Dodatak Kultura

NADEŽDINE ŽIVOTNE PUTANJE: U susret 150-godišnjici rođenja slavne slikarke postavljena izložba u Galeriji RTS

Миљана Краљ

28. 12. 2022. u 13:51

OPUS Nadežde Petrović (1873-1915) nesumnjivo je pomerio granice srpskog slikarstva, ohrabrio umetnike sa početka 20. veka ka novim dometima i usmerio kasnije generacije, tvrdi Dragana Božović, muzejska savetnica Umetničke galerije "Nadežda Petrović" iz Čačka, koja je sa koleginicom Mirjanom Racković, autor likovno-dokumentarne izložbe kojom će, od večeras, u beogradskoj Galeriji RTS, biti najavljen veliki jubilej naše slikarke i rodoljuba.

НАДЕЖДИНЕ ЖИВОТНЕ ПУТАЊЕ: У сусрет 150-годишњици рођења славне сликарке постављена изложба у Галерији РТС

Naime, nastupajuća 2023. biće u znaku obeležavanja 150-godišnjice njenoga rođenja.

Kako za naš list otkriva ova istoričarka umetnosti, prvu svečarsku postavku Nadeždi u čast, činiće pre svega prisećanje na njen životni put i rano stvaralaštvo. Uz fotografije i reprodukcije, na nekoliko velikih panoa, na printovima će biti hronološki predstavljeno njeno detinjstvo, mladost i porodični život u Čačku i Beogradu, školovanje kod Đorđa Krstića i Kirila Kutlika. Potom studije u Minhenu i uticaj likovnih pedagoga Antona Ažbea i Juliusa Ekstera, pa boravak u Parizu, brojna putovanja. Sve do osnivanja Sićevačke likovne kolonije, ali i Kola srpskih sestara, učešća u balkanskim i Prvom svetskom ratu, i prerane smrti u Valjevskoj bolnici, 3. aprila 1915.

- Na jednom velikom frizu predstavljena su sva mesta u kojima je boravila - priča Božovićeva.

- Puna energije putovala je sa istom strašću evropskim metropolama, ali i po srpskim selima.

Nadežda će u Čačku, koji će dogodine biti srpska prestonica kulture, biti važna tema, kroz različite programe, umetničke i edukativne. A onda će 11. oktobra u Umetničkoj galeriji sa njenim imenom biti otvorena velika izložba, koja će potom obilaziti gradove u Srbiji i regionu, dodaje sagovornica. Likovni deo postvake sadrži tri platna iz njena rane stvaralačke faze, koja su za ovu priliku stigla iz Čačka, ali i tri koja je, iz istog dela Nadeždinog opusa, pozajmio Narodni muzej Srbije, koji za februar sprema veliku retrospektivnu izložbu.

- Njeno stvaralaštvo je podeljeno na četiri perioda: minhenski, srbijanski, pariski i ratni kada u novonastalim okolnostima iz čina slikanja crpi moralnu i emotivnu snagu, a njene slike, uz umetničku vrednost, nose težinu uzvišenog dela podarenog Srbiji - uočava Božovićeva. - Dela predstavljena na ovoj izložbi okvirno ilustruju njen umetnički opus. Kroz njih su zastupljena dva perioda Nadeždinog slikarstva: minhenski period, njegova prva faza koja obuhvata vreme pohađanja slikarske škole Antona Ažbea u Minhenu ("Vodenica" i "Čitanje") i srbijanski i njegova prva faza kojoj pripada Nadeždino aktivno slikanje po okolini Beograda i u vreme umetničke kolonije u Sićevu, kada nastaju dela jake energije i bogatog kolorita, ali i ona gde je birala umereniju paletu boja, te dominiraju smirenost i kontemplacija ("Predeo sa kolibom" i "Devojčica u belom").

Bez obzira na sve teškoće koje je imala kao žena u vrtlogu burnih istorijskih događaja i društvenih zbivanja balkanskih prostora, Nadežda Petrović je postala svojevrsni predvodnik svega značajnog što se dešavalo u prvih petnaest godina prošlog veka - izborila se za sopstvene stavove u umetnosti, zbližavala umetnike južnoslovenskog prostora, radila na obrazovanju i emancipaciji boreći se sa tradicionalizmom i predrasudama i na kraju dala život u borbi za čast i slobodu svog roda, naglašava u tekstu objavljenom u katalogu Mirjana Racković:

- Godinama nakon prerane smrti Nadeždin umetnički rad potpuno je bio zasenjen altruizmom i rodoljubljem toliko da se skoro isključivo njena ličnost percipirala kroz žrtvu velike heroine! Nadeždin pristup slici nesumnjiv je rezultat školovanja u Minhenu i boravaka u Francuskoj i Italiji, a stalni povratak tradicionalnoj Srbiji izražen je u vidu tema koje nose predznak nacionalnog.

Portret starice

Da je snaga Nadeždinih portreta u prenosu emocija (ličnih i portretisanih osoba) svedoči i portret devojčice gde dominira umerenija paleta boja i lazurno slikanje (i ne smeta što je ostao u radnoj fazi) i portret starice rađen energičnijim potezima, bogatim koloritom i pastuoznije - piše Božovićeva. - Tematski se izdvaja slika "Čitanje" jer obrađuje jedan od ređe zastupljenih motiva u Nadeždinom opusu. Iako predstavlja intimni prizor iz svakodnevnog života, slikarka u njega unosi dinamiku akcentovanjem centralne površine (bluze žene koja čita) jarko crvenom bojom i ukazuje da se već kroz rane školske radove Nadežda formirala kao kolorista energične slikarske ličnost.

BONUS VIDEO: SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI: Kuća znanja i čuvar srpske kulture i identiteta