KNJIŽEVNA KRITIKA: Visoki dometi srpskog romana
KNjIGA Predraga Petrovića "Horizonti modernističkog romana", objavljena u "Čigoja štampi" 2021. godine, sastoji se od devet studija kojima su od "Bespuća" Veljka Milićevića i "Nečiste krvi" Bore Stankovića, zaključno sa "Romanom o Londonu" Miloša Crnjanskog i Andrićevim "Omer-pašom Latasom", obuhvaćeni poetički vidici srpskog romana u dvadesetom veku.
Foto: Privatna arhiva
Na osnovu njih potvrđujemo svoja znanja o tome da su srpski romani s početka 20. veka u svom fokusu imali usamljenog pojedinca i njegov intimni i duhovni svet, a da su u romanima koji su nastajali nakon Velikog rata u centru sudbine junaka čija su očekivanja izneverena.
Prolazeći kroz do tada nezapamćene ratne golgote, s nadom da će nakon rata sve biti drugačije, bolje, u novonastalom miru suočavaju se s tim da je sve isto, kao pre, da i to doba karakteriše slom vrednosti, što određuje njihova raspoloženja i sudbine.
Nakon tog perioda, u drugoj polovini dvadesetog veka, modernistički junaci razmatranih romana suočavaju se s manifestacijama totalitarnog, ideološkog društva u kojem humanizam, lepota i umetnost, kao ni sam umetnik, nemaju odgovarajuće mesto.
Dve od devet studija sadrže komparativne analize i zauzimaju centralno mesto u knjizi. Reč je o studijama "Miloš Crnjanski i ruska književnost" i "Rastko Petrović i američka kultura".
Foto Arhiva
U prvonavedenoj studiji autor piše: "Među određujućim momentima koji su poetički oblikovali tokove novije srpske književnosti, jesu i intenzivne veze sa ruskom kulturom.
Kao što se naša novija istorija ne može u potpunosti razumeti bez sagledavanja političkih, diplomatskih i vojnih odnosa sa Rusijom, tako se ni mnogi pisci ne mogu tumačiti bez uspostavljanja komparativnog konteksta sa ruskom literaturom. To je posebno uočljivo kada se govori o opusu autora čije je delo suštinski odredilo sudbinu srpskog modernizma u prošlom stoleću - Miloša Crnjanskog".
On potom polazi od "Dnevnika o Čarnojeviću", gde kao jedno od svedočanstava Crnjanskove opčinjenosti ruskom literaturom vidi u omiljenoj lektiri junaka tog romana koja ih zapravo određuje, a studiju zaključuje poznomodernističkim "Romanom o Londonu", zapravo razmatranjem njenog glavnog junaka, ruskog emigranta Rjepnina, kao i razlozima zašto je upravo Rus morao biti glavni junak tog romana. Studija nam donosi i eksplicitan Crnjanskov odgovor na to pitanje:
"Moj junak je morao biti Rus. Njegova zemlja je najveća - njihova tragedija je najveća. Ruska emigracija je prava emigracija. Aristokratska".
Nasuprot Vuku Isakoviču koji sanja o nepreglednim poljima Rusije i nesputanom životu, kako se u studiji "Rastko Petrović i američka kultura" kaže, Stevan Papa-Katić, junak romana "Dan šesti" sreću nalazi u prostranstvima i gradovima Amerike. Autor nam u toj studiji skreće pažnju na činjenicu da se opčinjenost junaka - Vuka Isakoviča i Stevana Papa-Katića - velikim i različitim kulturama ne bi mogla posmatrati izvan uvek aktuelnog pitanja pozicije srpskog identiteta između Istoka i Zapada. I osim što u funkciji slikanja opčinjenosti Petrovićevog romana američkom kulturom autor studije piše o Rastkovom američkom iskustvu, ističe još jedno delo naše književnosti koje u svom fokusu ima američku kulturu i potcrtava razliku u iskustvima dvoje autora koja proizilazi iz rodne perspektive. Reč je o putopisu Jelene Dimitrijević "Novi svet", objavljenom 1934. godine.
Osim dve navedene studije koje smo s razlogom istakli, i druge koje knjiga Predraga Petrovića sadrži, omogućavaju nam da proširimo dosadašnje uvide u srpski modernistički roman i njegove visoke domete, kao i da u odnosu na to, razmišljajući o tekovinama naše savremenosti, sagledamo različite karakteristike, pa i dekadentnost, nekih "romana" koji se zasnivaju na motivima vezanim za srpsku istoriju, a koji je, iz vanknjiževnih razloga, zakrivljuju.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"ON JE OLIČENjE ZLA": Melinda Gejts otkrila mračnu stranu braka sa Bilom
DOK ODBROJAVA trenutke do izlaska svoje knjige Melinda Gejts dala je jasno do znanja da o pomirenju sa bivšim suprugom, milijarderom Bilom Gejrsom, nema ni govora.
16. 04. 2025. u 09:51
PRE TAČNO 113 GODINA POTONUO JE TITANIK: Jedan od čudom preživelih je potom postao olimpijski šampion - i to posle neverovatnih dešavanja
Čuveni brod Titanik potonuo je na ovaj dan. A sada, 113 godina kasnije, malo je poznato da je jedan od brodolomnika postao nakon toga - olimpijski šampion.
15. 04. 2025. u 19:59
OGLASIO SE ŠVAJNŠTAJGER: Nemac poslao prvu poruku nakon glasina o razvodu od Ane Ivanović
Nemačku i Srbiju je iznenadila informacija o rastanku nekadašnjeg fudbalera i nekadašnje teniserke koja još uvek nije zvanično potvrđena.
16. 04. 2025. u 11:22
GATES OF OLYMPUS SUPER SCATTER SAMO NA SOCCERBET-U
SVETSKA EKSKLUZIVA NA SOCCERBET SAJTU
15. 04. 2025. u 13:30
UDAJE SE TEA TAIROVIĆ! Sprema se tajno venčanje van Beograda - poznati svi detalji slavlja
JEDNA od najpopularnijih mladih pevačica,Tea Tairović, staje na ludi kamen! Kako domaći mediji saznaju, muzička zvezda izgovoriće sudbonosna "Da!" svom izabraniku Ivanu.
16. 04. 2025. u 17:44 >> 17:45
SIMBOL MOĆI, POTONUO NA PRVOM PUTOVANjU: Najsmrtonosnija brodska nesreća, evo kako Titanik danas izgleda (FOTO/VIDEO)
RMS Titanik poznat i kao SS Titanik bio je britanski prekookeanski brod za prevoz putnika i pošte u vlasništvu kompanije Vajt Star Lajn. Brod je potonuo u severnom delu Atlantskog okeana, 15. aprila 1912. godine, nakon udara u santu leda tokom svog prvog putovanja od Sautemptona u Engleskoj do Njujorka u Sjedinjenim Američkim Državama.
15. 04. 2025. u 09:05
DžEJ DI VENS UDARIO NA ZELENSKOG: To što on radi je apsurdno
U INTERVJUU za internet portal UnHerd , američki potpredsednik Džej Di Vens nazvao je napade ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na SAD „neproduktivnom retorikom“ i „apsurdnim“.
15. 04. 2025. u 10:27
MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir
RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.
13. 04. 2025. u 15:34
"SINA SMO SAHRANILI U NIKŠIĆU" Željko Samardžić o najvećoj životnoj tragediji: "To je bila tuga za sve nas"
PEVAČ progovorio o bolnoj temi.
15. 04. 2025. u 10:18
Najnovije iz rubrike
KNJIŽEVNA KRITIKA: Za uže društvo
IAKO je po bibliotečkoj klasifikaciji knjiga Miroslava Cere Mihailovića "Provetravanje Lipsandrije: knjiga za uže društvo" ("Albatros plus", Beograd 2024) određena kao zbirka priča, ona je u potpunosti poližanrovska i sadrži niz posve raznorodnih zapisa.
16. 04. 2025. u 11:00
POGLED ISKOSA: Sećanje na velikana
PET godina je prošlo od odlaska poslednjeg velikog srpskog istoričara umetnosti Stanislava Staše Živkovića (1923-2020).
16. 04. 2025. u 08:00
ODLAZAK DAVIDA: Preminuo pisac, esejista i scenarista
KNjIŽEVNIK Filip David (1940-2025) preminuo je juče ujutru, saopštilo je Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, čiji je bio član i osnivač.
16. 04. 2025. u 06:15
IN MEMORIAM - MARIO VARGAS LJOSA: Odlazak i poslednje latinoameričke književne zvezde
BOŽANSKI nadaren pripovedač, pre svega. Tako su ga opisali članovi švedske Akademije obrazlažući Nobelovu nagradu za književnost koja je te 2010. otišla u ruke Maria Vargasa Ljose, perunaskog pisca koji je preminuo prekjuče u rodnoj Limi, a ne u Španiji čiji je državljanin i stanovnik bio tokom velikog dela života.
15. 04. 2025. u 18:54
PRIZNANJE ZA "VETRE,PRIČAJ SA MNOM": Film Stefana Đorđevića osvojio glavnu nagradu na 38. Bolzano Film Festivalu u Italiji
NA upravo završenom 38. izdanju Bolzano Film Festivala Bozen (BFFB) u Italiji, međunarodni žiri dodelio je Glavnu nagradu za najbolji film u takmičarskom programu ostvarenju "Vetre, pričaj sa mnom" u režiji Stefana Đorđevića.
15. 04. 2025. u 17:34
Komentari (0)