UBIJENA PORODICA SA DVOJE DECE NA DAN SLAVE: Tri decenije od zločina u Crvenki, i dalje se ne zna ko je počinio masakr

ZIMSKA je noć, 18. na 19. decembar 1993. godine. Porodica Maravić iz Crvenke, Manojlo, Vidosava i njihovi sinovi Aleksandar i Ranko krenuli su na počinak. Za nekoliko sati počeće da pristižu gosti na njihovu slavu. Međutim, nikada ih neće dočekati. Njihova beživotna tela, oko 10 časova ujutro, pronašao je najstariji Maravić.

Foto privatna arhiva

Od najbliže rodbine, sve doskora, bila je živa Manojlova majka Slavka Maravić. Pravdu za zločin, počinjen pre tri decenije, nije dočekala.

- Poslednji put sam ih videla prethodne večeri, svratila sam da im pomognem oko pripreme hrane i ostalog - ispričala je svojevremeno Slavka kroz suze autoru ovih redova.

- Mali Aco je bio stigao iz škole, a onda i Ranko. Moj sin Mane imao je problema u to vreme sa kičmom, teže je hodao. Sedeli smo i pričali. Kao da je juče bilo, sećam se da je padala kiša.

U neko doba, Slavka je izljubila unuke i ne sluteći da ih poslednji put vidi, a onda je otišla kući, kako bi sin i snaja mogli da se odmore. Prema nekim pokazateljima, kao i prikupljenim dokazima, poslednji je na spavanje krenuo Manojlo, prethodno obišavši sinove.

- Moj suprug je rano ujutru krenuo do njih da vidi da li im nešto treba - opisuje Slavka agoniju kroz koju je decenijama prolazila. - Kasnije mi je sve detaljno opisao. Vrata su bila otvorena. Ugledao je snaju Vidosavu kako leži u hodniku, u lokvi krvi. Nedaleko od nje stariji unuk Aco.

Manojlo, Vidosava, Aleksandar i Ranko Maravić, Foto privatna arhiva

Unezvereni čovek počeo je da zapomaže, prve komšije su dotrčale. Neko je pozvao Hitnu pomoć i policiju.

- U spavaćoj sobi je zatekao Maneta - jecala je govoreći Slavka.

- Onda je na spratu kuće, u jednoj od soba, ugledao Ranka. On je bio živ. Čim sam čula šta se desilo, otrčala sam do njihove kuće. Užas, svuda krv. Posle nam nisu dali da uđemo. Došlo je mnogo policije.
Nažalost, pet dana kasnije, dečak je preminuo. I poslednji svedok krvave drame zauvek je zaspao. Njemu su pucali u potiljak, a metak je izašao kroz obraz. Nažalost, rane su bile preteške i dete nije izdržalo.

U pomoć kolegama iz Crvenke došli su inspektori iz Beograda, iz republičkog sekretarijata unutrašnjih poslova. Posle detaljnih pregleda, po položaju tela, spretno otvorenoj bravi na ulaznim vratima i tragovima pronađenim tokom uviđaja, policija je uspela da donekle rekonstruiše šta se dogodilo kobne noći.

- Četvorostruko ubistvo u Crvenki izvršeno je iz pištolja, kalibra 7,65 milimetara - ispričao nam je beogradski inspektor Miloš Kordić.

- Nije bilo mnogo tragova, ali se videlo dosta krvi, bilo je primetno da je izvršena premetačina. Od otisaka su bili izolovani samo otisci ukućana. Tako da smo pretpostavili da su jedan ili više počinilaca tokom zločina nosili rukavice.

Tokom pregleda kuće, policija je pronašla novac, ali i futrolu pištolja, koji je Manojlo Maravić legalno posedovao.

- Mane je imao pištolj i dozvolu - prisećala se Slavka. - Pištolj je bio zaključan u jednoj fioci. On je to zbog dece zaključavao. Bojao se da ne dođu u dodir sa njim. Mane nikada iz njega nije ni pucao, samo je imao dozvolu. Taj pištolj su uzeli napadači, ostala je samo futrola. Pištolja nije bilo. Pronađeno je tri hiljade maraka, u knjižici osiguranja. Mi smo ih našli.

Šta je to interesovalo ovako surove napadače, nije poznato ni danas. Sumnja se da ih je interesovalo nešto drugo - papiri, ili neka druga vrsta dragocenosti.

- Komšije su o njima govorile sve najbolje, nije bilo nikakvih sukoba. Onda smo se usmerili ka poslovima Manojla Maravića - ispričao je Kordić. - On je bio tehnički direktor u "Šećerani Crvenka". Krenuli smo od toga da vidimo da li je imao neke probleme i svađe na poslu. Ali, ni taj trag nas nije odveo ka identifikaciji osumnjičenih i njihovom hapšenju.

Veliki strah je zavladao Crvenkom, jer narednih dana, tela pobijenih članova čitavih porodica počela su da se otkrivaju na severu Vojvodine.

- Po nama jedino je razbojništvo moglo da bude motiv, pogotovu zbog te premetačine po kući - pojasnio je Kordić.

- Nismo mogli da dođemo ni do jednog podatka da je to krivično delo moglo da bude zbog neke osvete.

Do poslednjeg trenutka svog života, do poslednjeg udaha i izdaha, Slavka Maravić je imala samo jednu želju:

- Samo bih volela da znam ko ih je ubio i zašto? Samo ko je i zašto? Zašto je ubijena porodica? Zašto su ubili decu? Iz škole došli i ubijeni. Da je moj sin kriv, nekome nešto napravio, ubili ga! Prihvatila bih to. Ali zašto ženu i decu?

Odgovora nema do danas.

Sumnje da je Magda ubica

DVE nedelje posle ubistva porodice Maravić, na Paliću su pronađeni ubijeni supružnici Agatić, a potom je otkriven i masakr u domu Petrića u Subotici. Tamo je usmrćeno i desetogodišnje dete.

- U porodičnoj kući, u spavaćoj sobi ubijeni su Josip i Verica Agatić - ispričao je Kordić.

- U kući, prekoputa buvlje pijace u Subotici bila je ubijena porodica Petrić. U sobi na ulazu u kuću, na krevetu, ležalo je beživotno telo maloletnog sina, u sledećoj sobi telo majke, a u spavaćoj sobi telo oca.

Foto privatna arhiva

Svi ovi zločini počinjeni su istim kalibrom - 7,65 milimetara. Pojavio se i svedok, koji je kao glavnog ubicu i organizatora označio Marinka Magdu (na slici), čiju su grupu sačinjavali momci iz Arkanovih "Tigrova". Za ove, ali i zločine počinjene u Mađarskoj, osuđen je na doživotni zatvor, gde izdržava kaznu.

- Magda nikada nije priznao ubistvo porodice u Crvenki, iako smo mi na osnovu načina izvršenja, dokaza iz drugih slučajeva, bili uvereni da je on počinilac - tvrdi Kordić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije