MARTINA I NJEN SUPRUG IMALI MENTALNE PROBLEME? Neuropsihijatar i sudski veštak o tragediji koja je potresla Srbiju

DOSTUPNE informacije bračni par sa Petrovaradina koji je, kako se sumnja, ubio svoju decu, a zatim počinio ritualno samoubistvo, opisuju kao školski primer osoba podložnih zloćudnom psihološkom uticaju: bili su siromašni, prekinuli su kontakte sa roditeljima, rodbinom i prijateljima, nisu imali dodir sa okolinom.

Foto:Shutterstock/Raland

- Oni su nesumnjivo imali ozbiljne mentalne probleme jer jedino takve ljude možete da uverite da čineći zločin, čine dobro. Možete to uporediti sa uverenjem bombaša samoubice koji je indoktriniran da će stići prečicom u raj ako digne u vazduh sebe i druge. Takva uveravanja zdrava osoba, sa nogama na zemlji, uprkos ma kakvim problemima ne može da prihvati. Generalno, smatra se da osobe bez prirodnih predispozicija ne mogu da dođu u stanje mentalne oštećenosti koje ih čini podložnim tako zloćudnom uticaju. Stvari se izgleda menjaju u generacijama koje vaspitavaju pametni telefoni i računari. U nauku je uveden termin "digitalna demencija", jer je uočeno da se mladima koje "vaspitava ekran" doslovno ne razvija deo mozga, zbog čega imaju probleme u govoru, motorici i sposobnosti rasuđivanja, naročito pod uticajem sadržaja koji promovišu nasilje radi nasilja i ukidaju pojmove dobra i zla. Mentalno zdravlje mladih je u ozbiljnoj opasnosti - kaže dr Ljiljana Simić, neuropsihijatar i sudski veštak.

Za novosadsku tragediju su osumnjičene sekte, a ovaj termin kod većine ljudi izaziva naivnu asocijaciju na mračne tipove sa plaštovima iz holivudskih filmova ili na bradate istočnjačke gurue sa turbanima. Stvarnost je drugačija: aktivisti sekti obično izgledaju pristojno, nasmejani su i prijatni, a za vrbovanje su često zadužene žene, koje uverljivo reklamiraju kurseve koji će vam brzopotezno doneti bogatstvo, zdravlje i lepotu. Ipak, to su obučeni vojnici razgranatih piramidalnih struktura kojima rukovode manipulatori. Kriminologija prevarante navodi kao najinteligentnije kriminalce, što dokazuje njihovu dovitljivost u metodima lova na žrtve i njihovog dovođenja u stanje dobrovoljnog ropstva.

Tanjug

- Mnogi ljudi danas, i stari i mladi, ne mogu da se snađu u ovoj medijskoj poplavi koja daje bezbroj objašnjenja objektivno složene društvene situacije u kojoj se nalazimo, uključujući i pitanja na svetskom nivou. Sekte, po pravilu, daju kratke i jasne odgovore na pitanja svojih sledbenika i nude im svoja viđenja čoveka, čovečanstva, istorije, kosmosa. Obećavaju početak nove ere, "novog doba", a sadržina se razlikuje u zavisnosti od učenja konkretne sekte. Dakle, tvoje je da budeš revnostan, a sve ostalo kazaće ti se samo - navodi Zoran Luković, kapetan policije u svojoj čuvenoj knjizi "Verske sekte: Priručnik za samoodbranu", o čijem značaju govori i to što je koriste studenti Medicinskog fakulteta.

On je jedan od retkih stručnjaka s velikim praktičnim iskustvom sa organizacijama koje se uopšteno nazivaju sekte. To najčešće nisu tajna udruženja ljudi pod kapuljačama koja se sastaju po zapuštenim grobljima i podrumima, već udruženja građana ili "male verske grupe" sa formalno humanim programom.

- Govoreći o sektama, ne smemo upasti u zamku i govoriti isključivo o njihovom kriminogenom aspektu. On defakto postoji, ali moramo znati da u Krivičnom pravu, između ostalih, postoje dva neophodna uslova potrebna za postojanje krivičnog dela, a to su protivpravnost i društvena opasnost. Postoje društveno opasna i protivpravna dela koja nisu normirana i kao krivična dela, pre svega zato što je nizak stepen društvene opasnosti ili pak određena pojava još nije verifikovana kao društveno opasna do mere da ulazi u okvire krivičnog dela. Upravo je to slučaj sa verskim sektama. Moramo znati da su one vrlo skrivene, da se mnoge od njih ne uočavaju na prvi pogled i da su prikazi njihovog delovanja u stvari samo nalazi i rezultati višegodišnjeg operativnog i analitičkog rada MUP-a. S tim u vezi, mora se znati da nalazi i uopšte iskazi policije, po zakonu, uopšte nemaju procesnopravno dejstvo, pa je tako veći deo zabeleženog ostao bez sudskog, prekršajnog i, nažalost, bez šireg društvenog odjeka. Sekte vode računa i izbegavaju svaku mogućnost kompromitacije, a ako im se tako nešto desi, minimiziraju i relativizuju određeni slučaj, braneći se uglavnom pravom na ispovedanje vere i misionarenje. Od svih dokumentovanih slučajeva, krivičnu odgovornost i sankcije osetili su samo kada težina i očiglednost slučaja nisu davale šansu za bilo kakvu odbranu - navodi Luković.

PODELA SEKTI

SEKTE, kojih u svetu ima više hiljada, mogu se podeliti na osnovu različitih principa, navodi Zoran Luković, a prema učenju razlikuje:

1. pseudohrišćanske sekte - koje su se odvojile od zvaničnog učenja hrišćanske crkve;

2. pseudohinduističke i dalekoistočne sekte - osnova i matica su hinduizam i budizam sa svojim doktrinama i tehnikama, ali komercijalizovani i prilagođeni interesima i potrebama današnjeg čoveka;

3. sinkretističke sekte - mešavine raznih zvaničnih religijskih i jeretičkih pravaca, kao i okultizma i magije. Mnoge sadrže i elemente satanizma, ali one same ne prihvataju da su delom satanističke;

4. satanističke sekte - one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je đavo (Satana) bog i da mu se treba klanjati i žrtve prinositi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije