Dodatak Kultura

POSVEĆENI BORAC ZA ISTORIJSKU ISTINU: U Svečanoj sali SANU predstavljena Izabrana dela Vasilija Krestića

Драгана Матовић

28. 12. 2022. u 13:29

OBJAVLjIVANjE izabranih dela akademika Vasilija Krestića (1932), jednog od najpriznatijih istoričara našeg vremena i jednog od najvećih autoriteta na polju istorijske nauke kod Srba je dugopriželjkivani izdavački poduhvat.

ПОСВЕЋЕНИ БОРАЦ ЗА ИСТОРИЈСКУ ИСТИНУ: У Свечаној сали САНУ представљена Изабрана дела Василија Крестића

Tek kad se Krestićeve knjige nađu jedna uz drugu, postaje jasno o kakvom se istraživačkom pregalaštvu radi. Njegovo naučno interesovanje vezano je za širi prostor južnoslovenskih zemalja u razdoblju od 18. do 20. veka, a njegova dela na najbolji način objašnjavaju istorijske prilike u kojima smo se našli.

Ovo je u ponedeljak rečeno u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, na promociji Izabranih dela Vasilija Krestića, koja su objavili "Pravoslavna reč" i Arhiv Vojvodine. Komplet sadrži 15 knjiga koje su nastajale od šezdesetih godina prošlog veka do savremenog doba. Krestić se bavi istorijom Srba u Hrvatskoj, istorijom srpsko-hrvatskih odnosa i jugoslovenske ideje. Posebno je izučavao političku istoriju, istoriju društva i društvenih pokreta, kao i kulturnu istoriju.

- Žao mi je što profesor Vaso Čubrilović nije stigao da pročita sve moje radove. On je zaslužan za sve što sam uradio kao istoričar i zbog toga ova izabrana dela posvećujem njemu - rekao je akademik Krestić.

Ugledni istoričar je ispričao da je kada je diplomirao nameravao da se bavi istorijom Srba u Vojvodini i Austrougarskoj, ali je njegov profesor Čubrilović insistirao da proučava istoriju Hrvatske.

- Opirao sam se, ali bez uspeha. Posle dužeg preganjanja, dao mi je tezu za doktorsku disertaciju iz hrvatske istorije. Nisam imao kud, prihvatio sam. Dobro je što sam to uradio, jer sam ušao u probleme hrvatske istorije i srpsko-hrvatskih odnosa. Nastavio sam time da se bavim i kasnije. Međutim, kako sam dublje ulazio u poznavanje hrvatske istorije, spoznavao sam istoriju Srba u Hrvatskoj. Počeo sam da objavljujem radove u kojima se videlo da imam mnogo toga novog da kažem. Profesor je pokušao da me zaustavi u daljem radu na tom polju, jer nije znao gde će me to odvesti i da li ćemo se sukobiti sa drugovima iz Zagreba. Nisam, međutim, mogao da se zaustavim. Optuživali su me da sam tvorac teorije genocida čitavog hrvatskog naroda, remetilački faktor Jugoslavije. Dobijao sam preteća pisma ustaša... Profesor Čubrilović je hteo mene da spase, ali i Jugoslaviju - kazao je Krestić, koji je nedavno priredio sećanja Vase Čubrilovića, koje je najmlađi učesnik u sarajevskom atentatu zaveštao da se objave posle njegove smrti.

Ističući da profesor Krestić nije ćutao kada je trebalo govoriti, kao i da je uvek navodio šta piše u istorijskim izvorima, profesorka Mira Radojević, dopisni član SANU je kazala:

- Oni koji budu pažljivo čitali Krestićeve radove moći će da zaključe da su istorijske činjenice u njima neoborive, da je profesor bio oštar, briljantan, što je bilo neuobičajeno za to vreme. To je bio odraz njegove ličnosti, ali i ozbiljnosti tema kojima se bavio. Nikada nije tvrdio da Hrvati treba kolektivno da odgovaraju za ono što se događalo u prošlosti. Naprotiv, on se zalagao da se hrvatska istoriografija prema tome ponese sa punom odgovornošću i da doprinese rešavanju ovih problema a ne da ih koristi za političke kampanje i optužbe po kojima sve što je srpsko mora da bude i velikosrpsko.
Radojevićeva je govorila i o naučnoj karijeri akademika Krestića:

- Krestić se nije povinovao aktuelnim dešavanjima, njegova razmišljanja uvek su bila kristalno jasna, u iznošenju naučnih znanja bio je dosledan. Teme koje su opredelile njegovo istraživanje, na neki način i njegov život, doprinele su da oni koji se zanimaju za nacionalnu istoriju pokažu veliko interesovanje za naučne domete i zaključke koje je stvorio. Tumačeći hrvatsku politiku prema srpskom narodu, Krestić je svojevremeno otvorio pitanje jugoslovenskog opredeljenja Josipa Jurija Štrosmajera. Za razliku od drugih istoričara koji su od đakona napravili svojevrsnu ikonu jugoslovenstva, tada mladi istoričar suprotstavio se mišljenju istoričara koji su uživali ogroman autoritet.
Krestić je u knjizi "Biskup Štrosmajer Hrvat, velikohrvat ili Jugosloven" prikazao đakovačkog biskupa kao velikog Hrvata, rimokatolika čiji je životni san bio prevođenje Srba na uniju, kao antisemitu i antijudaistu.

- Profesor Krestić srušio je mit o Štrosmajeru kao protagonisti jugoslovenske misli, i to netačno, ideologizovano viđenje hrvatskog nacionalnog velikana više ne bi trebalo da zbunjuje ni stručnjake, ni laike - rekla je Sofija Božić, naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije. - Posle istraživanja Krestića nikakve dileme ne bi trebalo da izazivaju ni težnje hrvatskih vođa za teritorijalnim proširenjem njihove države na račun naših prostora.

Božić je izdvojila Krestićeve autobiografske zapise, koje je autor nazvao "Zapamćenja".
- Krestić je svedok vremena, učesnik istorije i pisac istorije - kazala je. - Njegovi memoari su dragocen izvor za noviju istoriju, njima defiluje mnoštvo znamenitih ljudi. Ogromno je životno iskustvo profesora Krestića. Ponudio je pisma, novinske članke, govore i drugi dokumentarni materijal koji ilustruje borbu koju je srdačno vodio za vrednosti u koje je verovao. Istrajan, dosledan, vredan, častan, moralan, patriota i humanista, takav je kroz ceo život bio Krestić. Da u borbi nije posustao i od nje nije nikad odustao, dokazuju i njegovi zapisi. A, njegova izabrana dela su plod znanja sticanih od mladih dana do zrelog doba, pomnim i budnim čitanjem dokumenata koje nam je negdašnje vreme ostavilo za sobom. Zato će ona ostati neizmenljiv deo ne samo jedne naučne oblasti, već celokupne nacionalne kulture.

Vreme bolesti

- Naše vreme profesor Krestić je odredio kao vreme bolesti, koja je zahvatila srpski narod i srpsku inteligenciju - kaže Sofija Božić. - Recept koji on nudi za pobeđivanje bolesti jednostavan je, ali i teško izvodljiv, poput odvikavanja od poroka i prihvatanje zdravih navika: treba da ostanemo socijalniji, moralniji, tolerantniji, racionalniji, humaniji, odgovorniji, vredniji. Rečju, moramo raditi na sebi i preobratiti sopstveno individualno i kolektivno biće.

Doprinos nauci i kulturi

Zoran Gutović, direktor "Pravoslavne reči", istakao je da je velika čast to što su izabrana dela Vasilija Krestića objavljena među prvima u novopokrenutoj ediciji "Sabrana dela znamenitih srpskih istoričara":
- Akademik Krestić se svojim delom svrstao u najznamenitije srpske istoričare koji je dao izuzetan doprinos ne samo srpskoj nauci, već i srpskoj kulturi.

BONUS VIDEO: SEĆANjE NA VELIKANA: Ljuba Tadić nije igrao u pozorištu "Boško Buha" da "ne bi plašio decu"