IDEJE U NOVIM PROSTORIMA DUHA: Sećanje na kompozitora Srđana Hofmana (1944-2021)

SRĐAN Hofman (1944-2021) je kompozitor s jednom izuzetno bogatom, raznovrsnom i osobenom umetničkom biografijom.

Foto Printskrin Jutjub

Sada kada nas je napustio, svako se mora zamisliti nad činjenicom koliko je ta biografija bila važna ne samo za njega već i za ovdašnju muzičku zajednicu u celini.

Srđan je svojim radom i svojom tihom i postojanom prisutnošću, stvorio dragoceni legat.

Bio je profesor, prodekan i dekan Fakulteta muzičke umetnosti i prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i profesor emeritus na Katedri za kompoziciju. Bio je jedan od osnivača Međunarodne tribine kompozitora u Beogradu i sekretar nacionalne sekcije Internacionalnog društva za savremenu muziku. U časopisima je publikovao teorijske radove a objavio je i knjigu o elektronskoj muzici. Pored ovoga, Srđan Hofman je, posle demokratskih promena, bio i Ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Južnoafričkoj Republici.

O rezultatima njegovog dugog pedagoškog rada na FMU govore već i sama imena njegovih studenata čiji uspesi u svetu krase i profesorovu biografiju. Samo neka od tih imena, danas poznata i van granica našeg muzičkog atara su Marko Nikodijević, Jasna Veličković, Svetlana Savić, Milica Paranosić, Irena Popović, Ivan Brkljačić.

O Srđanu, dugogodišnjem drugu i kolegi, najradije mislim kao o autoru, kompozitoru, stvaraocu, čoveku neobičnih, samosvojnih ideja. U stvaralaštvo ga je vuklo novo, neistraženo. Tražio je ideje u novim prostorima duha, služio se visokom tehnologijom, ali se i hrabro i radoznalo izlagao igri i slučaju. "Svaki zvuk je muzika ako se organizuje kao muzika!", govorio je.

Hofmanov opus je brojčano veliki i izuzetno raznovrstan. Pored muzike pisane za konvencionalne instrumente, "instrument" koji ga je najviše privlačio bio je elektronika. Pobeđivao je tehnološke prepreke, složenost programiranja, promišljao je zvuk kao takav, hteo je da zna više od procesora kojim se služio i više od toga, procesore je sam i kreirao. Kompjuter mu je bio igračka ali i "više od igračke!", rekao je on.

Nije čudo što je baš Hofman osnovao Tonski studio na Fakultetu Muzičke umetnosti. U tom studiju nastale su mnoge kompozicije, muzike za pozorišne predstave, snimljeni su mnogi studentski i profesorski koncerti. Visokoškolskoj ustanovi kakva je Fakultet taj Studio ostaje trajan dar.

I baš tu gde bi se očekivao neki zatvoreni svet sintetizovanog zvuka, izranjala je fina poetika ovog autora: svet detinjstva, igre i bajke, fantazije, misterije i uspomena ... "Koncertantna muzika", "Znakovi", "Hadedas", "Heksagoni", "Kroz kutije zvuka", "Šta sam to rekao?", "Pokretna ogledala" ... samo su neki od naslova koje ćemo pamtiti.

Srđan Hofman je delovao u vremenu u kome su se cenili znanje, veština, majstorstvo i obrazovanje. On sam je svemu tome značajno doprinosio. Krasili su ga ozbiljnost, koncentracija, mir, jasan stav i znanje materije kojom se bavio. Veoma jak u analitičkoj misli, precizan i u tome različit od mnogih, rečit, vešt i uspešan u onome što nameri. Iako se lično nije preterano trudio da nas u to ubedi, Srđan Hofman je bio važan stub oko koga se svijala ne samo akademska muzička zajednica već i širi spektar različitih institucija. Među njima je bio i Sokoj.

Predsedavao je UO Sokoja u dva mandata. U periodu kada sam bila svedok njegovog rada u Sokoju videla sam Srđanovo suvereno vladanje komplikovanom pravno-muzičko-finansijskom materijom vezanom za pitanja autorskih prava. Imao je, osim kreativnog, i matematički um. Bilo bi mnogo bolje da se nikad nije desio "puč" nejasnih motiva koji ga je prinudio da se povuče sa mesta predsednika UO Sokoja.

Nedavno sam, kao članica žirija, slušala Srđanovu kompoziciju "Hadedas" iz 2020. za gudački orkestar. Kompozicija je bila u najužem izboru za ovogodišnju nagradu "Stevan Mokranjac" koju svake godine dodeljuje Udruženje kompozitora Srbije. Preslušala sam tu muziku nekoliko puta, ne zato što je nisam razumela, već, naprotiv, što sam shvatila da se nalazim pred nekim "novim" Srđanom. Delo je bilo napisano majstorski, ispunjeno toplinom, veštinom, plemenitim duhom i, rekla bih, duboko iskreno.

Mislila sam da je možda to početak neke nove stvaralačke faze, ali, nje, na žalost, neće biti.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Preporučujemo

Beograd

0 0

GEST ZEMUNACA VRAĆA NADU: Još uvek ima Beograda u Beograđanima... (FOTO)

04. 10. 2021. u 15:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije