BRANKO KISIĆ: Kao "ajkula" sam i nikad ne odustajem, a važno je šta jedete, ali je bitnije sa kim jedete

Dušan Cakić

21. 02. 2024. u 08:05

ŠEF kuhinje u prestižnom beogradskom restoranu Branko Kisić tokom svoje karijere kuvao je za sve ljubitelje hrane koji su želeli taj posebni ukus i onaj slasni zalogaj koji može hrana da ostavi na našim nepcima. Njegovom umeću i majstorijama u tanjiru nije odoleo ni Džoni Dep, Pirs Brosnan, Džulija Roberts, kralj Čarls... A on i njegov tim su bili zaslužni za pripremanje hrane na kraljevskom venčanju našeg princa Filipa i princeze Danice. Znanje je sticao u svetskim restoranima s "Mišlenovim zvezdama", a svoje početke pamti u kuhinji hotela „Interkontinental“.

БРАНКО КИСИЋ: Као ајкула сам и никад не одустајем, а важно је шта једете, али је битније са ким једете

Foto: Miša Obradović/PRVA TV

"Masteršef Srbija", kao najbolji kulinarski šou koji se već prikazuje u 150 država sveta i obara sve rekorde gledanosti, ima i svoje srpsko izdanje koje gledamo svakog četvrtka i petka od 21.00 na Prvoj, gde takmičari pokazuju svoja umeća i znanja u pripremi ukusnih zalogaja iz nedelje u nedelju. Trude se da osvoje laskavu titulu prvog "Masteršefa Srbije" i nagradu od 50.000 evra. 

Zajedno sa Filipom Ćirićem i Nenadom Atanaskovićem, Branko je sudija u ovom kulinarskom šou programu, a za "TV Novosti" Kisić ističe pred kakve izazove su kao sudije stavljali takmičare, kao i da li su bili strogi i zahtevni. 

- Ima dosta teških i komplikovanih zadataka za jednog amatera. Takmiči se njih 16, svaki drugi put neko ispada, a svaki put dobijaju zadatke koji stavljaju njihove kulinarske veštine na test, ali i kreativnost i timski rad - kaže Branko i otkriva da li je tokom karijere imao trenutke kada je hteo da odustane. 

- Mentalitetom sam kao ajkula i kad nešto započnem, retko kad odustajem. Što se tiče osećaja, naravno da nekada poželim da pustim sve i odustanem, ili usporim - mislim da se to svakome javlja.

Foto: Igor Marinković

*Ovaj gastro šou beleži veliku gledanost na Prvoj. Koliko vam to znači?

- Zaista mi mnogo znači i drago mi je što sam deo ovakvog projekta, jer ne bih voleo da sam deo nečega što nije kvalitetno i gledano. Konačno je stigla emisija koja se "vrti" oko kuvanja.

*Šta su bila vaša očekivanja kada ste odlučili da budete deo ovog popularnog projekta? A gde se stiglo, u odnosu na ta početna očekivanja?

- Raduje me kada gledam kako ljudi napreduju i kada se takmiče oko nečega, a pogotovo kada je reč o kuvanju. Neizmerno mi je interesantno to što različiti ljudi vide jednu istu namirnicu, ili jelo na potpuno drugačiji način. Tokom snimanja sam upoznao divne ljude, nekada je bilo naporno, ali bilo je i zabavno. Mislio sam da ljudi koji se prijavljuju bolje kuvaju ili bar jedan deo njih, tako da je već u drugoj epizodi ta zabluda srušena. Šezdeset odsto takmičara je hrabro da se samo pojavi na televiziji, nego što su dobri kuvari. S druge strane, kada smo došli do njih pet-šest, rekao sam sebi "da, dobro kuvaju".

*Važite za strogog i autoritativnog šefa. Da li je to inače vaš poslovni imidž ili ste ga odabrali za potrebe ovog gastronomskog takmičenja?

- Verujem da nema napretka bez dobrog "fidbeka", jer nekada on može biti i pozitivan, ali i negativan. Bilo je situacija kada sam bio razočaran u ono što sam video da je spremljeno, a bilo je i momenata kada sam bio oduševljen da amateri u Srbiji ovako kuvaju, jer sam na snimanjima probao jela koja su mnogo bolja od mnogih jela po restoranima u Beogradu. Na snimanjima sam pravi ja, jer smatram da je licemerno govoriti nekome da je nešto dobro, a zapravo nije.

*Kakvi su iz vašeg ugla učesnici u šou programu?

- Trećina se prijavila samo zato što su hrabri, znali su da kuvaju jedno jelo, te su tako prošli audiciju. U prvim emisijima su "vrteli" u krug dva-tri jela, ali su maske s vremenom počele da padaju. Na kraju je ostalo pet-šest najboljih, i to sa razlogom, zato što se i te kako trude. Prisutna je zdrava konkurencija, što je veoma važno.

Foto: PRVA TV

*Šta je presudno da vam se dopadne i da visoko ocenite određeni specijalitet (bilo slani, bilo slatki)?

- Jelo mora "da mi legne", moram da se nasmejem. To je kao partner sa kojim se zabavljate i delite sve u životu. Ima mnogo lepih, dragih i pametnih ljudi na planeti Zemlji, ali vi ste izabrali baš nju ili njega, to je samo donekle moguće racionalizovati! Sve u svemu, prilično sam intuitivno biće, pogotovu kad je hrana u pitanju. Za dobru hranu i kuvanje vam ne treba puno razuma - samo intuicija, strast i naravno poznavanje osnovnih tehnika kuvanja i idealano iskustvo. Ima fraza "Kuhinja, to se živi", na kraju dana najvažnije od svega je da kažem "vau", da razmišljam o onome što sam pojeo i budem u skladu sa sobom.

*Koji su kriterijumi prilikom ocenjivanja najstrožeg člana žirija?

- Ukus, izgled, prezentacija, kreativnost. Od svega navedenog, presudan je ukus.

*Šta je za vas hrana?

- Emocija, sve! U osnovnom smislu je gorivo, a u "dubljem" je uživanje, emocija, društvo, lepi trenuci... Važno je šta jedete, kako i koliko, a onda i sa kim jedete. Zapravo, kako kažu Niče i Fojerbah, "Um počinje već u kuhinji!" i "Čovek je ono što jede"!

*Meni, odnosno jelovnik, postao je vrlo intenzivan spoj estetike, ukusa, visokih kriterijuma za ponudu u tanjiru. Kako vi gledate na to?

- Ukus je u svemu presudan, jer je to kategorija sa kojom nema kompromisa. Ako je jelo "na oko" lepo, a nije ukusno - ne vredi, jer je to kao da poštujete čoveka jer je profesionalac u nečemu, ali mu ne verujete. Ako je jelo ukusno, a nije lepo "na oko", to je kao čovek kome verujete, a ne poštujete ga jer nema blage veze sa onim što radi. Važno je da sve bude integrisano u jednu smislenu celinu - ukus, miris, izgled, količina...

Foto: PRVA TV

*Dobar kuvar je na glasu i ima dobru "cenu". Ko su vaši favoriti? Koga cenite, izdvajate?

- Moji favoriti su oni koju dobro kuvaju i vole hranu. Takođe, koji su hrabri, znaju da prime kritiku i uče iz nje.

*Koje je vaše omiljeno jelo? Slatkiš?

- Ne gledam hranu u tom kontekstu, da mogu da kažem šta najviše volim. Sve zavisi od raspoloženja, sezone i prilike. Uvek mogu da pojedem birjani (pečeno meso na pari), dal (indijsko jelo od sočiva), dosu (tanka slana palačinka u južnoindijskoj kuhinji napravljena od fermentisanog testa od mlevenog crnog grama i pirinča). Što se tiče slatkiša, možda reforma, šnenokle ili gulab džamun (slatka poslastica ili desert, poreklom sa indijskog potkontinenta i vrsta mithaia popularna u Indiji, Pakistanu, Nepalu, Maldivima i Bangladešu, kao i Mjanmaru). Od domaćih jela, volim sladak kupus, kačamak, bećarac i sremski sir.

*U vašem restoranu je krempita "zakon". Zašto je toliko posebna i po čemu se razlikuje od drugih?

- Krempita je "nužno zlo", jer je na meniju već 77 godina i bilo bi "neozbiljno" nemati je ili se poigravati sa njom. Samim tim je vrsta "tereta i obaveze". Kore se prave od domaćeg lisnatog testa i rekao bih da je to ono što je izdvaja od drugih pored, naravno, vazdušastog i laganog krema, začinjenog vanilom.

*U detinjstvu niste stajali pored šporeta i gledali kako mama i baka kuvaju, već ste vozili skejt, bicikl i igrali se kao i svi dečaci. Kako se rodila želja za kuhinjom?

- Kao "ugovoreni brak". Bio sam problematičan u periodu srednje škole, ali tokom školovanja, "upao" sam u mašineriju velike i organizovane kuhinje, tako da je ona s vremenom postala moja profesionalna ljubav. Pored porodice, kuhinja je "kičma" mog života i mesto na kome se uvek dobro osećam.

Foto: Igor Marinković

*Kakva su vaša prva iskustva, budući da ste karijeru započeli u košnici hotela "Interkontinental". Kako je to izgledalo? A kako danas izgleda?

- Isto je bilo i tada i sada, samo što sam ja od tada mnogo napredovao. Izgledalo je tako što radite, ćutite, učite i eventualno uživate. Drago mi je što sam imao priliku da budem deo te kuhinje makar i kao "učenik".

*Da li ste vi glavni kuvar u vašoj porodici i među prijateljima?

- Koncept kuhinje kod kuće mi je stran i kuvam samo u retkim situacijama, uglavnom sa decom. U restoranu je uvek uzbudljivije, jer ima dosta interakcije sa ljudima i dinamika je potpuno drugačija. Kuvanje kod kuće je kao da vozite trotinet, a profesionalna kuhinja je kao da vozite formulu.

Foto: Igor Marinković

*Poznato je da Srbija ima ukusnu hranu i da se kod nas "dobro jede". Da li smo blizu da nam kulinarstvo i umeće donesu "Mišlenove zvezde"?

- Srbija ima lepu hranu u teoriji, ali je u praksi često suprotno. Većina kuvara kod nas više gleda kako da stvari urade na lakši način i da improvizuju jela. Zbog ovoga bih rekao da se u Srbiji samo mnogo jede. Ako ima mnogo hrane, lakše se preboli što nije kvalitetna, a još ako je jeftina... Tako da retko gde se lepo jede - ovde ne govorim o nekolicini restorana i domaćinstava, već o restoranskoj sceni generalno. Rekao bih da nismo daleko od "Mišlenove zvezde" i mislim da već u ovom trenutku ima restorana koji zaslužuju jednu.

 

BONUS VIDEO:

ZNANjE I OBRAZOVANjE VAM NIKO NE MOŽE ODUZETI | "Novosti" intervju | Neda Ukraden

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALBANCI PROVOCIRAJU, A SRBIN NA TAPETU?! Skandal ne jenjava!