Kultura

MLEČNI PUT OD SNOVA KAO TEMA: Koncept 59. Bijenala u Veneciji - inspiracija dela Karingtonove

М. Краљ

13. 06. 2021. u 11:49

ODLOŽENO za sledeću godinu, zbog toga što je svoj red prepustilo najvećoj svetskoj smotri arhitekture (2020. pandemija kovida 19 oduzela joj je termin, pa je trenutno u toku), 59. Bijenale umetnosti u Veneciji, dobilo je krajem minule sedmice temu koja će tradicionalno objediniti postavke u nacionalnim paviljonima i izložbu na poziv umetničkog direktora smotre.

МЛЕЧНИ ПУТ ОД СНОВА КАО ТЕМА: Концепт 59. Бијенала у Венецији - инспирација дела Карингтонове

Roberto Ćikuto i Ćećilija Alemani

Italijanska istoričarka umetnosti, sa prebivalištem u Njujorku, Ćećilija Alemani, inspirisana radom britansko-meksičke slikarke i književnice, nadrealistkinje Leonore Karington (1917-2011), muze i ljubavnice Maksa Ernsta, opredelila se za naslov jednog njenog dela - "Mleko od snova". Reč je o seriji snolikih ilustracija neobičnih priča, prvobitno započetih na zidovima autorkine kuće, koje će kasnije preneti u knjižicu istog imena. Te priče opisuju magičan svet u kom se život stalno revizualizuje kroz prizmu imaginacije, i u kome sve može da se menja, transformiše, od jednog postaje drugo.

- Ali, to je i alegorija o veku koji je na pojedinca obrušio veliki pritisak, gurajući i samu Karingtonovu u izbeglištvo iz života: bila je zatvorena u duševnu bolnicu, postala je objekat fascinacije i požude, ali i zapanjujuće moćna i mistična figura, koja neprestano beži od ograničenja fiksiranog identiteta - objašnjava svoj koncept umetnička direktorka Bijenala. - Kada bi je pitali o njenom poreklu, Karingtonova je govorila da je ona proizvod majčinog susreta sa mašinom, iz koga je nastao bizaran spoj ljudskog, životinjskog i mehaničkog, što je većim delom obeležilo njeno pisanje i slikanje. Izložba "Mleko od snova" uzima Leonoru Karington i njena vanzemaljska stvorenja, ali i mnoge druge transformisane figure, kao pratioce na putovanje kroz metafore tela i definicije čovečnosti.

Temu je izabrala posle višemesečnih razgovora sa umetnicima:

- Pitanje koje se stalno nametalo je kako predstaviti sadašnji trenutak u istoriji u kom je sam opstanak vrsta doveden u pitanje, ali i kako objediniti sumnje koje prožimaju nauku, umetnost i mitove našeg vremena - poručuje Ćećilija Alemani.

PROIZVOD NAŠEG VREMENA

PREDSEDNIK Bijenala u Veneciji, Roberto Ćikuto, koji je na tom mestu nasledio Paola Baretu, procenio je kako bi sa današnjeg stajališta, sledeće Bijenale umetnosti trebalo da otkrije nove, održivije načine opstanka, u odnosu između ljudskih jedinki i univerzuma u kom živimo. On je podsetio i da je tema koju je postavio kustos tekućeg Bijenala arhitekture, Hašim Sarkis, "Kako ćemo živeti zajedno":

- Obe teme su proizvod sadašnjeg vremena, u kom nema nikakve sigurnosti i koje opterećuje čovečanstvo velikom odgovornošću.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NAJVEĆA I NAJSJAJNIJA PLANETA U KULTURNOJ GALAKSIJI SRBIJE: LJubimir Simović ostavio dubok trag u dramskoj literaturi i pozorištu
Kultura

0 0

NAJVEĆA I NAJSJAJNIJA PLANETA U KULTURNOJ GALAKSIJI SRBIJE: LJubimir Simović ostavio dubok trag u dramskoj literaturi i pozorištu

U TO ne treba niko više da sumnja: sa Ljubomirom Simovićem naša dramska literatura i pozorište dobili su jednog sjajnog, prvorazrednog autora. Do pre godinu dana poznat kao vrstan pesnik, Simović je "Hasanaginicom" najavio, a "Čudom u Šarganu" nedvosmisleno potvrdio, da je poeta u drami našao formu za originalan, izuzetno sugestivan, lokalno-nacionalan i intelektualno univerzalan iskaz.

18. 04. 2025. u 13:31

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN PLANETE ZEMLJE: Put održivog razvoja

SVETSKI DAN PLANETE ZEMLjE: Put održivog razvoja