Kultura

APLAUZ "STRAHINJI": Reditelj Stefan Arsenijević o premijeri filma u Karlovim Varima

A. POPADIĆ

25. 08. 2021. u 22:48

SVETSKA premijera novog filma Stefana Arsenijevića "Strahinja Banović" (za inostrano tržište As Far As I Can Walk) održana je u punoj velikoj sali na 55. Međunarodnom festivalu u Karlovim Varima, uz gromoglasan aplauz publike.

АПЛАУЗ СТРАХИЊИ: Редитељ Стефан Арсенијевић о премијери филма у Карловим Варима

Film se, zajedno sa još 11 ostvarenja iz celog sveta, takmiči za prestižnu nagradu "Kristalni globus", a ovo je prvi put nakon 20 godina da Srbija ima predstavnika u glavnom programu jednog festivala A kategorije, kakav je ovaj u Karlovim Varima.

- Presrećni smo reakcijama publike. Dobili smo dug aplauz i divne komentare. Velika je privilegija bila predstaviti film u velikoj sali sa dve hiljade gledalaca. Toliko smo se odvikli od tog fizičkog kontakta u poslednjih godinu i po dana da smo i mi i publika bili u dodatnoj euforiji - kaže, za "Novosti", reditelj i koscenarista Stefan Arsenijević.

Časopis "Varajeti" opisao je film kao "iznenađujuću i uzbudljivu kombinaciju srpske srednjovekovne epske pesme, ljubavnog trougla i priče o migrantima", dok Vladan Petković u svojoj kritici za portal Cineuropa kaže: "Ovaj uspeli film, iznenađujućeg koncepta, priča je o dvoje afričkih migranata koji traže svoje mesto u Evropi."

Film je moderna adaptacija čuvene epske pesme "Banović Strahinja", smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali, ne unese nemir u njihov život.

Glavne uloge u ovom ostvarenju igraju francuski glumac Ibrahim Koma, austrijska glumica Nensi Mensa Ofei i čuveni sirijski glumac Maksim Kalil. Značajna uloga pripala je i Nebojši Dugaliću. Glumci iz Stefanovog filma izazvali su veliko interesovanje medije, ali i publike u Karlovim Varima.

- Srećan sam i što su glumci po prvi put pogledali film baš u ovim okolnostima, na velikom platnu i sa gledaocima. Ibrahim Koma, Nensi Mensa Ofei i Nebojša Dugalić su bili prave zvezde na festivalu, publika ih je prepoznavala na ulici, zaustavljala da se slika i podeli utiske. Prezadovoljan sam premijerom i zahvalan festivalu na ovom nezaboravnom doživljaju - preneo nam je Stefan prve utiske.

SLOBODNA ADAPTACIJA

- "Strahinja Banović" je slobodna adaptacija, nema mačevanja, viteza i konja, ali smo se trudili da ostanemo verni srži i duhu pesme. Dosta toga smo promenili, osavremenili, zato što nam je bila ideja da taj ljubavni trougao koji je u središtu filma bude moderna priča, sa dilemama i mukama ljubavnih priča danas. Nema patrijarhalnih zakona koji su vladali kada je nastala pesma, ali s druge strane odnosi među likovima su, čini mi se, ostali verni originalu - objašnjava Stefan koji je slavu stekao kratkim filmom "(A)torzija", nagrađenim u Berlinu i nominovanim za Oskar. "Strahinja Banović" je njegov drugi dugometražni film, posle "Ljubavi i drugih zločina"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 65

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15