SRBIJA REFINANSIRALA NAJSKUPLJI DUG: Velika vest za našu zemlju!

REPUBLIKA Srbija danas se uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti, nakon sedam godina pauze, radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima po stopi prinosa od 7,5 odsto i kuponskoj stopi od 7,25 odsto.

TANjUG

Nakon prezentacije ostvarenih makroekonomskih rezultata Republike Srbije pred međunarodnom investicionom javnošću, kao države sa najmanjim padom ekonomije u Evropi u ovoj godini, kao i najvećim očekivanim rastom u sledećoj, danas se pristupilo prikupljanju ponuda za novu emisiju obveznica u vrednosti od 1,2 milijarde dolara.

- Ostvarena je tražnja od preko šest milijardi dolara od strane više od dve stotine respektabilnih, pre svega američkih i britanskih fondova, osiguravajućih kuća i banaka, što je pet puta više od ponuđene vrednosti emisije. Sve to pokazuje veliko poverenje investitora u reforme koje sprovodi Vlada Republike Srbije u oblasti ekonomije i javnih finansija – rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Nove desetogodišnje obveznice su emitovane u iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara po prinosu od 2,35 odsto, kuponskoj stopi od 2,125 procenata i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije, od 1,066 odsto. Ostvarena stopa je sedam puta niža od stope prethodno izdatih obveznica iz 2011. godine, što je ujedno i bio cilj nove emisije. Obveznice će biti listirane na Londonskoj berzi

- Iskoristili smo povoljne uslove, najbolje u ovoj godini, kako bismo još jednom izašli na međunarodno finansijsko tržište i skuplji dug zamenili mnogo jeftinijim. Takođe, ovo je najmanja kamatna stopa koju je naša zemlja ikada dobila na tržištu kapitala, bolja čak i od emisije obveznica iz juna i novembra 2019. godine u vremenu značajno stabilnijih tržišnih uslova – rekao je ministar finansija Siniša Mali

On je dodao da se sredstvima nove emisije otplaćuje 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara koliko dospeva u septembru 2021. godine.

- Na ovaj način Srbija je uspela da veći deo obveznica prevremeno otplati još ove godine, uštedi na otplati kamata sledeće godine i tako smanji ukupne potrebe za finansiranjem u 2021. godini, kako bismo što snažniji i spremniji dočekali narednu godinu – istakao je Mali.

Ministar je rekao i da je, vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovane obveznice konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi.

Svoje obaveze po osnovu emisije denominovane u dolarima, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kuponskoj stopi od 1,066% na nominalnu vrednost emisije nakon konverzije od 1,016 milijardi evra.

- To znači da je Ministarstvo finansija iskoristilo  priliku povoljnog odnosa kursa evra i dolara u ovom trenutku kao i trenutnu divergenciju između dolarskih i eurskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i postiglo najpovoljniju cenu zaduživanja, uz optimizaciju valutne strukture javnog duga, a sve u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa – objasnio je ministar. Na ovaj način ostvarene su dodatne uštede od oko 11,6 milijardi dinara.

Kako je rekao, na ovaj način, Republika Srbija prvi put uvodi novu praksu hedžinga, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association). Time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima od strane Vlade Srbije. 

- Povratak na dolarsko tržište hartija i nova emisija denominovana u dolarima, omogućava Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju – EMBI Index, čime se osigurava njena vidljivost na američkom tržištu kapitala, kao i na široj međunarodnoj investicionoj mapi – zaključio je ministar finansija.

Prevremenom otplatom dolarskih obveznica sredstvima nove emisije, učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u, ostaje na ranije projektovanom nivou, ispod 60%, dok su istovremeno iskorišćeni povoljni uslovi na tržištu, da se obezbede dodatna sredstva za servisiranje duga i u narednoj godini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije