TERORIZAM NE BIRA METU: Zvezde serije "Zona usijanja: Antraks" za "TV Novosti" otkrivaju sve o tragediji koja je promenila Ameriku zauvek

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

04. 12. 2021. u 16:46

KADA ste poslednji put nekom poslali pismo? Na parčetu papira sročili neke najintimnije misli, namenjene samo za četiri oka, upitali nekoga jednostavno kako je, možda izjavili ljubav, zatim spakovali sva ta slova i osećanja u kovertu, nalepili markicu, ubacili u poštansko sanduče i dve nedelje potom čekali da poštar pozvoni dvaput.

ТЕРОРИЗАМ НЕ БИРА МЕТУ: Звезде серије Зона усијања: Антракс за ТВ Новости откривају све о трагедији која је променила Америку заувек

Doun Olivieri, Ričard Uo i Danijel Dej Kim , Foto Nacionalna Geografija

Odgovor znamo i sami - u poslednjih 15 godina verovatno nikad. Baš kao ni mi. Mobilni telefoni pisma su poslali u prošlost. U kovertama danas stižu još računi, opomene, pozivnice za svadbu (mada je zbog korone i njih sve manje), nekome honorar, a češće se provuče neko kovertirano "podmazivanje", budući da je to ostala jedina transakcija imuna na elektronski format. Ipak, sada već davne 2001. godine, nekoliko nedelja nakon terorističkog napada na kule Svetskog trgovinskog centra, 11. septembra, na adrese više od 20 stanovnika SAD stigla je - smrt. Virus antraksa, iliti crnog prišta. Bio je to nastavak agonije koji je usmrtio pet osoba, izazvao nesagledive socijalne posledice, globalnu paniku i strah od koje svet ne može da se oporavi već 20 godina. Druga sezona antologijske dokumentarno-igrane drame "Zona usijanja", u novih šest epizoda, bavi se upravo ovim događajem i jednom od najdužih i najdetaljnijih istraga američkih bezbednosnih službi koja je nakon sedam godina zavedena kao nerešen slučaj. O detaljima terorističkog čina za koji je osumnjičen američki mikrobiolog Brus Ajvins saznaćemo više u seriji koja se od 5. decembra emituje na kanalu Nacionalna Geografija (nedeljom od 22.00 - dve epizode), a o tome kako je izgledao napad antraksom iz prve ruke, makar onaj dočaran u serijalu "Zona usijanja", saznajemo u ekskluzivnim intervjuima za TV Novosti sa glavnim glumcima ovog projekta, Danijelom Dej Kimom, Tonijem Goldvinom i Doun Olivieri.

Dilan Bejker, Foto Nacionalna Geografija

Američkog glumca južnokorejskog porekla Danijela Dej Kima znamo iz kultne serije "Izgubljeni", do nedavno smo ga gledali i u akcionoj krimi drami "Havaji 5-0", a trenutno igra u medicinskoj drami "Novi Amsterdam", koja se emituje na kanalu Foks Lajf. U seriji "Zona usijanja: Antraks" tumači lik Ef-Bi-Aj agenta Metjua Rajkera, a ono što je najzanimljivije jeste činjenica da je upravo ova rola i njegova prva glavna uloga za 31. godinu karijere.

- I čast mi je i privilegija što se to dogodilo baš u ovoj seriji, jer smatram da je tema kojom se bavi "Zona usijanja" u drugoj sezoni verovatno jedan od najvažnijijh datuma u istoriji Amerike koji je naše društvo promenio iz korena - poručuje holivudska zvezda koja je sa roditeljima u zemlju snova iz domovine doputovala još 1969. godine. Kako je Kim tada imao samo godinu dana, sasvim je očekivano da SAD vidi kao svoju zemlju. A kako je kao Amerikanac podneo kraj te 2001. godine.

- Neobično je to da je svest o onome što se dogodilo kod ljudi i dalje veoma snažna.

Doun Olivieri, Foto IMDb

Međutim, kada malo začeprkate po predstavama pojedinaca o tome šta se tada zaista dogodilo, shvatite da mi svi osim velikog patriotizma koji osećamo kada je reč o ovoj temi, u stvari znamo samo ona opšta mesta i generalne informacije koje su plasirane putem medija i na taj način ostale zapamćene u kolektivnoj svesti naroda. Retko ko, a među njima sam i ja, zaista zna sve detalje koji su stajali iza toga šta se dogodilo - kaže Kim, dodajući da je tokom priprema za ovu seriju shvatio koliko je kompleksna bila istraga tokom lova na onoga koji je pisma sa antraksom i poslao na adrese uticajnih javnih ličnosti SAD - političara, novinara, direktora... Ipak, efekat ovog napada nije bio u potpunosti nesrećan. Zbog čega onda Amerika i danas pamti tu jezivu reč - antraks?

Foto Nacionalna Geografija

- Eho straha i panike koji su tada zavladali Amerikom još odjekuje u glavama Amerikanaca. Čini mi se da se od tada niko od nas nije zaista opustio. Život u grču postao je naša realnost, ali to ne važi samo za Ameriku. Ovi događaji iz 2001. pokrenuli su jedan planetarni strah od terorizma, ali nas i osvestili u pogledu vremena koje dolazi, a u kom neće biti zaštićenih i nedodirljivih. Svi su ranjivi. Strah i panika postali su veći neprijatelj i od samog antraksa - zaključuje Daniel Dej Kim.

Toni Goldvin, Foto Promo

Njegovu partnerku u seriji, agentkinju Dani Toskano, igra glumica Doun Olivieri, koja je "bacila svetlo" na zadatak koji su njihovi junaci imali u seriji.

- Pre svega, važno je da gledaoci shvate da je ova serija zasnovana na istinitim činjenicama i svedočanstvima preživelih, ali i umešanih u napad koji se odigrao te 2001. Međutim, naši likovi su izmišljeni i oni u sebi nose značajnu simboliku. U njima je sažet rad svih agenata koji su tokom sedam godina na ovom slučaju pokušavali da otkriju izvor iz kog je ideja o trovanju antraksom prvobitno potekla - poručuje Olivieri, dodajući da ljudi nisu svesni kompleksnosti akcije tajnih službi koja se tada odigrala, ne samo u Americi nego i širom sveta. Agenti su tada utrošili više od 600.000 radnih sati, a obavljeno je skoro 10.000 razgovora sa svedocima na šest kontinenata. Istraga je obuhvatila 6000 predmeta potencijalnih dokaza, uz izdavanje 5750 sudskih poziva i prikupljanje 5730 ekoloških uzoroka sa 60 lokacija. I onda se glavni osumnjičeni sedam godina kasnije ubio, ostavivši slučaj zauvek otvorenim - zaključuje Olivieri.

Foto Nacionalna Geografija

KO JE BIO BRUS AJVINS? 

U SERIJI "Zona usijanja: Antraks" glavnog osumnjičenog za napad antraksom, mikrobiologa Brusa Ajvinsa, tumači glumac Toni Goldvin. Za njega je, kako kaže, ovo bila najizazovnija uloga do sada, jer je reč o kompleksnom liku koji je sa sobom u grob odneo i sve tajne za kojima su agenti tajne službe dugo tragali.

- Ono čime me je Ajvins najviše iznenadio dok sam istraživao njegovu biografiju je to što sam shvatio da je on u stvario bio normalan i dobar čovek. Uzoran, muž, otac, dobar i odgovoran pripadnik zajednice koji svake nedelje odlazi u crkvu. A zatim, kao da je nešto u njegovoj ličnosti puklo. Pretvorio se u monstruma kom je palo na pamet da iz vojne laboratorije u svet pusti smrt. Tako nešto ne može se opravdati, ali Ajvins je bio kompleksna osoba na čiji život je uticalo mnogo toga, a pre svega njegovo traumatično detinjstvo i loš odnos sa roditeljima koji su ga zlostavljali.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca