ODE moj Gile, moj brat. Nikada više mi neće reći seko moja jedina, pomilovati me, pohvaliti, izgrditi ako treba. Stradao je na pravdi Boga, ali zar tako? Zar nepoznati momci, tako reći još deca od 20 i 22 godine da ga svirepo pretuku, a onda, kao smeće, bace u žbunje i ostave da umire na hladnoći, kao pseto. Pa, to nisu deca, to su monstrumi!
Po četrdeset godina robije, dovoljno da deca odrastu.
Komentari (7)