NOVČANIK SAM BIRA SALAMU: Šta je pokazala anketa Centra potrošača Srbije o konzumiranju mesnih prerađevina

J. Su.

06. 08. 2020. u 13:00

ŠUNKARICA, salama, trajne kobasice, paštete i viršle najčešće se kupuju i jedu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

НОВЧАНИК САМ БИРА САЛАМУ: Шта је показала анкета Центра потрошача Србије о конзумирању месних прерађевина

Foto I. Marinković

Nekoliko puta nedeljno šunkaricu jede 43,4 odsto ispitanih potrošača, salamu nešto više od trećine, a viršle 13,2 odsto. Istraživanje, koje je sproveo Centar potrošača Srbije, pokazalo je da kupci nemaju jasne kriterijume na osnovu kojih procenjuju kvalitet samog proizvoda, a prilikom kupovine za njih su najznačajniji ukus proizvoda i cena koju mogu da priušte.

Zaključak ovog ispitivanja je i da trajnu kobasicu i paštete jede nešto manje od četvrtine ispitanih potrošača. Veliki broj onih koji su učestvovali nema jasan metod prikupljanja podataka o kvalitetu proizvoda. Proceni same robe nekad pristupaju veoma svesno, a nekad uopšte ne vode računa o tome šta i koliko često pazare.

- Nisam nešto zadovoljna samim rezultatima istraživanja, jer potrošači ne pitaju mnogo struku, kada je reč o odabiru ovih proizvoda, već se oslanjaju na mišljenje i stavove prijatelja, rođaka ili društvenih mreža - ispričala nam je Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije. - Veterinarska inspekcija koja kontroliše kvalitet mesa trebalo bi češće da se oglašava i saopštava dobijene rezultate. Potrošači i dalje najviše veruju državnim institucijama i inspekcijama.

Više od 60 odsto kupaca zna da postoje pravilnici koji regulišu kvalitet same proizvodnje, i dobar deo njih veruje da se proizvođači toga i pridržavaju.

- Stariji od 56 godina, koji su učestvovali u ispitivanju, najviše biraju da im viršla bude jedan od obroka - navodi se u istraživanju. - Više od polovine ispitanih ne čita pažljivo spisak sastojaka. Potrošači veruju i da ukoliko sve konzumiraju umereno i povremeno, mogu da uživaju u bilo kom proizvodu.

VIRŠLA PO "RECEPTU"

NA osnovu Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, koji se primenjuje od 1. marta, za zaštićene proizvode jasno su propisani sastojci od kojih oni mogu da se naprave, čega potrošači nisu svesni, a najbolji primer za to je viršla.

- Naziv viršla sada može da nosi isključivo proizvod proizveden od propisanih sastojaka - objašnjava Vera Vida. - Svi drugi proizvodi, sličnog izgleda, nemaju tako striktna ograničenja u pogledu propisanih sastojaka i ne mogu da nose naziv viršla.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi