtimo. U tom smislu one neće zaobići ni Srbiju, pa ni naš agrar. O konkretnom brojkama rano je govoriti, ali svakako pažljivo pratimo situaciju na terenu kako bismo pravovremeno reagovali.

* Ima li država plan za najefikasniju pomoć ratarima i stočarima?

- Mi smo već izdvojili ogromna sredstva za naše poljoprivrednike - preko 11 milijardi dinara kredita, više od dve milijarde direktne novčane pomoći... Ne zaboravite da nam je budžet za subvencije koje se redovno isplaćuju, bez obzira na vanredna stanja i koronu, sada dva i po puta veći nego pre samo četiri godine - za više od 43 milijarde dinara. Svakako ćemo, ukoliko okolnosti to budu zahtevale, organizovati nove mere podrške. Neke za privredu već su najavljene za jesen, tako da ni poljoprivrednici neće biti izostavljeni.

* Možemo li da umirimo one koji se plaše da će Srbija biti gladna, uprkos dobroj žetvi pšenice?

- Apsolutno! Srbija nema ni jednog jedinog razloga da brine o tome. Pšenica je već pokazala odlične rezultate. Ima je i za prodaju svetu, a kamoli za nas. Očekujemo izuzetnu godinu i u pogledu roda najznačajnijih kultura, od kukuruza do suncokreta. Biće svega i za izvoz. Naš narod neće gladovati.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST BEZ PREPREKA: Mozzart i Invictus za Sigurnu kuću, Dečje selo, „Tate Novosađane“...

HUMANOST BEZ PREPREKA: Mozzart i Invictus za Sigurnu kuću, Dečje selo, „Tate Novosađane“...