Ekonomija

PENZIONO I ZA DADILJE: Elektronska dnevna prijava sezonaca mogla bi da zaživi u nekoliko delatnosti

С. Б.

13. 10. 2020. u 10:51

SISTEM elektronske dnevne prijave sezonskih radnika u poljoprivredi je, kako se procenjuje, prepolovio rad na crno u ovoj oblasti.

ПЕНЗИОНО И ЗА ДАДИЉЕ: Електронска дневна пријава сезонаца могла би да заживи у неколико делатности

Foto Depositphotos

Uz određena prilagođavanja, ovaj model bi mogao da zaživi i u nekim drugim privremenim poslovima. Letos je formirana radna grupa koja treba da osmisli način prijave u delatnostima sa najviše neprijavljenih radnika - turizmu, ugostiteljstvu, građevinarstvu i pomoći u kući.

Pre uvođenja elektronske dnevne prijave radnika u poljoprivredi pretpostavljalo se da oko 80.000 ljudi na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa.

- Nakon reforme u ovoj oblasti situacija se značajno promenila - istakla je u ponedeljak Tisa Čaušević, šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u. - Tokom 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi je bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000 radnika. Za godinu i po, od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta - sa 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu. Sada oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ova potreba.

Poslodavci i ne razmišljaju o prijavi, najčešće zbog velikih troškova, komplikovane procedure i nedovoljno fleksibilnog načina ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno. Procene su da bi elektronskom dnevnom prijavom osiguranje steklo oko 20.000 radnika u ugostiteljstvu, 40.000 u građevinarstvu, dok je najteže proceniti koliko ih pomaže u kući. Prema zvaničnoj statistici oko 17.000 ljudi, ali s druge strane, neka istraživanja pokazuju da je pomoć lane angažovalo 55.000 domaćinstva u Srbiji.

SUBVENCIJE ZA SAKUPLjAČE

ANALIZA pokazuju i da u Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno, ali između operatera i njih ne postoji klasičan odnos poslodavca i radnika. Zato NALED i GIZ preporučuju da se uspostavi poseban registar individualnih sakupljača, uz uvođenje podsticaja - radnici ne bi gubili status nezaposlenih, mogli bi da dobiju 20 odsto uvećanu socijalnu pomoć, a da im država uplaćuje penzijsko osiguranje.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AJDE DA SE NE LAŽEMO! Dragan Stojković Piksi posle Albanija - Srbija: Ma, to me apsolutno ne zanima!

"'AJDE DA SE NE LAŽEMO!" Dragan Stojković Piksi posle Albanija - Srbija: Ma, to me apsolutno ne zanima!