Suđenja

"JA VIŠE NIŠTA NEMAM": Potresna svedočenja porodica ubijenih u mladenovačkim selima - Pustite ga sad, da mu ja presudim

З. Ускоковић

22. 08. 2024. u 20:37

TE večeri smo se okupili oko spomenika u Ravnom Gaju. U jednom trenutku se zaustavio neki auto i iz njega je izašao Blažić. Nešto je rekao, a onda sam čuo kako mu je jedan od naših doviknuo: "Ajde na pivo".

ЈА ВИШЕ НИШТА НЕМАМ: Потресна сведочења породица убијених у младеновачким селима - Пустите га сад, да му ја пресудим

Foto: N. Živanović

Prišao je do samog spomenika i počeo da puca. Kada je ispalio prvi rafal, zastao je toliko koliko mu je trebalo da promeni okvir, a ja sam krenuo da bežim. Čuo sam i drugi rafal, a onda opet pauza od sekundu, dve. Meni su meci fijukali oko glave dok sam trčao. Prolamali su se jauci, a onda ih je on overavao.

Nikola Mitrović (18), jedan od preživelih iz masakra u Malom Orašju 4. maja 2023. godine, jedva stojeći za pultom u najvećoj sudnici Specijalnog suda u Beogradu, sa vidljivom mučninom prisećao se danas detalja krvave noći kod spomenika palim borcima u Ravnom Gaju. Mitrović je na suđenju Urošu Blažiću, optuženom za ubistvo devetoro vršnjaka i ranjavanje 12 osoba u mladenovačkim selima Malo Orašje i Dubona, i njegovom ocu Radiši, rekao da niko od njegovih nastradalih drugova nije bio u sukobu sa njim, da čak misli da ga nisu lično ni poznavali.

- Niko od mojih drugova nije bio u sukobu sa njim, nismo ga ni poznavali - ponovili su i Aleksa Đorđević i Mileta Ranković, koje je sreća pogledala te krvave večeri pa su se begom spasili od pomahnitalog Blažića.

Jecaji i suze pratili priče roditelja stradalih

A onda su za govornicom počeli da se ređaju roditelji nastradale dece. Njihova bolna sećanja o poslednjim trenucima sa najmilijima pratili su jecaji i suze svih prisutnih. Posebno su bila potresna svedočenja majki o tome kako su smrtno povređenu decu držale u svom naručju.

- Vraćala sam se iz druge smene i bila sam u autobusu - grcajući je prvi put o strašnom događaju pričala Ivana Milovanović, majka ubijenog Lazara.

- Poslao mi je poruku u 22.31 da me čeka u Ravnom Gaju i da će kolima da me prebaci do kuće. A, onda sam po velikom broju policijskih kola i Hitnoj pomoći, koji su nam dolazili u susret, shvatila da se nešto strašno dogodilo i da svi idu u tom pravcu. Poslala sam mu poruku, ali mi nije odgovorio.

NAJAVILI KRVNU OSVETU

GOTOVO svi roditelji pobijenih iz Mlaog Orašja i Dubone poručili su Blažićima da će im se osvetiti. Kako su rekli, njihove rane dodatno krvare, jer ne znaju iz kog razloga je Uroš Blažić pobio svoje vršnjake, a njihovu decu. Posebno su kivni na njegovog oca Radišu i majku Biljanu, jer smatraju da su oni krivi za sve što se dogodilo.

Otac i sin, prvooptuženi i drugookrivljeni, fizički su, neprobojnim staklom, bili odvojeni od ostalih, ali su mogli da čuju svaku reč koju su im upućivali. Očevi i majke, koji su na sebi imali majice sa slikama svoje, kako su govorili, streljane dece, pozivali su Uroša da pogleda "koga je sve pobio", najavljujući krvnu osvetu.

Zorica Panić, majka zverski ubijenih Kristine i Milana, revoltirana ponašanjem optuženih, poručila je Radiši "da mu žena ima dečka", kao i da je pretukla njegovu ljubavnicu sa kojom ima "vanbračno dete". U jednom trenutku Urošu Blažiću se direktno obratila i Milica Ivanović, majka teško ranjenog Ivana, koji se družio sa njim:

- Uroše, pogledaj me! Da li ti je krivo zbog ovoga?! Blažić je pogledao i nekoliko puta klimnuo glavom.

Ivana, u sivoj majci, na kojoj je bio ispisan Lazarev datum rođenja i smrti (7. 6. 2003 - 4. 5. 2023), uplakana je opisala kako su insistirali da ih vozač vozi do Ravnog Gaja, iako je rekao da ne može i da nema gde da okrene: - Rekla sam mu: "Moraš. Gore mi je dete". Kad sam izašla, pogledam u tom pravcu i prepoznam ga. Ležao je. Prepoznam njegovu belu duksericu. Bio je bez svesti, sav u krvi. Tu je bio i njegov prijatelj Nemanja Stevanović. Pričam obojici: "Držite se, stiže Hitna pomoć". Prebacili su ga u smederevski Urgentni. Pogodio ga je sa sedam metaka. Jedan mu je razorio srce. A taj dan nije slutio na tragediju. Lazar nam je svima spremio doručak i svi smo zajedno jeli. Odbacio me je oko 13 sati do autobuske stanice. Tada sam ga poslednji put videla živog.

I njen suprug Milan Milovanović izjavio je pred sudijskim većem, kojim predsedava sudija Okružnog suda u Smederevu Lidija Jovanovska, da njegovo dete nije poznavalo ubicu. Ređala su se svedočenja roditelja o satima neizvesnog čekanja u bolnici i kako su im saopštavali da su im deca pobijena.

"Kojim činovima se ti hvališ kad si napravio ovog monstruma?"

Za govornicom sudnice broj 1 danas se pojavila i Milica Ivković, majka teško povređenog Ivana Ivkovića iz Donje Dubone, inače komšija drugooptuženog Radiše Blažića, oca optuženog za masakr:

- Radiša, pričaš o poštenju, kom?! Kojim činovima se ti hvališ kad si napravio ovog monstruma. Uroše, uništio si život dečku koji je igrao fudbal za dva kluba, dobio je metak za ceo život, taj metak mu šeta u butini. On uči da hoda. Napravio si od njega invalida. To si napravio dečku, koji ti je pozajmio patike kako bi išao da igraš fudbal sa Daliborom i Milanom, koje si ubio. Slušam te šta pričaš i ne mogu da verujem. Radiša, pričaš da si vaspitavao sina, a jesi li ga vaspitavao da od mog sina napravi invalida i da pobije ovu decu. Da li si ga tako vaspitavao?!

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Ivanov otac, Milan Ivković, ispričao je da su Blažići bili bahati, da su voleli da pucaju iz oružja, da se prepričavao događaj sa jedne svadbe na kojoj je bio i Radiša, koji se tada hvalio da ima "toliko oružja da može da pobije pola sela". Izuzetno potresne su bile reči Danijele Vujović, majke ubijenog Dalibora Todorovića:

- Moj Dača je tog dana otišao na posao, radio je u Elektrodistribuciji u Mladenovcu. Nazvao me pre dolaska kući i rekao da ne spremam ništa za večeru, jer će on kupiti pljeskavice da svi zajedno jedemo. Seli smo da gledamo košarkašku utakmicu. Onda mu je stigla poruka da su se drugari skupili u dvorištu škole. Rekao mi je da ide na 15 minuta da se druži sa njima i da neće dugo, jer sutra radi. Odlazi, čujem prvi pucanj, rafal, kažem mužu: "Mišo, neko puca". On mi kaže možda se neko oženio, a ja mu kažem ovako se ne puca za slavlje.

Komšinica tad zove i kaže deca su pobijena. Nesrećna majka krenula je put škole. Tamo se već okupio veliki broj ljudi.

Majka ubijenog Dače: Ja više ništa nemam, ni život mi ne treba

- Dolazim kod škole i vičem Dačo, sine, Dačo - plačući je pričala Danijela kako je izgubila jedinca. - Muž mi kaže nije on tu, možda je uspeo da pobegne. Ali, ja sam ga ugledala kako leži između stola i klupe. Kažem mu: "Mišo, naš Dača leži ovde". Stavili smo ga u kola, držala sam ga u rukama, dozivala, molila Boga da ga spasi. Majica mu se podigla i videla sam krv na stomaku, počela sam da pritiskam ranu da ne iskrvari. U Hitnoj je 45 minuta trajala reanimacija. Ali, spasa nije bilo. Ja više ništa nemam, samo ovaj goli život. A, i on mi ne treba.

Daliborov otac Miša Todorović, odgovarajući na pitanje glavnog smederevskog tužioca Ivana Konotara, naveo je da se po selu pričalo da Radiša Blažić ima oružje i da je i on čuo da se hvalio "da ima naoružanja da pobije celo selo". Zorica i Saša Panić iz Dubone, koji su u masakru ostali bez oba deteta - ćerke Kristine (19) i sina Milana (21), mladog pripadnika MUP Srbije, zapretili su, kao i većina nesrećnih roditelja.

"Seći ću te na komade Uroše"

- Hoću da poručim - glava za glavu - rekao je je nesrećni otac. - Uroše ti si mi prvi, a ti Radiša drugi. Seći ću te na komade, da li si me čuo Uroše, ja ću sedeti tu gde si ti, ali ćeš biti ispod zemlje kao moja deca. Naći ću te za pet, 10 godina, ja ću ti presuditi i neću se smiriti dok to ne uradim i ne budem sedeo na njegovom mestu. Ovde nema p od porodice, a ja bih svima poželeo da su imali porodicu kao što sam ja imao. Nažalost, imao sam takvu porodicu, ti si mi je oduzeo, monstrume. Meni decu niko ne može više da mi vrati i plati.

Tužilac Konatar je pitao Panića da li je Radiša Blažić posedovao oružje, a on je naveo "da se po selu pričalo da je imao oružja i da se hvalio da ukoliko izbije rat može da pobije celu Dubonu". Panić je odgovorajući na pitanja advokata oštećenih istakao da je Radiša Blažić tukao svoju suprugu Biljanu, kao i svog oca.

"IMAM BOMBU, VOZI"

KAO SVEDOK danas je ispitan i taksista Dragoslav Antonijević, koji je ispričao da je kritične noći preko centrale udruženja "primio nalog" da u Smederevu pokupi stranku. Oko 23 časa je krenuo iz Smedereva sa putnicom Jelenom Ajdinović, koju je trebalo da odveze do verenika u okolini Uba. Kod naplatne rampe Mali Požarevac, dok je vozilo stajalo, ušao je Uroš Blažić, naoružan bombama.

- Ušao je i rekao: "Imam bombu, vozi. Pazi šta radiš". Kod prve policijske patrole zapretio mi je da mu je prst na osiguraču i da dodam gas. Govorio je meni i putnici da neće ništa da nam se desi, ali da moramo da ga slušamo. Čitao je vesti na mobilnom. Govorio je kako je pobio 20 ljudi, da njegov otac ima 20 hektara zemlje, pa ako i izgubi posao u Vojsci zbog njega, da može da živi od poljoprivrede - odgovorio je svedok.

- Da li ste čuli da je rekao da je "car" i "kralj" posle onoga što je uradio - zapitala je tužilac. - Nisam to čuo. Ne znam šta je pričao sa putnicom, jer je bila uključena muzika na radiju. Ostavili smo stranku kod Uba i nastavili ka Kragujevcu. Te noći proveo sam sa njim više od pet-šest sati. Kada sam ga dovezao do mesta gde je izašao, zatražio je da mu dam tri hiljade dinara "da bi imao šta da jede" - ispričao je taksista i dodao da se zatim uputio u kragujevačku policiju da prijavi da je vozio ubicu.

- Ubili su mi sve - gnevno se sudu obratila Zorica Panić. - Moja ćerka i sin su bili divni mladi ljudi, Dača, ali i ova deca iz Orašja su bila za primer. Imam premedbu i na vas sudija kako vodite postupak, jedino hvala tužiocu Ivanu Konataru koji je bio oštar prema njima, trebalo je da bude još oštriji. Radiša, žena ti je našla drugog dečka, a tebi ću da kažem za moju decu ćeš da platiš. Ubili su mi sve, ja više život nemam.

Mirjana Stevanović, majka Nemanje Stevanovića, plačući je jedva uspela da ispriča šta se desilo kobne večeri kod spomenika Malo Orašje:

- Rekao mi je da ide do Ravnog Gaja da sede malo ispred spomenika, pošto su h t e l i da proslave Đurđevdan, a i imali su poštovanja prema svemu što se dogodilo 3. maja (masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar", prim. aut.), da ispoštuju žrtve. Isto, hteli su da proslave, jer je Marko postao ujak. Telefon mi je zazvonio oko 23.03, pozvala me je majka povređene Anđele Stevanović i rekla da dođem hitno u Ravan Gaj, pobili su nam decu.

Prema Mirjaninim rečima, kada je stigla Hitna pomoć, njen Nemanja je bio svestan i ubacili su ga unutra:

- Hoće da mu stave infuziju, on to kida, otac mu kaže, hoće da ti pomognu, tako mu je rekao, budi dobar, on mu je odmahnuo rukom. "O Bože, nema, tata, ništa od mene". Posle mi je muž rekao da je imao sedam metaka u sebi. Nije preživeo.

"Radiša, seme vam se zatrlo, ti si stvorio skota koji nam je pobio decu"

Goran Stevanović, Nemanjin otac, zamolio je sudiju da se obrati optuženima:

- Ovog skota ne znam, a tebe znam Radiša, sedeli smo zajedno na veseljima. Kunem vam se, seme vam se zatrlo. Juče slušam o tvojim činovima, pa ti si stvorio skota, koji nam je pobio decu.

Danas je svedočila i Jovana Pavlović, čiji je otac Zoran ranjen u Duboni, a koja je videla Uroša Blažića kako puca:

- Deset minuta pre zločina bila sam u prodavnici i zatvorila sam radnju. Pričala sam sa Daliborom Todorovićem. Zatim sam ušla u kuću. Čula se neka pucnjava, sestra je bila gore na spratu sa decom, mislila je da je u pitanju neki vatromet. Izašla je na terasu okrenuta ka školskom dvorištu, krenula je i decu da izvede. A onda je videla da se cigla na kući okrzla, Uroš Blažić je držao uperenu pušku u nju, ona je uspela da uvede decu u kuću i stavila ih pod sto. Otac je čuo pucnjavu i istrčao na put, bio je nekoliko metara od njega, jednom rukom pucao je u njega, uvis, svuda je pucao. Pukom srećom ga nije ubio. Kada je Uroš Blažić izašao iz školskog dvorišta, gledao je oko sebe, hteo je još nekog da ubije.

"Pustite ga sad, da mu ja presudim"

Miroljub Milovanović, otac ubijenog Aleksandra (17), poručio je Urošu Blažiću da će ga čekati celog života:

- Pustite ga sad, da mu ja presudim. On je samo moj!

Aleksandrova majka, koja je sve vreme pratila suđenje ridajući, nije bila u stanju da svedoči.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANCI U PANICI: Nestaju im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!

ALBANCI U PANICI: "Nestaju" im ljudi na Kosovu i Metohiji, podaci su drastični - u lažnoj državi i sami priznaju: Opšti očaj života!