Kultura

PREMINUO ALEKSANDAR PETROV: Pisac izgubio borbu sa teškom bolešću

D. Bogutović

20. 11. 2021. u 17:47

PISAC Aleksandar Petrov preminuo je sinoć u svom domu u Beogradu u 84. godini, posle duge borbe sa teškom bolešću.

ПРЕМИНУО АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ: Писац изгубио борбу са тешком болешћу

Foto: V. Danilov

Rođen u Nišu 1938, studije književnosti završio je u Beogradu, a doktorirao je na poeziji Miloša Crnjanskog, što je prvi doktorski rad na ovu temu. Radio je u Institutu za književnost i umetnost (1964-1990), bio osnivač i glavni urednik časopisa "Književna istorija", urednik srpske sekcije "Amerikanskog Srbobrana", najstarijih srpskih novina u dijaspori, član redakcije "Književnih novina", predsednik Udruženja književnika Srbije (1986-1988), predavač na mnogobrojnim univerzitetima na svih pet kontinenata, poslednji vršilac dužnosti predsednika Saveza književnika Jugoslavije, kao i jedan od osnivača Vukove zadužbine.

U vreme žestokih rasprava u Francuskoj 7, duboko razočaran tadašnjim kulturnim (ne)prilikama, Petrov je 1991. dao ostavku na mesto prvog čoveka UKS i otišao u Japan, gde je godinu dana predavao na Univerzitetu Hokaido. Dve godine kasnije prešao je u Pitsburg gde je na tamošnjem univerzitetu na Katedri za slavistiku predavao Srpsku kulturu i jezik i bio saradnik "Centra za ruske i istočnoevropske studije".

Kao pesnik se oglasio zbirkom "Sazdanac" (1971), posle koje su usledile knjige "Poslednje Kosovo", "Istočni dlan", "Kamen i zvono", "Peta strana sveta". Pesme su mu prevedene na 29 jezika, a zbirke objavljene u Americi, Engleskoj, Švedskoj, Francuskoj, Španiji, Rusiji, Poljskoj, Kini, Japanu... Objavio je četiri romana: "Kao zlato u vatri" (koji je imao tri izdanja), "Turski Beč", "Lavlja pećina i "Memoroman".

Autor je i mnogobrojnih knjiga kritika, eseja i studija, kao što su "Razgovor s poezijom", "U prostoru proze", "Krila i vazduh", kao i nekoliko veoma zapaženih antologija.

U poslednjem intervjuu za "Novosti", pre samo dve nedelje, Petrov je otkrio da je Leonid Brežnjev, u to doba apsolutno svemogući lider komunističke partije i sovjetske države, prilikom posete Beogradu lično tražio od predsednika Tita da ne dozvoli objavljivanje njegove antologije ruske poezije.

BONUS VIDEO: "FT1P" daje odgovor, kako da osnujete preduzeće?

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TRAGANJE ZA SVETOM SA OTVORENIM POGLEDOM: Zašto je važno što će Narodna biblioteka Srbije ubuduće čuvati legat Milana Mladenovića
Kultura

0 0

TRAGANJE ZA SVETOM SA OTVORENIM POGLEDOM: Zašto je važno što će Narodna biblioteka Srbije ubuduće čuvati legat Milana Mladenovića

KAO što je Švedska kraljevska akademija, dodelom Nobelove nagrade za književnost Bobu Dilanu, dala pun legitimitet rok poeziji, tako u našoj sedini, nedavno otvaranje Legata Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci Srbije, predstavlja mnogo više od odavanja počasti pre tri decenije preminulom gitaristi, pevaču, tekstopiscu, kompozitoru i lideru EKV.

12. 11. 2024. u 17:12

Politika
Tenis
Fudbal
TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice