KOŠMARI KAO PUTOKAZI: Uz dela, na 58. oktobarskom salonu u Kulturnom centru predstavljena i "Biblioteka sanjara"

DVA puta je slavni danski umetnik Olafur Elijason sanjao da je umro, dok je u snu Marine Abramović, njen brat Velimir kupio atomsko sklonište u Amsterdamu od nekog Jermenina.

Foto KCB

Nagrađivani britanski vizuelni umetnik i filmski reditelj, Stiv Mekvin, zapisao je: "U mojim snovima; sanjam da se briše sećanje svaki put kad vidim, pomirišem, čujem i okusim lepotu. Radost je ponavljanje."

Uzbudljive noćne događaje, ali i razmišljanja o samoj prirodi sna, značajnih svetskih vizuelnih stvaralaca, prikupili su i objavili u jednoj knjižici, uz 48. Bijenale u Veneciji, Frančesko Bonami i Hans Urlih Obrist. Ovo delo trenutno je izloženo u Kulturnom centru Beograda, u "Biblioteci sanjara", jednom od eksponata izložbe "Sanjari", 58. Oktobarskog salona.

Ono je zapravo ključno među prezentovanim naslovima, jer je presudno uticalo na kustose Ilarija Marota i Andreu Bačini, pri izboru teme za aktuelnu likovnu smortu, otkriva, za "Novosti", Vesna Danilović, dugogodišnja urednica programa KCB.

- Knjige izložene u "Biblioteci sanjara" su deo priče o procesu nastanka izložbe 58. Salona, kako sa aspekta kustosa, tako i pozvanih umetnika - objašnjava sagovornica. - Deo ovogodišnje postavke nisu samo fizički izloženi radovi, već i tekstovi namenski pisani za Salon. A u ovoj biblioteci, kao i bibliografiji i filmografiji iz kataloga izložbe, nalaze se dela na koja referišu kustosi i umetnici.

Na jednom velikom stolu tako su izložene Biblije i druge verske knjige, klasici svetske književnosti, od Dantea do Beketa, savremeni romani, radovi o klimatskim promenama, pa sociološki, atropološki, ekonomski naslovi, ali i oni koji se bave tehnološkim dostignućima... Uz svaku stoji kartica sa imenom onog na čija razmišljanja je knjiga uticala.

- Svi ti raznovrsni aspekti kojima se razrađuje tema o sanjarenju, kreću se od onih poetičnih, toplih, do zastrašujućih, košmarnih, futurističkih vizija - dodaje Danilovićeva.

- Dijapazon je zaista širok, a pogled na budućnost u najvećem broju slučajeva zastrašujući, da ne kažem katastrofičan.

U ovoj biblioteci veliki broj naslova je na stranim jezicima, a izloženi su i na našem jeziku, kako oni davno prevedeni i objavljeni, tako i aktuelna izdanja. Te knjige kao "hvatači", ali i inicijatori snova, trebalo bi da upotpune razumevanje dela sa postavke.

- Savremena umetnost zato nije toliko pitoma i lako svarljiva, jer je izuzetno opominjuća, ukazuje na mračne strane našeg trenutka i onoga što nam se možda i sprema - priča sagovornica.

- Vizuelna umetnost posebno u tome prednjači. Bit umetnosti jeste da neke pojave i fenomene detektuje, nagovesti, nasluti pre nauke, pre činjenica, pre onoga što dobijamo u elaboratima i ozbiljnim analizama.

RAD Jena Sutela, Foto KCB

A na pitanje koliko je, kao i u snovima, to što je uznemirujuće i lekovito, Vesna Danilović odgovara:

- I okrepljujući i uznemirujući snovi su lekoviti. Ponekad u snovima nalazimo, uslovno rečeno, neka razrešenja, ali ono što je u njima i dobro i loše, jeste to što ih zaboravljamo.

KLjUČ ZA RAZUMEVANjE SVETA

BIBLIOTEKE su čudesna mesta razumevanja sveta, ili stvaranja konfuzije u razumevanju sveta - kaže Vesna Danilović. - One su deo čovekove intime, možda više nego bilo koji drugi, danas dostupni i moderni mediji komunikacije. Ova biblioteka je "fizička".

Pripadam generaciji koja je navikla na fizičke knjige i biblioteke, od kojih smo se malo odvikli, posebno u javnom prostoru. Na ovoj izložbi, ta biblioteka-eksponat pruža posetiocima sve uslove - svetlo, knjige, stolice, bukmarkere, da sebi naprave malo uživanja i nešto pročitaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije