POGLED ISKOSA: Hakmanova zvezda
U TOKU je u beogradskom Narodnom muzeju retrospektiva dela Koste Hakmana (1899-1961), slikara i profesora Likovne akademije u Beogradu.
Foto: Milica Hakman
Mada nagrađen Zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi u Parizu 1937, posle smrti bio je zanemaren. U nemačkom logoru u Drugom svetskom ratu proganjan i mučen zbog rodoljublja, na Likovnoj akademiji pao je u nemilost jer je usamljeno ustao protiv profesora komunista. Milica Hakman, umetnikova ćerka, istoričarka umetnosti, velikim zalaganjem uspela je da slikara otrgne od laganog zaborava. Jubilarnih pola veka od smrti obeležila je novosadska Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, a zatim je objavljena velika monografija.
Slikar je rođen u Bosanskoj Krupi i isticao se darom za jezike i crtanje, kao i nacionalnom samosvešću koju je stekao u roditeljskom domu. Kao mnogi ugledni bosanski intelektualci sarađivao je sa "Mladom Bosnom" pa je posle ubistva austrougarskog prestolonaslednika 1915. godine, premda petnaesetogodišnjak, bio uhapšen i poslat na devet meseci robije. Od tada započinju njegove selidbe, putovanja, stranstvovanja, život pun uzbuđenja i opasnosti.
Gimnaziju je završio u Sarajevu, a Todor Švrakić, njegov profesor crtanja i praški đak, podstakao ga je da studira u Pragu kod Vlahe Bukovca kod koga je studirao i Milan Konjović. Hakman se deklarisao kao "Srbin pravoslavne vere", a između 1919. i 1923. godine u Pragu, jednom od vodećih likovnih centara, studiralo je preko stotinu đaka sa Balkana. Nastava je bila stroga pa on kao i Konjović ubrzo napušta slikanje po starim pravilima akademskog realizma. Procenio je da će studije uspešnije nastaviti u Beču, neformalna nastava mu je odgovarala. Susret sa Marselom Šnajderom, studentom filozofije, bio je presudan za treći pokušaj studiranja, ovog puta u Krakovu. Poljska likovna akademija bila je naprednija od bečke i praške, analiza slike zasnivala se ne samo na postimpresionizmu već i na kubizmu, futurizmu i ekspresionizmu. Vredno je radio, ovladavši pravilima sezanizma i plenerizma pa je na završnom ispitu dobio nagrade za pejzaž i akt. U Beogradu je imao prvu samostalnu izložbu 1925, prodao veći broj slika, sredio materijalno stanje i ispunio davnu želju da otputuje u Pariz, gde je ostao četiri godine.
Meštrović ga je 1930. na čelu Hrvatskog društva umjetnosti uvrstio u reprezentativni izbor jugoslovenske selekcije za izložbu u Londonu. Hakman je tada bio jedan od najvažnijih srpskih slikara. Na Svetskoj izložbi umetnosti i tehnike u Parizu 1937. godine u veoma jakoj konkurenciji dobio je Zlatnu medalju, u Rimu je bila otkupljena njegova slika za Nacionalnu galeriju moderne umetnosti, a njegove slike krase i italijanski parlament. Bio je profesor crtanja u gimnaziji, a potom na Odseku za arhitekturu Tehničkog fakulteta. Vanredni profesor beogradske Akademije likovnih umetnosti postao je 1940. godine. To su osnovni elementi uspona Hakmanove zvezde.
Preporučujemo
GDE SU NESTALI DIVNI SNOVI: Luka Tripković, slikar i pisac, o izložbi na Kolarcu
18. 01. 2023. u 15:10
HITNO JE: Srpski reditelj se bori za život - mora na transplantaciju, glumci mole za pomoć
17. 01. 2023. u 14:38 >> 14:57
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
TENISKI USTANAK: Ne mogu više da trpe, igrači iz top 20 podigli glas!
Nakon što je svojevremeno PTPA ukazivao na probleme neravnopravne zarade, sada su igrači iz top 20 VTA i ATP odlučili da podignu glas.
02. 04. 2025. u 21:43 >> 21:59
MASOVAN ODSTREL MEDVEDA - 500, PA 350 PRIMERAKA: Kako su se toliko nakotili? 4.000 više za 10 godina
ŽIVOTINjE su se nekada lovile jer se smatraju štetočinama, a njihova staništa su pretvarana u poljoprivredna zemljišta. Te vrste se sada vraćaju.
03. 04. 2025. u 15:55
RUSIJA SLAVI! Rusi dobili sjajnu vest iz Beograda
Rusija je, otkako je počeo rat u Ukrajini, ili "specijalna vojna operacija" kako to zove Ruska Federacija, u sportskom smislu bila sklonjena sa međunarodne scene, osim nekoliko izuzetaka. Ali najnovije vesti su potpuno drugačije.
03. 04. 2025. u 13:34
LONDON POTOPLjEN, DANSKE NEMA: Kako bi izgledala Evropa da se sav led otopi - pesimistička procena stručnjaka (FOTO/VIDEO)
NAUČNICI procenjuju izgled Evrope ako se led na Severnom i Južnom polu otopi.
02. 04. 2025. u 21:02
ODBIJAO LEČENjE ZBOG SEKTE KOJOJ JE VEROVAO: Val Klimer je mislio da rak koji ima nije bolest
VAL KLIMER borio se sa kancerom grla, ali je odbijao klasične terapije zbog verskih uverenja.
03. 04. 2025. u 14:14
SRBIN PREŽIVEO TITANIK: Nikola spasio dete, a onda usledila neverovatna scena - priča koja je oduševila svet
SREĆNI preživeli sa Titanika godinama su pričali svoje verzije tragičnog događaja. Zahvaljujući njihovim sećanjima danas, pored zvaničnih, imamo i neke potpuno nepoznate detalje o onome šta se događalo u poslednjim trenucima pred potonuće čuvenog broda.
03. 04. 2025. u 16:52
REŠILA STAMBENO PITANjE NA NEVEROVATAN NAČIN: Plaća kiriju nešto više od 700 dinara mesečno
DOK PROSEČNI stanari u kineskom gradu Džudžou (provincija Hunan) plaćaju kiriju od 100 do 225 evra mesečno, 18-godišnja radnica pronašla je neobično rešenje za stambenu krizu: živi u toaletu prodavnice u kojoj radi.
03. 04. 2025. u 14:56
SRBI VIŠE NE MOGU DA PUTUJU BESPLATNO U OVU EVROPSKU ZEMLjU: Treba vam posebna dozvola, evo koliko košta
EVROPSKI državljani koji putuju u Veliku Britaniju od danas moraju imati digitalnu propusnicu za ulazak u zemlju, za koju britanska vlada tvrdi da će poboljšati bezbednost granica.
02. 04. 2025. u 10:16
"ZANEMARILA JE DECU, ČUVALE SU IH CIGANKE" Zahar otkrio zašto je ostavio Gocu Lazarević
SVAKI od supružnika imao je svoju verziju priče.
02. 04. 2025. u 17:21
Najnovije iz rubrike
DAN KADA JE PEGAVI TIFUS ODNEO VELIKU SLIKARKU: Pre 110 godina, kao bolničarka Valjevske bolnice, preminula je Nadežda Petrović
PRE 110 godina, 3. aprila 1915. kao ratna bolničarka Valjevske bolnice, od pegavog tifusa podlegla je velika srpska slikarka, koja je našoj umetnosti otvorila vrata modernizma - Nadežda Petrović (1874-1915).
03. 04. 2025. u 18:16
GODIŠNJE NAGRADE JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG: Povodom Dana pozorišta uručena tradicionalna priznanja
DAN Jugoslovenskog dramskog, 3. april,kao i svake godine tradicionalno je obeležen dodelom godišnjih priznanja.
03. 04. 2025. u 16:27
OTVOREN SALON ARHITEKTURE U MUZEJU PRIMENJENE UMETNOSTI: Na ovogodišnji konkurs pristiglo 198 radova
U MUZEJU primenjene umetnosti, otvoren je 47. Salon arhitekture, tradicionalna godišnja manifestacija koja promoviše najbolja ostvarenja u oblasti arhitekture, na čiji konkurs je stiglo čak 198 radova.
03. 04. 2025. u 16:27
OD ZAGRLJAJA DO "DRVA ŽIVOTA": Povodom postavke Edite Nemeš Fekete u Savremenoj galeriji u Subotici
POSTAVKA umetnice čija izložba "Zagrljaj i otpuštanje" trenutno na programu Savremene galerije u Subotici, inspiracija je za kreativnu radionicu "Drvo života", koju će u sredu, 9. aprila, od 17 do 18.30 časova, voditi Jasmina Vidaković, muzejska edukatorka i viša kustoskinja SGSU.
03. 04. 2025. u 16:24
BESPLATNE RADIONICE KOLAŽA: Prateći program izložbe "Obnavljanje smisla" Šejme Fere i Saše Stojanovića u KCB
KAO prateći program izložbe "Obnavljanje smisla" Šejme Fere i Saše Stojanovića, realizovanu, uz naučnu podršku Marije Tasić, koja je trenutno pred publikom u galeriji "Podrum" Kulturnog centra Beograda, u subotu, 5. aprila, i u ponedeljak, 7. aprila, od 13 do 15 časova, biće organizovane radionice.
03. 04. 2025. u 16:18
Komentari (0)