KNJIŽEVNA KRITIKA: Povratak zavičaju
SIMON Simonović, pesnik, esejista, prozni pisac i izdavač, zauvek nas je napustio 2020. godine.
Zbirka ogleda, zapisa, članaka i rasprava "I tako..." ("Tanesi", Beograd) poslednja je njegova za života objavljena knjiga. U njoj je on predstavio svoju duhovnu porodicu. Da je bio čovek nežnosti i pobune, kako je to svojevremeno napisala Marina Vulićević, novinarka "Politike", vidimo i iz izbora tekstova koji je načinio za ovu knjigu, verovatno s tihim, a nepogrešivim naslutom da nas napušta.
Sigurno da je to jedan od razloga njegovog specifičnog povratka zavičaju, gradu upečatljivih junaka Bore Stankovića, majstora pripovedanja, posebnih po intenzivnosti emocija i njihove manifestnosti, specifične samo za Jug. Takve emocije, bliske Simonu Simonoviću, čoveku nežnosti, našle su mesto u njegovom tekstu "Dve Borine okupacije", prvi put objavljenom u "Večernjim novostima" 2018. godine. Taj tekst sadrži i sećanje na Simonovog oca Ristu M. Simonovića, velikog srpskog intelektualca i vranjskog plemića, čiji su i lik i delo imali značajan uticaj na duhovni razvoj sina, kao i na oduvek budnu ljubav prema književnosti koja je, osim iz njihovih čitanja, konstantno zračila s polica porodične biblioteke, najveće u Vranju, koja je sadržala više hiljada knjiga, časopisa i novina.
Potom Simon Somonović oživljava sećanja na rođene Vranjance Đorđa Tasića i Justina Popovića koji su odrasli zajedno, a kao intelektualci polemisali. Kada su Nemci okupirali Beograd i uhapsili Tasića, Justin je uzalud pokušavao da ga spase. Njihove životne puteve i sudbine odredila je politika, mehanizam totalitarizma.
Povratak zavičaju Simon Simonović upotpunjava tekstovima o verovanjima i običajima vranjskog kraja. Zato je u knjigu svrstao tekstove "Krljaveštica", "Obred i pesma" i "Šaprance", u kojima opisuje detalje u vezi s pokladama vezanim za životne cikluse. Osim što nam omogućava da steknemo detaljna saznanja o navedenom, Simon Simonović nas upućuje u istoriju pojedinih leksema, karakterističnih samo za govor toga kraja. Uticaj obreda i verovanja na stvaralaštvo Simona Simonovića potvrđujemo čitajući njegove pesme "Prolećna" i "Višnja", koje je takođe svrstao u ovu knjigu.
Pored navedenih, u njoj su zastupljeni tekstovi koje bismo mogli nazvati lirski predstavljenom istorijom savremene srpske književnosti. Iz pera Simona Simonovića ona jednostavno ne bi ni mogla biti drugačija. Te stranice, sadržane u ovoj knjizi, za nas su najuzbudljivije, najlepše. Nije čest primer da pisac, ne samo s poštovanjem, već i s ljubavlju, piše o drugim piscima, osobito o svojim savremenicima. U tekstu MJV, napisanom novembra 2015, a objavljenom u Srpskom književnom listu 2016, se kaže:
"Poznavao sam i poznajem pisce koji su napisali najbolje knjige srpske književnosti. Jedino za Miloša Crnjanskog i Miroslava Josića Višnjića (1946-2015) ne moram da kažem da su pisci. Ne samo što su njihova imena i prezimena neobična. Oni su pisci, a zatim su Miloš Crnjanski i Miroslav Josić Višnjić".
U istom tonu Simon Simonović piše o Vasku Popi, koga smatra najznačajnijim srpskim pesnikom druge polovine 20. veka, kao i o junacima proze Danila Nikolića čiji je roman "Fajront u Grgetegu" dobio NIN-ovu nagradu 1999. godine. Podstaknut tim događajem, Simon Simonović piše čitav osvrt na celokupno delo ovog pisca, nastojeći da to učini iz milošte imitirajući njegov stil.
Duhovnu porodicu Simonovu čine i Rembo, Bodler, Aleksandar Dima, Breht, Macuo Bašo i mnogi drugi, najbolji, o čijem delu su o ovoj knjizi sabrani tekstovi. Ona nam je, kao pripadnici znatno mlađe generacije, omogućila da iz posebnog ugla proučimo taj poseban "spisak zvanica" koje je okupila književnost.
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
STIŽE POLITIČKI POTRES? Evo ko vodi u anketama za novog nemačkog kancelara
ALIS Vajdel, liderka desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), prema poslednjim anketama, preuzela je vođstvo ispred Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
24. 12. 2024. u 12:17
Komentari (0)