ORIJENT VRI U NJENOJ KRVI: Ekskluzivno- DŽoana Lamli, britanska glumica, manekenka i pop ikona zlatnog doba Londona

LEGENDA britanske glumačke scene, zvezda Emijem nagrađenog sitkoma "Apsolutno fantastične", dobitnica četiri priznanja BAFTA, glumica Džoana Lamli od 10. jula na kanalu 24 kičn (sredom u 13.00), počela je epsko putovanje kroz kulinarski serijal "Avantura na tragu začina".

Foto 24 kičn

Rođena u Indiji, glumica se u ovom serijalu vraća korenima i priseća detinjstva sa ocem koji je bio general u britanskoj vojsci, a u ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti" otkriva kojim stazama ju je život vodio od Kalkute preko Malezije i Londona, do manekenske karijere i legendarne junakinje Petsi, koja je proglašena za najautentičniju žensku ulogu u istoriji britanske televizije. Ali i na koji način su kulinarske i putopisne emisije koje snima tokom poslednjih godina promenile njen pogled na glumu i obogatile joj život.

- Kada su producenti ove emisije kontaktirali sa mnom, njihova prvobitna ideja bila je da pratimo priču o začinima kroz istoriju, jer danas u Britaniji, recimo, možete da nađete svaki začin koji vam padne na pamet i iz bilo kog dela sveta. Budući da nam ovo nije bila prva saradnja, već smo ranije snimali emisiju o Putu svile, moje mišljenje o temama koje bismo mogli da obradimo bilo im je važno. Pogotovo što znaju da sam rođena u Indiji i da mi je orijentalna kultura u krvi odmalena. Zbog toga smo odlučili da gledaocima podarimo šou koji će biti pravi spektakl aroma. Nismo štedeli, obišli smo pola sveta, a svaki korak koji smo napravili vodio nas je sve dublje u prošlost tragom začina - započinje razgovor za "TV novosti" poznata glumica.

* Šta vas je najviše fasciniralo dok ste pratili tu stazu kroz različite kulture?

- Pitanje koje sam sebi postavila na početku putovanja bilo je - da li je zaista moguće da su začini bili vredniji od zlata? Za potrebe ove serije prevalili smo put od gotovo 15.000 kilometara, obišli svaki kutak naše planete, od Indonezije, preko Jordana, Egipta i sušnih ravnica Bliskog istoka do Evrope. Najsnažniji utisak na mene je ostavilo saznanje da je jezik začina univerzalniji od svih jezika kojima danas govore ljudi na Zemlji. Začini nas povezuju na neverovatan način, nadilazeći granice, rase, politike i sve različitosti koje možete da zamislite. Upravo u tome leži njihova moć.

Foto 24 kičn

* Zahvaljujući ovoj seriji obreli ste se i u rodnoj Indiji. Da li ste evocirali neke od uspomena iz detinjstva?

- Za Indiju me vežu sećanja. Na oca i sve naše pretke. Istorija naše porodice u ovoj zemlji duža je od 200 godina. Ima tu raznih priča i različitih sećanja. O mojim daljim rođacima koji su prvi došli u Indiju ne znam mnogo, osim da su postojali. Jedan od njih je, recimo, izgradio prvu katedralu u Kalkuti. Sa ove tačke ne znam da li je greh i loša stvar što je uradio tako nešto u hinduističkoj zemlji. Srećom, danas imamo mnogo budističkih hramova u Londonu, tako da smatram da je ta nepravda na neki način izbalansirana. Ne doživljavam sebe kao kolonijalistu. Smatram da je naša istorija puna loših stvari, ali kome se danas odužiti i kome se izviniti? Verujem da iskupljenje leži u promeni našeg ponašanja i vrednosnog sistema. Bolji obrazovni sistem će nam omogućiti da se upoznamo sa našom istorijom i da ne ponovimo greške naših predaka. Svaki drugi put vodi nas pravo nazad u mračni srednji vek.

* Osim u vašu ličnu prošlost gde vas je putovanje tragom začina još odvelo?

- Počeli smo u Indoneziji sa muškatnim oraščićem, zatim smo u južnoj Indiji tragali za đumbirom, crnim biberom i kurkumom, na Madagaskaru smo našli vanilu, a zatim smo otišli na Zanzibar, koji je postao velika pomorska trgovačka stanica. Posle toga smo putovali do Jordana. Bilo je to fascinantno putovanje širom sveta do mnogih mesta koja nikada nisam posetila pre ove emisije. Najupečatljivije slike su mi sa prelepih ostrva Banda u Indoneziji gde sam prvi put uživo videla kako izgleda pravo drvo muškatnog oraščića. To je jedino mesto na svetu gde se uzgajaju ta stabla.

Foto 24 kičn

* Kako ste se pripremali za ovu emisiju?

- Uvek se trudim da mnogo istražujem kada se pripremam za neki projekat. Moja radna soba je prepuna svezaka i dnevnika koje vodim već decenijama. Sa svakog putovanja donosim mnogo uspomena. Kuća mi izgleda kao muzej - razno kamenje, ogromno perje, školjke. Ja jednostavno volim sve te stvari, jer svako putovanje stvara priliku da toliko toga naučite. Živim za putovanja. I obožavam da učim od ljudi i o ljudima. Dobrota i velikodušnost stranaca su verovatno najvredniji pokloni koje donosim iz svake pustolovine. Ta ljubav i poverenje u ljudsku prirodu se pojačavaju svaki put kada odem u inostranstvo.

* Koja od priča o začinima vas je najviše iznenadila?

- Možda baš ova o muškatnim oraščićima. Banda ostrva su ranije trgovala sa Kinezima, Indijcima i Arapima. Evropljani su kasno stigli u tu preraspodelu. Ipak, činili su sve da preotmu trgovinu ovim začinom. Verovalo se da muškatni oraščići leče čak i kugu. Zvučalo mi je neverovatno to da si od jednog džaka oraščića mogao da živiš čitavih 10 godina. Moreplovci su se utrkivali da oplove čitav svet da bi postali deo te lude igre.

Foto 24 kičn

* Vaša "luda igra" traje duže od pola veka. Po čemu ćete pamtiti dolazak u London, a po čemu ulogu Petsi u "Apsolutno fantastičnim"?

- Za obe stvari ključna reč je autentičnost. Kada sam došla u London bilo je to vreme mini-suknji, "Bitlsa" i "Rolingstonsa". Upoznala sam i zavolela taj grad u njegovom najautentičnijem i najinspirativnijem svetlu. Iako sam u Veliku Britaniju iz Malezije došla sa željom da se bavim glumom, nikako se nisam uklapala u stroge šablone akademija tog vremena. Od malih nogu sam bila dežurni klovn i zabavljač, ali na veliku žalost prestižnih glumačkih škola nisam pridavala previše pažnje vokalnim vežbama i teoriji glume. Jednostavno sam želela da izađem na scenu i glumim. Baš zbog toga nisam dobro prolazila na audicijama, pa sam sreću potražila u modi. I to su bila moja mala vrata koja su me dovela na veliku scenu.

* Kako su tadašnji kasting direktori gledali na manekenke koje bi da budu glumice?

- Kao na veštice (smeh). To je bila još jedna od predrasuda sa kojom sam morala da se izborim. Postojalo je mišljenje da manekenke ne umeju ni da pričaju, kao i da nisu sposobne da nauče tekst. Tako sam se veoma brzo oprostila od Šekspirovih monologa i prihvatila bolnu, ali otrežnjujuću istinu - ili ćeš biti tužna i umreti kao ništa, ili ćeš raditi bilo šta i postati neko. Najpametnija stvar koju sam iz tih iskustava naučila jeste da čovek ne treba da bude rob gorčine i razočaranja zbog neuspeha. Uvek treba ići dalje. Tako sam i došla do Petsi. Ceo moj život u Londonu kao da je bio priprema za tu ulogu. Petsi i Edi su žene bez kočnica. One žive život ne mareći šta rade i da li se time (ne) uklapaju u neke stereotipe. Smatram da su upravo zbog toga ljudima bile veliko osveženje. Bilo je divno dočarati ženu koja ne kuka već slavi život.

Preporučujemo

TV Novosti

0 0

DECENIJAMA SKRIVANE DVE VELIKE TAJNE: Lanik Gaultri o novoj sezoni serije "Ciljaj u srce", ulozi o kojoj sanja i izazovima glume

09. 07. 2024. u 07:00

TV Novosti

0 4

JADRANKA I VELjKO U KRIZI SREDNjIH GODINA: "TV novosti" na snimanju treće sezone serije "Mama i tata se igraju rata" autora Gordana Kičića

08. 07. 2024. u 16:00

TV Novosti

0 0

BORBA DO SNOVA VATRENE LATINE: Fransija Rajisa o seriji "Kako sam upoznala vašeg oca", legendarnom sitkomu, Kaliforniji i trnovitom putu

30. 06. 2024. u 15:08

TV Novosti

0 1

PREVIRANjE DOBRA I ZLA UNUTAR ČOVEKA: "TV novosti" na snimanju druge sezone serije "Bunar"

29. 06. 2024. u 15:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije