KOLIKO VREDE NEPLAĆENI POSLOVI: Ženama ni "hvala" za rad u kući vredan 546 evra

ŽENA u Srbiji, od 12 meseci u godini, gotovo čitav jedan mesec provede u kuvanju, pranju, peglanju, čišćenju i brizi o drugim članovima porodice.

Foto: Depositphotos

Na neplaćeni rad u Srbiji "ide" čak 21,5 odsto nacionalnog bruto društvenog proizvoda, dok je u razvijenim zemljama on između sedam i devet procenata. U tim zemljama su pripadnice lepšeg pola pošteđene pegle i usisivača i umesto njih poslove obavljaju kućne pomoćnice ili specijalizovani servisi.

Da im ni partneri baš ne priskaču mnogo u pomoć, govori i podatak da dame u Srbiji duplo više vremena troše na brigu o domaćinstvu i njegovim članovima nego muškarci. Dok oni izdvoje jedva dva sata, njihove lepše polovine utroše - četiri. Briga o deci i o starijim bolesnim ili zavisnim članovima porodice je, takođe, parametar koji je između dve nacionalne studije o utrošku vremena drastično porastao i to za gotovo 1,5 sati na štetu naših dama.

RODNA analiza ekonomske vrednosti neplaćenih poslova u oblasti staranja, sprovedena u okviru projekta "Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada", koji su nedavno zajednički realizovali Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije i Kancelarija Ujedinjenih nacija Women, imala je za cilj da izračuna nevidljivi doprinos neplaćenih poslova u bruto domaćem proizvodu i rastu Srbije. Detaljno su pregledani rodni obrasci raspodele vremena za plaćeni i neplaćeni rad i aktivnosti koje se ne odnose na rad i dodeljena je monetarna vrednost različitim aktivnostima rada u društvu i domaćinstvima.

- Ta monetarna vrednost utvrđena je korišćenjem prosečne zarade koja bi se isplatila ukoliko bi domaćinstvo unajmilo specijalizovanog radnika, na primer, kuvara, medicinsku sestru, učitelja - kažu u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.

PREMA njihovom objašnjenju, vreme koje žene i muškarci provedu radeći neplaćene poslove staranja u domaćinstvu poznato je zahvaljujući istraživanju koje je Republički zavod za statistiku sproveo 2010. i 2015. godine. Ovim poslovima dodeljena je monetarna vrednost množenjem datog vremena i prosečne neto zarade prema delatnosti, vodeći pritom računa o tipu posla koji je urađen. Na taj način se došlo do iznosa od 546 evra, koji je neto vrednost koju bi žena koja je radila neplaćene poslove mogla da stavi u džep da je bila na tržištu i da je za njih plaćena.

- Utvrđena suma odnosi se na period od mesec dana i ne obuhvata platu koju žene zarađuju svojim radnim angažovanjem na poslu - kažu naši sagovornici. - Otkrivanjem količine neplaćenog rada omogućavamo sagledavanje obima i suštine prisutnih nejednakosti između muškaraca i žena u raspodeli vremena, aktivnosti, ekonomskih resursa i društvene odgovornosti. Stoga je cilj ove analize da se neplaćeni rad prepozna i vrednuje kroz obezbeđivanje adekvatnih javnih usluga, infrastrukture i politike socijalne zaštite, te kroz promovisanje zajedničke odgovornosti u domaćinstvu i porodici.

Novosti

Kako navode u Koordinacionom telu, na ovaj način bi trebalo da se uspostavi ravnopravnija raspodela odgovornosti za neplaćeni rad i za brigu o članovima porodice između žena i muškaraca. Njegovom adekvatnijom preraspodelom dame bi dobile više slobodnog vremena za aktivnosti koje bi poboljšale kvalitet njihovog života - od stručnog usavršavanja, adekvatnog zapošljavanja, do slobodnog vremena za hobije, sport, kulturne ili druge društvene aktivnosti.

OSVEŠĆIVANjE društva o obimu neplaćenog rada dovodi do postepenog prevazilaženja nejednakosti koja postoji kada je u pitanju neplaćeni rad, koji se do sada nije ni sagledavao na odgovarajući način jer nisu postojali egzaktni podaci koji ga vrednuju, a koje nam ova analiza daje.

Žene su se nalazile u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce i pre nastupanja pandemijske krize, a ona je dodatno negativno uticala na postojeći jaz u rodnoj ravnopravnosti. Razlozi za to su brojni, pre svega njima je teže da organizuju rad od kuće, jer ih tamo čekaju brojne obaveze oko održavanja domaćinstva, brige i pomoći deci koja ne idu u školu, starijim članovima domaćinstva...

- Žene uglavnom rade i slabije plaćene poslove, u "sivoj zoni", pa češće ostaju bez posla u situaciji krize i bez izvora prihoda - kažu istraživači.

Da li zbog vaspitanja ili sredine, većina pripadnica lepšeg pola u Srbiji prihvata poslove u domaćinstvu i ne razmišlja o tome da bi to angažovanje neko trebalo da plati. Za sociologa Dragana Krstića, takav stav žena je zasnovan na tradiciji srpskog društva u kome je majka ona koja brine o kući i deci, a otac donosi novac.

- I sada, u 21. veku, u mnogim našim sredinama postoji podela na muške i ženske poslove - kaže Krstić. - Tako je u nekim porodicama sramota da tata kuva ručak ili spremi večeru, a o peglanju i pranju veša i da ne govorimo. Muževnost se kod njih meri odbijanjem ženskih poslova.

On navodi da postoje sociološka istraživanja koja su se bavila time da li oba pola podjednako primećuju, recimo, nered u kući. Ustanovljeno je da i jednima i drugima on podjednako smeta, samo su muškarci manje društveno uslovljeni da ga počiste:

- Takođe, ako je žena na poslu, a mi recimo upadnemo u stan njenog partnera i zateknemo nered, većina neće njega okriviti za takvo stanje, već ženu, bez obzira na to što ona realno nije bila u mogućnosti da ga počisti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije