OVA BILJKA DONOSI OGROMNU ZARADU: Liči na korov, otporna je na sušu i mraz, a 100 grama proizvoda košta i do dva evra

PROIZVODNjA i prodaja rena na stranom tržištu donosi dosta novca. Mnogi su se opredelili za gotov proizvod, ali pakovanje u teglice je najteži deo posla, kaže MIlan Adžić iz Novog Bečeja.

Foto: Tanjug/Shutterstock

Prilika za dobru zaradu ako se odlučite za uzgajanje biljaka jeste ren - tvrde oni koji su se usudili da pokrenu proizvodnju i prodaju. 

Od same biljke, koja inače izgledom podseća na običan korov, može da se zaradi za pristojan život, ali zapravo prava prilika za zaradu jeste u gotovim proizvodima od rena. 

-Jedno od isplativijih ulaganja je ren i od jednog hektara dobije se 5.000 kilograma korena. Kada se preradi i prepakuje u teglice, ren na inostranom tržištu dostiže cenu i do dva evra za sto grama, što čini da se sva proizvodnja i radna snaga ispati. To se pokazalo kao bolji posao od voćarstva, maline i kajsije, koje su postale neizvesne što se tiče roda i zarade - kaže za Mondo Milovan Alimpić (51), proizvođač rena iz Novog Bečeja. 

KAKO JE MILOVAN DOŠAO NA IDEJU DA GAJI REN?

Milovan Adžić objašnjava da odluku da se bavi proizvodnjom rena nije doneo slučajno, već je najpre analizirao tržište i prikupljao informacije. 

- Hteo sam da uzgajam nešto čega nema mnogo na tržištu, čega je zapravo manjak. Išao sam po pijacama i prodavnicama da vidim šta se najviše koristi u ishrani, a da ga ima malo, posebno u domaćoj formi. Nakon što sam pričao i sa nekim poljoprivrednicima, video sam da je ren najbolji izbor. Prvo sam zasadio 10 ari, pa nakon toga 35 ari i imao sam prinos od oko 2.000 kilograma. Sada već imam jedan hektar - kaže MIlovan, koji kaže da nije pogrešio sa izborom i da sada ima i registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Foto: Tanjug/Shutterstock

TRI AROME U TEGLICAMA

Kako kaže Milan, odlučio se za domaći ren odnosno organsku proizvodnju, dok je posle određenog vremena shvatio da je najisplativije prodavati gotov proizvod, pa je proširio asortiman. 

- Od početka proizvodnje rena već je prošlo više od 10 godina. Pokrenuli smo preradu i oni koji u Srbiji otkupljuju od nas za ovo vreme su shvatili kakvog kvaliteta je ren i da li im ukus odgovara. Sada smo počeli da proširujemo proizvodnju. U saradnji sa tehnologom, radimo na ispitivanju tri arome namaza od rena, tako da je izbor sve veći - kaže Milovan Adžić iz Novog Bečeja.

CENA I DO DVA EVRA ZA 100 GRAMA

Koliko god da nema mnogo proizvođača rena, tržište Srbije je malo i najbolja varijanta za zaradu jeste kada proizvođač dogovori siguran izvoz.  

- Jedan deo prodajemo u Srbiji, a drugi deo pakujemo za rusko tržište. Sa njima smo stupili u kontakt i oni su zapravo dolazili da provere kakva je naša proizvodnja i uslovi rada, a nakon toga smo dogovorili posao. Ako proizvedete sve prema standardima, prodaja zaista nije problem. Cena ploda je oko dva evra, dok se prerađen može prodavati po znatno višoj ceni. Po evropskim zemljama jedna tegla od 100 grama košta i do dva evra - kaže ovaj Bečejac.  

STRANCI TRAŽE VISOK STANDARD

Iako ren na prvi pogled nije zahtevna biljka, mnogi ga nazivaju korovom, ali zahteva "puno ruku za rad".

- Mesec dana nakon sadnje skidaju se zaperci, bukvalno se svaki koren otkopa, skine zaperak, vraća se u zemlju, sve se to radi ručno. Na stranom tržištu traže samo prvu klasu, dužine 25 centimetara, dva centimetra debljine, pravilnog oblika. Važna je prihrana i navodnjavanje, kako biste imali dobar prinos. Za okopavanje treba zaista puno radne snage. Za štetočine se mogu koristiti samo dozvoljeni proizvodi, a u to vreme, ren treba paziti - kaže naš sagovornik.

ODUSTAJU ZBOG SUZA?

Ono što je mana jeste to što je za ren neophodan veliki broj radnika, jer mašine rade samo 20 do 30 odsto posla, odnosno samo grube radove.

- Radnik vadi ren i ubacuje u prikolice, a ove reznice na korenu se moraju sačuvati. Jako duboko treba orati, praviti bankine i saditi, a to zahteva dosta radne snage. Probali smo sa mašinskom sadnjom, ali su efekti bili slabiji. U preradi i pakovanju u teglice ima puno posla, veća je i zarada, ali je najveći problem obezbeđenje radne snage. Od ljutine usitnjenog rena suze oči, pa se često dešava da radnici dođu, pa odustaju -  kaže Milovan. 

NIJE RIZIČAN, OTPORAN NA SUŠU

Ono što je dobro za one koji bi da počinju proizvodnju, jeste to što za početak ovog posla nisu neophodna velika ulaganja. Posao se ne računa kao veliki trošak i rizik, za razliku od mnogih drugih poslova u poljoprivredi.

- Nema velikih zahteva prema merama zaštite od bolesti, štetočina i korova. Ren neće uništiti suša, mraz, kao ni druge nepogode. Može da prezimi u fazi mirovanja i na veoma niskim temperaturama, kojih na našem podneblju i nema. Razvija snažan koren i uvek može da pronađe dovoljno vlage u tlu- objašnjava Milovan.

(Mondo)

Preporučujemo

Ekonomija

2 8

DOSTAVLjAČI MESEČNO MOGU DA ZARADE DO 200.000 DINARA: Posao cveta, a idiličnu sliku kvare "skriveni troškovi"

03. 04. 2021. u 20:04

Društvo

1 3

NEDOSTAJE NAM 40 MILIONA STABALA GODIŠNjE: Nije pošumljena ni trećina zemljišta u Srbiji

15. 04. 2021. u 10:48

Crna Gora

0 1

NA TRPEZI DOMAĆI KROMPIR: Ministarstvo poljoprivrede interveniše u cilju plasmana tržišnih viškova

28. 04. 2021. u 06:34

Ekonomija

0 2

VOĆARI STREPE OD PREDSTOJEĆE NOĆI: Aprilski mraz ugrozio prinos, šteta može biti velika

07. 04. 2021. u 17:44

Republika Srpska

0 0

POVLASTICE SEMBERSKIM DOMAĆINIMA: Jeftinije gorivo za poljoprivrednike

31. 03. 2021. u 21:32

Srbija

0 0

DIVLjE SVINjE IDU SAMO KROZ NAŠE ORANICE: Subotički poljoprivrednici muku muče sa nezvanim gostima

27. 03. 2021. u 10:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije