AKADEMIK VUKSANOVIĆ: Ovo je i veliki ulog u budućnost - Objavljeno 12. kolo edicije "Deset vekova srpske književnosti"
POKRENUTA 2010. godine, antologijska edicija "Deset vekova srpske književnosti", koju objavljuje Izdavački centar Matice srpske s namerom da po savremenim merilima prikaže milenijumski razvoj srpske književnosti, od usmene i žitijske, do savremene, obogaćena je novim 12. kolom u 10 knjiga.
U ovom velikom izdavačkom poduhvatu do sada su izašle 123 knjige koje su priredili književni znalci i stručnjaci za razne periode.
Knjige trojice pisaca iz 18. veka priredila je Zorica Nestorović: besede i pisma Gavrila Stefanovića Venclovića, pesme i moralističke spise Aleksija Velizića i poslovice koje je prvi sakupio Jovan Muškatirović. U ostalim knjigama zastupljeni su pisci 20. veka. Pesme, eseji, kritike, zapise, parodije Stanislava Vinavera priredila je Željka Pržulj. Bogatim stvaralaštvom Milana Kašanina bavila se Zorica Hadžić, izdvojivši pripovetke, poglavlja romana "Pijana zemlja", kritike, oglede, eseje, putopise i pisma. Prozu Svetozara Ćorovića - dvadesetak pripovedaka i roman "Stojan Mutikaša" priredio je Duško Pevulja, dok je Milena Kulić priredila poeziju i esejistiku Radeta Drainca i Ljubiše Jocić.
Gotovo sve pesme Vladislava Petkovića Disa, priče, ratne reportaže, besedu i dva pisma izdvojila je u jedan tom Sonja Veselinović. U izboru Bojane Popović, Borislav Mihailović Mihiz je predstavljen kao dramski i prozni pisac ("Banović Strahinja", "Autobiografija o drugima"), esejista i književni kritičar britkog pera. Svoju knjigu dobio je i Aleksandar Tišma, čije je romane "Knjiga o blamu" i "Upotreba čoveka" i pripovetku "Bez krika" priredio Srđan Orsić. U ranijem kolu izašli su romani Dobrice Ćosića "Koreni" i "Bajka", a u ovom je obeležena stogodišnjica njegovog rođenja proširenim izdanjem knjige "Prijatelji moga veka" (priređivač Marko Krstić). U 12. kolu su i pesme i eseji Milosava Tešića koje je priredio Dragan Hamović.
Svaka knjiga u ovoj ediciji sadrži, uz antologijski izbor tekstova, hronologiju, selektivnu bibliografiju, priređivačka objašnjenja, kao i izbor iz ranije objavljenih kritičkih tekstova čime čitalac dobija potpuni uvid u delo svakog pisca. Pokretač i glavni urednik edicije "Deset vekova srpske književnost", akademik Miro Vuksanović, za naš list kaže:
- Unapred smo napisali jasna načela, utvrdili kriterijume i opredelili se da u dve serije objavljujemo knjige koje su na najbolji način obeležile svoje vreme, od dvanaestog veka i Svetog Save do pisaca koji su naši savremenici. Tako se može jasno videti kako je srpski narod razvijao i usavršavao književni izraz na različitim oblicima svog jezika. Milenijumski niz koji nastaje ima prvorazredni značaj, jer su maternja reč i nacionalno pismo osnovne oznake identiteta svakog naroda. Usmena i žitijska književnost su na početku, a onda, kroz vekove, u knjigama su pesme, pripovetke, drame, romani, eseji i drugi žanrovi koje priređuju istoričari književnosti i književni kritičari. I u vreme korone, prošle i ove godine, objavili smo dvadeset knjiga u dva kola. Bez pretplatnika i podrške republičkog i pokrajinskog budžeta u tome ne bismo uspeli. Radujemo se što su razumeli da značaj ovakve edicije nije samo književni, jezički, prosvetni i civilizacijski već i veliki ulog u budućnost.
HRONIKA KRITIKE
U KNjIGAMA 12. kola štampani su prilozi književnih istoričara i kritičara Predraga Palavestre, Pavla Stefanovića, Novice Petkovića, Radomira Konstantinovića, Miroslava Egerića, Radovana Vučkovića, Branka Milanovića, Đorđija Vukovića, Anice Šaulić, Vladana S. Jovanovića, Snežane Samardžije, Vladete Jankovića, Slavka Gordića, Ane Ćosić Vukić, Radivoja Mikića, Marka Nedića, Gorana Maksimovića, Radoslava Erakovića i Aleksandra Jerkova, kao i eseji Stevana Raičkovića, Miodraga Pavlovića i Slobodana Selenića. Tako se, uz antologijski izbor različitih literarnih žanrova, u istoj ediciji objavljuje i svojevrsna hronika srpske književne kritike.
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)