POGLED ISKOSA: Hakmanova zvezda
U TOKU je u beogradskom Narodnom muzeju retrospektiva dela Koste Hakmana (1899-1961), slikara i profesora Likovne akademije u Beogradu.

Foto: Milica Hakman
Mada nagrađen Zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi u Parizu 1937, posle smrti bio je zanemaren. U nemačkom logoru u Drugom svetskom ratu proganjan i mučen zbog rodoljublja, na Likovnoj akademiji pao je u nemilost jer je usamljeno ustao protiv profesora komunista. Milica Hakman, umetnikova ćerka, istoričarka umetnosti, velikim zalaganjem uspela je da slikara otrgne od laganog zaborava. Jubilarnih pola veka od smrti obeležila je novosadska Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, a zatim je objavljena velika monografija.
Slikar je rođen u Bosanskoj Krupi i isticao se darom za jezike i crtanje, kao i nacionalnom samosvešću koju je stekao u roditeljskom domu. Kao mnogi ugledni bosanski intelektualci sarađivao je sa "Mladom Bosnom" pa je posle ubistva austrougarskog prestolonaslednika 1915. godine, premda petnaesetogodišnjak, bio uhapšen i poslat na devet meseci robije. Od tada započinju njegove selidbe, putovanja, stranstvovanja, život pun uzbuđenja i opasnosti.
Gimnaziju je završio u Sarajevu, a Todor Švrakić, njegov profesor crtanja i praški đak, podstakao ga je da studira u Pragu kod Vlahe Bukovca kod koga je studirao i Milan Konjović. Hakman se deklarisao kao "Srbin pravoslavne vere", a između 1919. i 1923. godine u Pragu, jednom od vodećih likovnih centara, studiralo je preko stotinu đaka sa Balkana. Nastava je bila stroga pa on kao i Konjović ubrzo napušta slikanje po starim pravilima akademskog realizma. Procenio je da će studije uspešnije nastaviti u Beču, neformalna nastava mu je odgovarala. Susret sa Marselom Šnajderom, studentom filozofije, bio je presudan za treći pokušaj studiranja, ovog puta u Krakovu. Poljska likovna akademija bila je naprednija od bečke i praške, analiza slike zasnivala se ne samo na postimpresionizmu već i na kubizmu, futurizmu i ekspresionizmu. Vredno je radio, ovladavši pravilima sezanizma i plenerizma pa je na završnom ispitu dobio nagrade za pejzaž i akt. U Beogradu je imao prvu samostalnu izložbu 1925, prodao veći broj slika, sredio materijalno stanje i ispunio davnu želju da otputuje u Pariz, gde je ostao četiri godine.
Meštrović ga je 1930. na čelu Hrvatskog društva umjetnosti uvrstio u reprezentativni izbor jugoslovenske selekcije za izložbu u Londonu. Hakman je tada bio jedan od najvažnijih srpskih slikara. Na Svetskoj izložbi umetnosti i tehnike u Parizu 1937. godine u veoma jakoj konkurenciji dobio je Zlatnu medalju, u Rimu je bila otkupljena njegova slika za Nacionalnu galeriju moderne umetnosti, a njegove slike krase i italijanski parlament. Bio je profesor crtanja u gimnaziji, a potom na Odseku za arhitekturu Tehničkog fakulteta. Vanredni profesor beogradske Akademije likovnih umetnosti postao je 1940. godine. To su osnovni elementi uspona Hakmanove zvezde.
Preporučujemo

GDE SU NESTALI DIVNI SNOVI: Luka Tripković, slikar i pisac, o izložbi na Kolarcu
18. 01. 2023. u 15:10

HITNO JE: Srpski reditelj se bori za život - mora na transplantaciju, glumci mole za pomoć
17. 01. 2023. u 14:38 >> 14:57

SKANDAL U BRITANIJI, PORODICE U ŠOKU: Direktorka mrtvačnice gledala crtani film sa mrtvim bebama u svojoj kući
EJMI Apton (38), osnivačica udruženja Florrie’s Army u Lidsu u Engleskoj, našla se u centru velike afere nakon što su roditelji preminule dece otkrili da su tela njihovih beba držana u njenoj kući umesto u mrtvačnici.
27. 08. 2025. u 17:50

OVO JE DETALjAN SPISAK NAMIRNICA KOJIMA ĆE PASTI CENA: Nove ekonomske mere važne za građane
PRESEDNIK Srbije Aleksandar Vučić istakao je juče prilikom izlaganja o smanjenju marži na kućnu hemiju i prehrambene proizvode, a u okviru predstavljanja novih ekonomskih mera za građane, da sniženje koje će uslediti kao posledica ograničenja trgovačkih marži obuhvata 3000 proizvoda iz 23 grupe.
25. 08. 2025. u 13:15

NEOBJAŠNjEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - "poštuju" stari kalendar (FOTO/VIDEO)
PRAVOSLAVNI vernici 28. avgusta slave Veliku gospojinu, a zanimljiv fenomen, koji nauka još nije objasnila, vezuje se za ovaj praznik na grčkom ostrvu Kefalonija. Doduše - ne za 28. avgust, već za 15. kada se Velika gospojina slavila po starom kalendaru. U to vreme, svake godine, u jednu crkvu dolazi veliki broj zmija, što je navelo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende.
28. 08. 2025. u 11:02
Komentari (0)