TV Novosti

PONOSIM SE TIME ŠTO SAM INDIJANKA: Ele-Maja Tejlfeders o krimiću "Tri Pajns", poreklu i borbi za ravnopravnost u kanadskoj kinematografiji

NIKOLA DRAŽOVIĆ

15. 06. 2024. u 19:30

HVALjENA detektivska serija "Tri Pajns", zasnovana na serijalu najprodavanijih knjiga Luiz Peni, koje se smatraju "nežnijom i manje krvavom" alternativom mnogim modernim kriminalističkim romanima, stiže 21. juna (premijerno petkom u 22.00) na kanal Star krajm.

ПОНОСИМ СЕ ТИМЕ ШТО САМ ИНДИЈАНКА: Еле-Маја Тејлфедерс о кримићу Три Пајнс, пореклу и борби за равноправност у канадској кинематографији

Glavna uloga u seriji pripala je zvezdi filmova o Spajdermenu, britanskom glumcu Alfredu Molini, koji tumači lik glavnog inspektora Armanda Gamaša. On je posebna vrsta detektiva. U stanju je da uoči stvari koje drugi ne mogu da vide, i da pronađe svetlo u tami i zlo gde ga niko ne bi očekivao. Upravo zbog toga, Gamaš biva poslat u malo i naizgled idilično selo Tri Pajns (Tri Bora), koje se nalazi u kanadskoj istočnoj pokrajini Kvebek. Istražujući misteriozno ubistvo jedne od najomraženijih meštanki Armand počinje da otkriva davno zakopane tajne i zločine u toj oblasti.

Novi zločini dovode ga u kontakt sa lokalnom detektivkom Izabel Lakost, sa kojom sloj po sloj razotkriva korupciju i propuste koji su decenijama bili u srcu provincijskih policijskih snaga Kvebeka. Naročito u slučaju nestale domorodačke žene... Glumica Ele-Maja Tejlfeders, koja je dočarala Izabel, a koja i sama u krvi nosi korene starosedelaca u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" otkriva koliko je ova uloga bila važna za njeno ponovno povezivanje sa nasleđem svog naroda, ali i zašto se dvoumila oko prihvatanja role u seriji "Tri Pajns".

- Bila je to veoma teška odluka. U početku sam se čak odupirala ideji da glumim u seriji. Kao starosedelac, imam veoma komplikovan odnos prema policijskim snagama. U ovim izolovanim delovima Kanade, gde su tradicija i istorija još živi, ljudi ne gledaju blagonaklono na predstavnike reda i zakona. Asocijacije na policiju su veoma nasilne, a Kanada ima veliki problem sa rasizmom na svim nivoima vlasti i unutar državne institucije - poručuje ova glumica indijanskog porekla nominovana za prestižne nagrade na filmskim festivalima u Berlinu i Montrealu.

* Šta je bilo presudno da promenite mišljenje?

- Pomislila sam na domorodačke policajce koje poznajem, moj dom u Alberti, i zapitala sam se da li je ovo prilika da dam doprinos težnjama naše zajednice da ostvarimo pozitivan uticaj u kanadskom i severnoameričkom društvu. Iako Izabel nije starosedelac, u knjigama Luiz Peni, koja romane o Gamašu piše već 19 godina, produkcijski tim je napravio kreativnu promenu kako bismo u seriji mogli da se bavimo ozbiljnijim pitanjima, poput nestalih i ubijenih starosedelaca. Zaista je posebno videti ovako kompleksan domorodački lik na ekranu, a dodatno sam uživala i u tome što možemo da istražujemo i odgovaramo na ova pitanja za širu publiku. Vidljivost je bitna, a saznanje da će te priče biti deo serije "Tri Pajns" bila je presudna da se na kraju predomislim i prihvatim ulogu. Verujem da je i najmanji doprinos, pa makar on podrazumevao samo razgovor o stvarnosti i onome što nekoga muči, važan i vodi ka promeni.

* Koliko je teško za pripadnike indijanske manjine u Severnoj Americi da izgrade karijeru u filmskoj ili TV industriji?

- To je bio još jedan faktor zbog kog sam prihvatila ovu ulogu. Dobila sam priliku da radim sa rediteljkom Trejsi Dir, koja potiče iz indijanskog plemena Mohavka. Kada sam sa 19 godina prvi put počela da radim u kanadskoj filmskoj industriji nije bilo mnogo autohtonih filmskih stvaralaca. Dobila sam neke male uloge i uglavnom sam završavala na audicijama za neke neprilagođene i problematične junakinje u projektima koje su kao reditelji i scenaristi potpisivali belci. Nakon nekoliko godina frustrirajućih iskustava odlučila sam da se vratim u školu, specijalizirajući na studijama starosedelaca i manjinskih naroda, sa posebnim akcentom na studije o ženama i rodu na Univerzitetu Britanske Kolumbije. Tu sam se prvi put susrela sa radovima Trejsi Dir, pod čijim sam nadzorom, u poslednjem semestru i snimila svoj prvi kratki film na kom su u potpunosti radili samo filmski radnici indijanskog porekla. Trebalo mi je dve decenije da se izborim za svoje mesto u lokalnoj kinematografiji, što je i odgovor na vaše pitanje koliko je teško graditi glumačku karijeru u Kanadi.

* Šta vam je bio najveći izazov u susretu sa romanima o detektivu Gamašu?

- Za mene je svaka prilika da radim sa ljudima iz naše zajednice izazov koji ne odbijam. Postoji snažan osećaj odgovornosti među nama, u pogledu razumevanja težine pričanja ovakvih priča. Imamo odgovornost prema našim zajednicama i ljudima koji su proživeli zlostavljanje ili neko negativno iskustvo u svom okruženju, a kroz rolu Elizabete dobila sam priliku da ukažem upravo na takve priče. Uloga u seriji "Tri Pajns" samo je jedan u nizu projekata kroz koji se posvećujem negovanju zdravog kreativnog okruženja. Po završetku snimanja ove serije vratila sam se rediteljskom poslu, a kada je reč o nastavku karijere želim da se posvetim nekim pozitivnim pričama. Oslobodila bih se tereta drame i krimića na neko vreme, jer smatram da je važno predstaviti i neke lepe slike iz života mojih sunarodnika. Teške teme su važne, ali mrakom opterećujete ljude, a njega je u današnjem svetu ionako već previše. Velike poruke mogu se saopštiti i na drugi, mnogo pametniji način. Indijansko nasleđe i kultura su bogati i živopisni, a mnogim ljudima su i dalje velika nepoznanica. Zato ću svoju kinematografski rad u budućnosti posvetiti tome da ljudima proširim saznanja o svemu onome što o mom narodu nisu znali. Ponosna sam na to odakle dolazim i želim da budem u mogućnosti da poštujem tu lepotu, snagu i radost. Čini mi se da smo zaboravili koliko je lepa stvar osećati radost, ljubav i nadu, posebno imajući u vidu sve kroz šta su naši ljudi prošli i sa kojim se problemima svakodnevno suočavaju.

* Po čemu se serija "Tri Pajns" razlikuje od ostalih iz ovog žanra?

- Ovo nije običan krimić. Iako je u fokusu ubistvo i rasvetljavanje još jednog zločina, "Tri Pajns" mi se dopao jer nosi poruku snage, nade, izdržljivosti u nemogućim uslovima i, naravno, ljubavi. Za gledaoce je ovo prilika da se upoznaju sa nekim novim licem Kanade, u koje mi svakodnevno gledamo, a ono nema tako nežne materinske crte, i one nisu jednake za svu decu naše domovine. Čak ne bih rekla ni da po žanru ova serija odgovara trilerima ili krimi-serijama. Ovo je snažna drama u čijem se središtu nalazi ubistvo, ali činjenica da je žrtva žena koja oslikava vekove patnje jednog naroda "Tri Pajns" izdiže iznad svih žanrova.

* Inkluzivnost je sve češća tema na repertoaru TV serija i filmova. Ima li ovaj trend efekta kada je reč o poboljšanju statusa raznih manjinskih grupa?

- To uvek zavisi od namera onih koji na takvim trendovima insistiraju. O ranama treba razgovarati. Najpogrešnije je kada se ignorišu, jer na taj način one ne nestaju već se bolest samo produbljuje. To što su vidljive svakako pomaže, jer se na taj način ne zaboravljaju. Inkluzivnost je dobra kad je u dobrim rukama. Baš kao što postaje opasno oružje u rukama onih koji je zloupotrebljavaju.