Kultura

I NEŠTO DOBRO, U DOBA KORONE: Povodom 214. samostalne izložbe grafičara i slikara Veljka Mihajlovića u Etnografskom muzeju

Душан Миловановић

27. 07. 2021. u 13:16

KRAJEM juna u Etnografskom muzeju otvorena je obično/neobična izložba danas već barda grafike i slikarstva gospodina Veljka Mihajlovića.

И НЕШТО ДОБРО, У ДОБА КОРОНЕ: Поводом 214. самосталне изложбе графичара и сликара Вељка Михајловића у Етнографском музеју

Foto Arhiva

"Obična" jer nas on već decenijama navikava da sve što izađe ispod njegovih noževa, olovaka, pera, kistova... bude drugačije i nekako očekivano od autora ovakvog formata. Sa druge strane "neobična" je jer je sasvim drugačija od svega s njegove strane viđenog. Opet, liči donekle na ranije izložbe (akcije za spas) "?" (Znaka pitanja), Studentskog parka, hilandarskog Svetog Vasilija na moru, samog Hilandara... Spasti to nešto, pomeriti stanje s mesta, ili izbaviti sebe samoga (kao ovoga puta) ne menja suštinu - u pitanju je uvek bila angažovana umetnost koja ima cilj: popraviti, doraditi/dograditi, sačuvati, uvesti red u stanje...

Ovoga puta to je "Zima u doba korone", 88 crteža (22,7h30,5 cm); tuš i raznobojno mastilo.

Foto Arhiva

Veljko je bio tek klinac kada je veliki egzistencijalista Alber Kami, pre sedamdesetak godina, gotovo kriknuo: "Svi se nalazimo pred zidom koji je kuga izgradila oko nas, i u njenoj letalnoj senci treba da pronađemo svoj spas". Misao koja liči i na dvostih, i sasvim u saglasju sa njegovom Teorijom apsurda, "koja govori da ljudi teže ka jasnoći i smislu u svetu koji ne nudi ni jedno ni drugo". U toj gotovo sentenci Veljko je potražio izlaz, uzeo ju je za moto ciklusa/izložbe, s oskudnim komentarom (po običaju): "A danas, sedamdeset godina posle ovih Kamijevih reči, ja, crtajući u zimsko vreme 2020. i 2021. u doba korone, nađoh svoj spas. Da li?" Na ovaj upit, pre svega, odgovor treba da daju profesionalci (umetnici, kritika) i publika, kojoj je sve ovo i namenjeno. A mi ćemo, u dalekoj asocijaciji, ali s punim ubeđenjem da se setimo reči Svetoga Save: "Ne gradim Hilandar ja sebe radi, nego - radi moga naroda, jer ...", dakle - pročišćenje, prosvetljenje, građenje/rađanje novog stanja, izvedeno usred planetarne pandemije, straha i sveprisutne rezignacije, donoseći i akcente blagog optimizma. Jer, bilo bi sasvim neuputno prepustiti se optimizmu "za sve pare".

Foto Arhiva

Ovaj Veljkov ciklus smestili bismo i u red profilaktičkih poslova koji imaju za cilj ozdravljenje (sopstveno, ali i svih i svega drugoga); i vidimo ga, kako poput srednjovekovnog alhemičara, koji škropi osveštanom vodom kužne prostore (i prirode i duša), ovaj naš to čini mastilom i tuševima, sa istim ciljem. I duboko verujemo da je dostigao cilj, jer posmatrajući lica publike što promiču pored crteža zapazili smo, uz melanholične izraze i tople osmehe, znake da je delo pokrenulo i druga srca.

Nacionalna kultura kao inspiracija

ROĐEN 1948. u Sarajevu, Mihajlović je odrastao i školovao se u Beogradu, gde je završio Fakultet likovnih umetnosti i gde i danas radi i živi (upravo na Studentskom trgu,

prekoputa Etnografskog muzeja). Prvu samostalnu izložbu "Voćke i povrćke" održao je 1979. godine, već drugom postavkom "Leti Beograd" 1982, nagoveštava zaokret ka srpskim temama - nacionalnom, duhovnom i kulturnom nasleđu kao inspiraciji. Stvorio je cikluse radove posvećene Hilandaru, Sent Andreji sa njenih sedam srpskih crkava, potom manastirima Krki, Rmanju, Rači, Žiči, Manasiji, Petrovoj crkvi. Ali i Studentskom parku i njegovim senovitim bićima...

A što se broja tiče, pa ginisovci imaju zadatak da provere - ima li još ovakvih. Pazite, 214. samostalna izložba je u pitanju. Ako uzmemo u obzir umetnički staž od preko pet decenija, ispada da je Veljko godišnje plasirao po četiri izložbe, a gde su tek one zajedničke kojima se sasvim zametnuo broj; a trebalo je sve to pripremiti, odraditi i kad bi se sve sabralo - ostaje tek nešto malo vremena za koju "Jagodinsku ružicu", i za duboko ćutanje sa prijateljima.

Postavljena je dakle još jedna karika u fascinatnom lancu kontinuiteta Veljka Mihajlovića, autoru na čast, nama na radost, a svima koji za njim dolaze - na nauk i podsticaj za nagornjavanje; što ni malo jednostavno niti lako biti neće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

RANO SAM SE NAVUKAO NA MAGIJU POZORNICE: Intervju Joakim Tasić, glumac
Kultura

0 0

RANO SAM SE NAVUKAO NA MAGIJU POZORNICE: Intervju Joakim Tasić, glumac

MLADOM glumcu Joakimu Tasiću nedavno je pripala prestižna nagrada "Miloš Žutić" Udruženja dramskih umetnika Srbije za ulogu Verthajmera u predstavi "Gubitnik". Stalni član Jugoslovenskog dramskog, tako je "pridružio" ovo priznanje ostalim nagradama koje su mu donele neki od naslova na repertoaru kuće ("Limeni doboš", "Sirano", "Natan Mudri", "Tit Andronik", "Edip"), a od 27. decembra gledaćemo ga i u kultnom Kovačevićevom komadu - "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Milana Neškovića.

25. 12. 2024. u 06:30

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANCI HISTERIŠU: Zbog pesme uz koju je Srbin ušao u ring u Tirani - u lažnoj državi ne mogu da dođu sebi! (VIDEO)

ALBANCI HISTERIŠU: Zbog pesme uz koju je Srbin ušao u ring u Tirani - u lažnoj državi ne mogu da dođu sebi! (VIDEO)