NE znam kako se dogodilo da Boru Stankovića preuzmu narodnjaci. Da se biseri srpske književnosti banalizuju i svedu na kafanu i pesmu.
Najnovije iz rubrike
RUSKI ISTORIJSKI FILMOVI: Prateći program izložbe "Petar Veliki i Srbija" u Ruskom domu
KAO prateći program izložbe "Petar Veliki i Srbija" u okviru drugih "Dana Ermitaža u Srbiji", koja je u Ruskom domu produžena do kraja marta, biće ponovo emitovani istorijskih filmovi.
10. 03. 2026. u 18:17
SEĆANJE NA FELCA I ĐINĐIĆA: Beogradska filharmonija nastupa sa dirigentom Kristofom Kenihom i violinstom Sergejem Hačatrjanom
TRADICIONALNO u martu, Beogradska filharmonija jedan nastup posvećuje uspomeni na Zorana Đinđića, a u petak 13. marta na Kolaracu, u 20 časova, izvešće reproar koji je oslislio Gabrijela Felca, prošlog leta preminuli šef dirigent.
10. 03. 2026. u 18:10
IZA SVEGA JE UVEK VATIKAN SA SVOJOM ZARADOM: Slikar Ivica Aranđus o prvoj izložbi u Beogradu, studijama u Diseldorfu, katoličkoj crkvi...
ISTOVREMENO fragilne i snažne, zagledane u sebe, predstavljene s leđa, anfas ili direktno, figure na slikama Ivice Aranđusa nose teret sveta kroz ćutanje.
10. 03. 2026. u 17:20
SEĆANJE NA KNJIŽEVNIKA ČIJA JE POETIKA BILA REČ: U Novom Sadu održan komemorativni skup posvećen preminulom akademiku Miru Vuksanoviću
KOMEMORATIVNI skup posvećen srpskom akademiku Miru Vuksanoviću, koji je preminuo 6. februara u Novom Sadu a sahranjen 11. februara u njegovoj rodnoj, Krnjoj Jeli kod Šavnika, održan je danas u spomeniku kulture, zgradi „Platoneum“, novosadskom ogranku SANU, uz prisustvo njegovih najbližih i velikog broja prijatelja i poštovalaca.
10. 03. 2026. u 16:13
Nova knjiga „Postoje tišine koje bole“ donosi emotivnu priču o majci, ljubavi i čoveku koji je odlučio da ostane svoj
NA domaću književnu scenu stiže snažna i duboko emotivna knjiga „Postoje tišine koje bole“, autora Alekse Markovića – priča koja ne ostavlja ravnodušnim i koja već na prvim stranicama osvaja iskrenošću, toplinom i brutalnom životnom istinom.
10. 03. 2026. u 14:31
Vranjanka
15.08.2021. 04:09
Дакле, г. редитељ сматра да јужњаци говоре "смешно" па је то прихватљиво за комедију Зону Замфирову, а за драму није!? Такође сматра да, јербо је Бора "писао у Београду" оно што му је причала бака,, Врањанци то не смеју да "својатају", већ се може "сматрати" да се то десило у Бг на пример!? Е свака му част на оваквим "сматрањима", могао је онда да "изабере" и костиме из Бг "грађанског друштва" као шти је изабран "свима разумљив" књижевни језик уместо "сеоског" врањаког говора, па да има "епоху" само такву!!!