I TITO BIO AKADEMIK: Članstvo u SANU, od njenog osnivanja, predstavlja najviše društveno priznanje

KROZ svoju 180 godina dugu istoriju, Srpska akademija nauka i umetnosti menjala je ime, status, način organizacije i rada.

Foto Muzek istorije Jugoslavije

Ali samo jedna stvar bila je konstantna - titula akademika. Sve vreme bilo je to najprestižnije naučno i umetničko zvanje u našoj zemlji.

Članstvo u SANU oduvek je značilo najveći društveni status i ugled. I baš zbog toga, oduvek je bilo onih koji su pošto-poto želeli da se domognu prestižne titule akademika.

Još Bogdan Popović, neprikosnoveni književni autoritet, govorio je da se članovi dele na one koji su potrebni akademiji i one kojima je potrebna akademija. U posleratno vreme kandidati, sporni po akademijskim kriterijumima, ali neprikosnoveni autoriteti u društvu, birani su jednoglasno. Bilo je tu i brojnih skandala. O nekim aferama pričalo se javno i mnogo, o drugima se šaputalo ili ćutalo.

Jedno od prvih problematičnih imenovanja u redove SANU bilo je kada je za počasnog akademika 11. novembra 1948. godine izabran Josip Broz Tito. Niko nije podigao ruku protiv, niti je bilo uzdržanih, pa je tako Tito, oskudnog, gotovo nikakvog, formalnog obrazovanja, postao član Akademije. Dve godine kasnije, na isti način, izabran je još jedan partijski velikan - Moša Pijade, i to ne na umetničko odeljenje, nego na odeljenje društvenih nauka. Edvard Kardelj, po mnogima "grobar druge Jugoslavije" postao je akademik 1959. godine. Obojica su direktno postalo redovni članovi, bez obaveznog "dopisničkog" staža. Iako je među akademicima bilo protivnika političkih izbora, o tome niko nije smeo naglas da progovori.

Prvi posleratni skandal izbio je kada je za članstvo odbijen Vladimir Nazor. Potom su na izborima propali Milan Bogdanović, Petar Lubarda i Marko Čelebonović. Tada je partija "dirigovala", putem medija, salve protesta zbog ovakve odluke akademika.

Iako počasni član, Tito nikada nije učestvovao u radnim sastancima Akademije, ali je 1952. godine došao na otvaranje obnovljene zgrade u Knez Mihailovoj ulici 35. U Arhivu Jugoslavije čuvaju se zapisi o tome da je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti uredno pozivao Tita na skupštine Akademije, a postoje i pisma u kojima se Tito ljubazno izvinjava, jer je sprečen da dođe.

Komunistička partija budno je motrila na izbore članova u Akademiji i prebrajavala je tajno podobne i nepodobne. U Titovom arhivu sačuvan je dopis iz 1965. godine, u kome se razvrstavaju članovi, pa se kaže da je među 69 redovnih članova, 11 komunista, 17 do 20 reakcionara, a ostali su okarakterisani kao "idejni međuprostor". Tehničko odeljenje ocenjeno je kao najgore po pitanju partijske podobnosti, a za medicinsko je rečeno da je poslednjih nekoliko izbora poboljšalo strukturu.

Ako se izuzme "memorandumska kriza", najveće potrese u SANU decenijama su izazivali izbori novog članstva, na svake tri godine. Svake izbori pratili su i skandali, anonimna pisma medijima, kojima su jedni kandidati potkazivali svoje konkurente. Gotovo po pravilu, u svakom krugu biranja među takmacima je svoje pronalazio i neko za koga je više nego očigledno da je tu stigao nenaučnim kriterijumima. Izbore često prate i polemike u javnosti između kandidata i njihovih podržavalaca i protivnika.

Izbori su često i neizvesni, a među dramatičnijima je bila "trka" za predsednika SANU 1994. godine, kada su kandidati bili Dejan Medaković i Mića Popović. Održana su čak tri izborna kruga i u svakom je bilo nerešeno, pa je na kraju pronađen kompromis i za predsednika imenovan Aleksandar Despić. Medaković je na čelo Akademije došao na sledećim izborima, 1999. godine.

Miloš Crnjanski, Foto Arhiva

I dok su nedokazane tvrdnje da su u Akademiju ušli neki kojima tamo nije mesto, sasvim je jasno da titulu akademika nisu dobili mnogi koji su je zaslužili. Tako u dva izborna ciklusa tokom poslednje decenije nije izabran nijedan novi član Odeljenja društvenih nauka, jer akademici tada nisu mogli da se slože koga bi trebalo podržati.

CRNjANSKI NIKAD NIJE IZABRAN

MILOŠ Crnjanski nikad nije izabran za akademika. Iako je "Seobe" napisao sa 36 godina, a sa 37 za njih dobio i nagradu Akademije, za izbor u dopisnog člana predložen je tek u 80. godini. Predlog za njegovo članstvo napisali su Dobrica Ćosić, Dušan Matić i Mladen Leskovac i to sa zahtevom da odmah bude izabran za redovnog člana. Sa njima se složilo osam od devet članova odeljenja, ali da bude izabran za dopisnog, a ne redovnog akademika. Kada je čuo za to, uz argumente o svim ranijim izborima pod političkim uticajima, među kojima su i Miroslav Krleža, Moše Pijade i Edvard Kardelj, koji su direktno, mimo procedure, bili izabrani za redovne, Crnjanski je kandidaturu - odbio.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije