MOĆNA PRIČA O OTPORU I BOLU: Sećanja jedne od prvih partizanki i vođa otpora u Aušvicu u filmu Marte Popivode večeras premijerno na Beldoksu

POSLE svetske premijere na 50. Festivalu u Roterdamu i učešću i nagradama na prestižnim festivalima širom sveta, srpsku premijeru u domaćem takmičarskom programu Beldoksa večeras će, u amfiteatru Muzeja Jugoslavije, u 20 časova, imati film Marte Popivode "Pejzaži otpora".

Foto Promo

Reč je o svojevrsnom putovanju kroz sećanja antifašističke borkinje Sonje (97), jedne od prvih partizanki u Srbiji, koja je bila i među vođama pokreta otpora u Aušvicu.

- Sonja koju ćemo upoznati preko ekrana, kao slika i kao telo je krhka starica, u 10. deceniji života. Ona je u isto vreme nežna, staložena i lepa osoba, ali i osoba koja u tom svom telu nosi izuzetnu priču o antifašističkoj borbi i samoorganizaciji, solidarnosti i otporu, kao i bolna iskustva kako je to u ratu izgubiti svoju veliku ljubav, biti lišen slobode i mučen, i kako je to ubiti čoveka - objašnjava, za "Novosti", Marta Popivoda.

Po njenim rečima, taj kontrapunkt koji u filmu postoji između Sonjine živopisne i moćne priče o otporu i njenog krhkog tela danas upućuje nas da obratimo pažnju na stare oko nas, u društvu koje ih je u velikoj meri otpisalo.

- Već od prvog susreta, shvatila sam da je Sonja moćna pripovedačica, da njene priče kreiraju slike u mojoj glavi, kao da čitam filmski scenario. Želela sam da dam prostor tim verbalnim slikama ili scenama sećanja, kako smo ih koscenaristkinja Ana Vujanović i ja kasnije nazvale. Otuda dolazi rediteljski postupak vraćanja na pejzaže gde su se odigrali događaji iz Sonjinih priča i kako oni izgledaju danas. Mislim da nam ti pejzaži, kao svedoci događaja, govore o vremenu koje je proteklo, o telima koja su nekada prošla tim putem zajedno sa Sonjom, o jednoj borbi za bolji svet koja i dalje traje i kojoj se moramo priključiti.

Poslednjih godina, pa i decenija, dodaje Marta, svedoci smo revizionističkih pristupa istoriji i sećanju, kao i brisanja komunizma kao pokretačke snage antifašizma.

- To se dešava u Srbiji, u bivšoj Jugoslaviji i šire u Evropi i dovodi do jačanja radikalno desnih diskursa i fašizacije društva. U javnoj sferi ostalo je jako malo od tekovina za koje su se borili Sonja i njene drugarice i drugovi. Samo društveno uređenje otišlo je u potpuno drugom smeru, u pravcu kompeticije nasuprot solidarnosti, sve radikalnije klasne segregacije i brisanja ideje socijalne pravde. Živimo u neoliberalnom kapitalizmu i individualističkom društvu koje čini da se osećamo sami, kao i da smo sami krivi za sve nevolje koje nas snalaze. Kad kažem "nevolje" mislim na nezaposlenost, nedostojanstven život čak iako radimo, neadekvatnu ili skupu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje - objašnjava Popivoda.

Ipak, naglašava Marta, javljaju se neke nove snage, kritički i levičarski diskursi koji nas teraju da se sećamo da je drugačije društvo moguće i da se zapitamo da li ovako želimo da živimo:

- To pitanje imala je i Sonja na početku svoje priče. Ono je fundamentalno jer nas vodi ka politizaciji i borbi.

Inspiracija i opomena

U DRUGOM svetskom ratu Srbija je, naglašava Marta, nesporno bila na pravoj strani, na strani antifašističke borbe.

Foto M. M.

- Činjenica je da su tu borbu vodili prevashodno komunisti i da su posle rata kreirali društvo koje nije bilo savršeno, ali se zasnivalo na principima antifašizma, antiimperijalizma i internacionalizma. To društvo težilo je jednakosti svih ljudi, rodnoj ravnopravnosti i ukidanju klasne segregacije. Ono je iznedrilo neke od najprogresivnijih političkih ideja i projekata 20. veka, kao što su Pokret Nesvrstanih i radničko samoupravljanje. A mi to danas možemo uzeti kao inspiraciju i opomenu!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije