Ekonomija

SRPSKA PRIVREDA OTPORNA NA KRIZU: Naša zemlja imala osetno manji pad BDP u odnosu na druge

С. Б.

23. 03. 2021. u 17:33

PRIVREDA Srbije pokazala se nešto otpornijom na zdravstvenu krizu u odnosu na druge evropske zemlje budući da je pad BDP-a Srbije u 2020. iznosio 1% BDP-a.

СРПСКА ПРИВРЕДА ОТПОРНА НА КРИЗУ: Наша земља имала осетно мањи пад БДП у односу на друге

Foto: Depositphotos

To je osetno manje u odnosu na prosek drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope gde je pad BDP-a iznosio 3,9% i čitave EU gde je pad bio 6,2%. Svega četiri evropske zemlje imale su manji pad BDP-a od Srbije u 2020. godini (Irska, Norveška i Litvanija i Turska), navodi se u poslednjem broju "Kvartalnog monitora".

- Zajedničko za zemlje koje su u krizi relativno dobro prošle jeste da u privredi imaju malo učešće delatnosti poput turizma i automobilske industrije koje je kriza naročito snažno pogodila, a veliko učešće delatnosti koje nisu bile pogođene krizom -u Irskoj IT sektor ima učešće u privredi od čak 15%, a u Srbiji poljoprivreda i prehrambena industrija čine oko 12% privrede. - stoji u ovoj publikaciji. - Dodatni razlozi za manji pad BDP-a je to što je Srbija u krizu ušla s relativno visokom stopom privrednog rasta, kao i što je primenila relativno snažne fiskalne i monetarne stimulanse, dok su epidemiološke mere u većem delu godine bile blage. Za sad ne menjamo prognozu privrednog rasta prema kojoj u 2021. očekujemo rast privrede između 3-4%. Naime, manji pad u 2020. povećao je osnovicu s kojom će se porediti rezultati iz 2021, a uz to, sad se vidi i da će trajanja epidemije, a time epidemioloških ograničenja, biti nešto duže, kao i da će oporavak evropskih privreda biti sporiji.

U kriznoj 2020. primenjivana je izrazito ekspanzivna monetarna politika. Od izbijanja krize NBS je četiri puta smanjivala referentnu kamatnu stopu, kreirala dodatnu likvidnost kroz svop i repo aukcije, otkupljivala korporativne hartije od vrednosti, uvodila moratorijume na vraćanje kredita. Mere monetarne politike pomogle su očuvanju likvidnosti domaće privrede, čime su sprečena, ili bar odložena, masovna bankrotstva preduzeća i gubitak radnih mesta.

- Fiskalna politika takođe je odlučno i snažno reagovala na krizu zbog čega je u 2020. ostvaren rekordan deficit konsolidovane države od oko 3,8 mlrd evra (8,1% BDP-a) - ističu autori "Kvartalnog monitora". - Fiskalni deficit u Srbiji veći je od proseka zemalja CIE pre svega usled većeg paketa antikriznih mera, od kojih su neke dobro dizajnirane, dok se za druge to ne može reći. Javni dug na kraju 2020. godine dostigao je 26,7 mlrd. evra (57,4% BDP-a), a sa uključenim negarantovanim dugom lokalnih samouprava premašuje 58% BDP-a. Rast javnog duga u 2020. bio je znatno manji od fiskalnog deficita, zbog apresijacije kursa dinara prema dolaru, kao i zbog toga što je deo deficita finansiran prihodima od koncesije i privatizacije.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Hoćete da uštedite na gorivu? Evo koja je idealna brzina za to
Ekonomija

0 1

Hoćete da uštedite na gorivu? Evo koja je idealna brzina za to

GODINAMA se među vozačima provlači uverenje da je brzina od oko 90 km/h idealna za najmanju potrošnju goriva. Međutim, novija istraživanja pokazuju da ta pretpostavka nije u potpunosti tačna. Potrošnja goriva ne zavisi samo od brzine kretanja, već i od načina rada motora, prenosa, aerodinamike, ali i ukupnog vremena provedenog u vožnji.

28. 04. 2026. u 18:38

Politika
Tenis
Fudbal
Ovacije za Špansku pitu: Irfan Mensur i Fondacija Mozzart pronašli recept za uspeh

Ovacije za Špansku pitu: Irfan Mensur i Fondacija "Mozzart" pronašli recept za uspeh