MAJSTORI STIŽU DO NOVEMBRA: Sekretarijat za investicije danas raspisuje tender za obnovu Muzeja grada Beograda
NA današnji dan, 4. avgusta 1555. objavljeno je Beogradsko četvorojevanđelje, koje se čuva u Muzeju grada Beograda, pa je stoga ovaj datum odabran da se pojavi tender za izvođača radova na obnovi zdanja u Resavskoj 40b, gde će se, kada budu gotovi građevinski radovi, prvi put u svojoj istoriji naći pod jedinim krovom kulturna institucija, osnovana još 1093. godine, a koja čuva 80 vekova istorije na prostoru naše prestonice.
Muzej koji danas funkcioniše na 16 adresa, od samog početka menjao je privremene smeštaje (pre Prvog svetskog rata su to bile opštinske prostorije u Ulici Uzun Mirkovoj 1, a između dva rata, zajedničke prostorije sa Gradskom bibliotekom u Zmaj Jovinoj 1), da bi mu, posle dva neuspela konkursa za izgradnju nove zgrade (1954. i 1976), tek 2006. sporazumom između Grada Beograda i Ministarstva odbrane Republike Srbije, pripala zgrada nekadašnje Vojne akademije. Podignuta je 1899. godine po projektu arhitekte Dimitrija T. Leka (u bloku između ulica Birčaninove, Resavske i Nemanjine), a projekat za njenu rekonstrukciju i prenamenu u Muzej grada Beograda, izabran je na konkursu 2016.
- Sada kada Sekretarijat za investicije raspiše tender, to će biti finalni korak, i više se neće moći nazad - rekla je direktorka Jelena Medaković, na jučerašnjoj konferenciji u Skupštini grada Beograda, podsećajući da ustanova radi u punom kapacitetu, uprkos činjenici da nema centralnu zgradu i stalnu postavku (još od 1960. godine).
Muzej grada Beograda, inače, čuva više od 130.000 vrednih atrefakata, od praistorije do naših dana, koji su raspoređeni u tri odseka: za arheologiju, istoriju i istoriju kulture i umetnosti. Prema rečima Ivana Karla, gradskog sekretara za kulturu, obnova zgrade koja će se prostirati na 17.000 kvadretnih metara, prilika je da kao narod pokažemo da smo zreli da završimo ono što smo započeli.
- Poslednji muzej u Beogradu izgrađen je 1965. - istakao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji predviđa da će radovi na projektu koji podrazumeva obnovu postojećeg i dogradnju novog objekta, trajati dve i po do tri godine, kao i da će koštati 25 miliona evra.
- Sve će biti finansirano iz budžeta grada, bez ijednog dinara donacije, iako imamo nekih obećanja. Biće to najveći srpski muzej, veći i od Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, odnosno kao četvrtina Luvra. Ovo će biti osnovna zgrada sa glavnom postavkom, a svi ostali muzeji i legati ostaće i dalje u sastavu Muzeja grada Beograda.
Uslovi tendera, na koji se mogu javiti i firme iz inostranstva su prema Vesićevim rečima veoma teški, jer neće moći da konkurišu kompanije koje nemaju iskustva u ovom poslu, zato što je reč o zgradi pod zaštitom (Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda će kasnije i vršiti nadzor radova). Ipak, veruje da će izvođač biti izabran u naredna dva do tri meseca, a radovi otpočeti do novembra.
AMFITEATAR
ZDANjE u Resavskoj biće savremena institucija, u kojoj će uz izložbene sadržaje moći da se održavaju pozorišne predstave, konferencije, književne večeri... Prema projektu, u dvorištu će se nalaziti amfiteatar, a zgrada će imati i konferencijsku i multufunkcionalnu salu, knjižaru, kafe.
DEPO
ZAMENIK gradonačelnika najavio je i da će Beograd u narednom periodu izgraditi sopstveni depo za umetnička dela. Sva umetnička dela koja pripadaju gradu, bez obzira na to koja institucija o njima vodi računa, tu će se čuvati na jednom mestu, u najboljim uslovima i pod strogom kontrolom.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)