POGLED ISKOSA - Crtež kao saznanje sveta
U SVE cenjenijoj Galeriji Udruženja slikara i ljubitelja slikarstva Kornjača u Beogradu, svoje crteže je predstavila slikarka Dankica Petrovska (Skoplje, 1946).
"Palme", Foto Privatna arhiva
Uočavamo na radovima obrađivanje tematike iz istorije slikarstva, unošenje u kompoziciju replika sa velikih slika iz istorije umetnosti, najpre rane i visoke renesanse, zatim baroka (Karavađo). Nije bez značaja da je ova slikarka specijalizovala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Firenci. Te intervencije su zanimljive zato što nisu vid citata, kao likovne prakse najviše razvijene u ranoj postmoderni, osamdesetih godina prošlog veka. Petrovska elemente sa slavnih slika unosi kao detalj, tačnije omaž starim majstorima, ne zadržavajući se na pukom, pasivnom prenošenju, već gradi svoj crtež i lični likovni svet. Kako je već primećeno u nauci o umetnosti, stvaralaštvo je kauzalno, tekst proishodi iz teksta a slika iz slike. Po ko zna koji put se ukazuje u umetnosti da ona sama sebi može biti građa, da se prenosi u pravom značenju reči traditio. Tako se kod ove slikarke pojavljuje u dosluhu sa prošlošću, kao vid istraživanja, najplemenitiji sloj tradicionalne zapadnoevropske i istočnopravoslavne umetnosti. Reč je o angeologiji koja u njenom tumačenju znači ljupkost (a to je prokazana i odbačena kategorija u sadašnjoj estetici šokantnog, ružnog i dosadnog), pojavu dražesnih anđela po meri čoveka.
Istovremeno, njeno crtaštvo obeležavaju pojave klasičnih tema: portreta, ljudske figure, pejzaža, grupnog portreta, enterijera, autoportreta, mrtve prirode, arhitekture, sećanja na Rim i Vizantiju. Njeni crteži su u znaku razvijene, analitičke linije, traga tuša na papiru kao lutanja po svojoj (pod)svesti i spoja, ili ispitivanja odnosa linije, tačke, šrafure i mrlje prema živim kolorističkim vrednostima.
Dankica Petrovska, slikarka koja se izražava i crtežom kao samostalnom discipinom, studijom, a ne pripremom za slike, pripada onoj retkoj a dragocenoj skupini stvaralaca koji su crtali u ozračju prof. Dragana Lubarde sa Likovne akademije, gde su se na njegovom predmetu Večernji akt na drugoj godini inicijatički stvarali crtači. Lubarda je rekao da nikada nije poželeo ženu osim onu sa Matisovih crteža aktova. Dosta od tog iskustva, verovatno i Vijara, Bonara i ranog Pikasa, kao likovne plemenštine sa početka prošlog veka, ima u pozadini ovih vibrantnih i nesputanih studija. Slikarka sama o tome programski kaže:
"Crtež je moj način da saznam ono što vidim. Nisam mogla da zastanem pred onim što bi me zainteresovalo a da to i ne nacrtam. To je moj odnos sa pojavnim svetom. Crtežom sam govorila: "Da, svet oko mene stvarno postoji." Ali sada postoje i ovi crteži. To je ipak nešto čudno". Iz čuđenja nastaje filosofija kako kaže Aristotel, a sada saznajemo da se i crtež, kičma likovnog stvaranja, rađa iz čuda i čuđenja.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
LUDILO: Ovi navijači su šokirani kako su u Albaniji MLAKO dočekali Srbe?!
Albanija i Srbija odigrali su burnu utakmicu na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu, a po završetku tog meča izbilo je na videlo i nezadovoljstvo određenih navijača zbog toga kako su pristalice domaćih iz same Albanije bile "mlake" prema Srbima.
10. 06. 2025. u 17:54
PRE MESEC DANA ODRŽAO POSLEDNjI KONCERT Na vest o smrti Matije Dedića: Sanjao da se preseli u Njujork, žalio zbog lošeg zdravlja (FOTO)
NEMA tome mesec dana kada je Matija Dedić održao u Zagrebu svoj poslednji koncert, kome je prisustvovala i njegova majka Gabi Novak.
10. 06. 2025. u 22:07
MOJ ŽIVOT IZMEĐU HAMLETA I LIRA: Rade Šerbedžija o svom životu i četvrt veka postojanja Kazališta "Ulisis" na Brionima
NAKON svih bura i oluja Kazalište "Ulisis" dočekalo je dvadeset i petu godinu postojanja, a reč je o pozorišnom projektu koji ne poznaje mržnju.
10. 06. 2025. u 07:15
UVEO NAS U JEVROPU, ALI UVEK PRIPADAO NAMA: Knjiga o Paji Jovanoviću pojavila se u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge
U POSLEDNjIH nekoliko decenija u velikoj meri je obnovljeno interesovanje za Paju Jovanovića (1859- 1957), jednog od najpoznatijih umetnika u povesnici srpske umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka i nesumnjivo najprepoznatljivijeg domaćeg slikara u evropskim okvirima, koji ne prestaje da intrigira, smatra profesor Igor Borozan sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Ovaj dopisni član SANU je, uz Dragana Lakićevića, jedan od urednika "Knjige o Paji", koja se pojavila u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge.
10. 06. 2025. u 20:10
DUBOKO, ISTORIJSKO PROŽIMANjE DVA NARODA: U Galeriji 73, jubilarni 10. "Dani slovačke kulture"
SRBIJA je među retkim zemljama u svetu, koja je međunarodno zaštitila nematerijalnu kulturnu baštinu jedne svoje nacionalne manjine, jer je na Uneskovu listu upisano likovno stvaralaštvo Slovaka, slikara naivaca iz Kovačice.
10. 06. 2025. u 19:30
SNOVI UHVAćENI U KAIŠEVE STRIPA: Retrospektiva Aleksandra Zografa (Saše Rakezića) pred publikom u Bioskopu "Balkan"
VIŠEDECENIJSKA umetnička praksa Aleksandra Zografa (Saše Rakezića), u kojoj strip postaje i dnevnik, i hronika, i sanovnik, obuhvaćena je otvorenom izložbom u Bioskopu "Balkan".
10. 06. 2025. u 18:26
VEŠTAK OTKRIO JEZIVE DETALjE O DEČAKU UBICI: Evo zašto je Kosta pucao na čuvara škole, nije ga potreslo saznanje koga je sve ubio
ZAKLjUČILI smo da je Kosta bio sposoban da upravlja svojim postupcima u vreme izvršenja zločina i da ta sposobnost nije bila bitno smanjena. Postoji jedna kratkotrajna ometenost, za period u učionici za koji on kaže da nema sećanja, ali on je sve radio po planu. To ukazuje da je on upravljao svojim postupcima.
05. 06. 2025. u 17:05
SRPSKA POSLA: Nikola Jokić zapanjio svet! Vratio se u Srbiju i uradio OVO (VIDEO)
NIKOLA Jokić je najbolji košarkaš planete, ali dajte mu loptu i biće najbolji u svakom sportu. To je pokazao još jednom.
08. 06. 2025. u 08:54
DRASTIČNO SE PROMENIO: Kako danas izgleda Enes Begović nakon gubitka sina?
ENES BEGOVIĆ doživeo je porodičnu tragediju u junu 2023. godine, kada mu je preminuo sin.
10. 06. 2025. u 17:38
Najnovije iz rubrike
HOKNI, DRUGI PUT MEĐU SRBIMA: Jedan od najskupljih živih autora prvu samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti održao još 1970.
PRE tačno 55 godina, tada mladi britanski umetnik Dejvid Hokni (1937) održao je samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, na čijem čelu je tada još bio njegov osnivač, legendarni Miodrag B. Protić, a u sredu, 11. juna, na istom mestu, na drugom nivou zdanja na Ušću, biće otvorena postavka "Od papira do ekrana" ovog sada verovatno globalno najuticajnijeg slikara.
10. 06. 2025. u 23:59
PRE MESEC DANA ODRŽAO POSLEDNJI KONCERT Na vest o smrti Matije Dedića: Sanjao da se preseli u NJujork, žalio zbog lošeg zdravlja (FOTO)
NEMA tome mesec dana kada je Matija Dedić održao u Zagrebu svoj poslednji koncert, kome je prisustvovala i njegova majka Gabi Novak.
10. 06. 2025. u 22:07
U NJEGOVOM OSMEHU UVEK JE BILO MALO GORČINE: Komemorativni skup posvećen akademiku LJubomiru Simoviću (1935-2025) održan u Srpskoj Akademiji
PIŠUĆI svoju biografiju ja sam, očito, napravio veliku grešku, koju sad ne umem da ispravim: naime, ja sam u svojoj biografiji, praktično, naveo i svoju bibliografiju.
10. 06. 2025. u 20:59
SKULPTURE NA OTVORENOM POLJU LJUBAVI: Jelena Kršić predstavlja novu seriju radova na izložbi "Izlečište" u galeriji "Sanjaj"
JEDINO što može da zameni moć umetnosti je priroda sa svojim čarima, smatra vajarka Jelena Kršić, čija je izložba "Izlečište - revivarium", publikom u beogradskoj galeriji "Sanjaj".
10. 06. 2025. u 20:40
UVEO NAS U JEVROPU, ALI UVEK PRIPADAO NAMA: Knjiga o Paji Jovanoviću pojavila se u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge
U POSLEDNjIH nekoliko decenija u velikoj meri je obnovljeno interesovanje za Paju Jovanovića (1859- 1957), jednog od najpoznatijih umetnika u povesnici srpske umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka i nesumnjivo najprepoznatljivijeg domaćeg slikara u evropskim okvirima, koji ne prestaje da intrigira, smatra profesor Igor Borozan sa beogradskog Filozofskog fakulteta. Ovaj dopisni član SANU je, uz Dragana Lakićevića, jedan od urednika "Knjige o Paji", koja se pojavila u "Plavom kolu" Srpske književne zadruge.
10. 06. 2025. u 20:10
Komentari (0)