POGLED ISKOSA - Kvantni skok u arhitekturi
Premda se pisac ovih redova ne bavi problematikom arhitekture, odazvao se ljubaznom pozivu saizdavača "Informatike" da predstavi knjigu "Arhitektura.
Istraživanje na prostornim granicama. Kosmos" (Beograd, 2021) iz dva razloga.
"Informatika" je izdavač sve zanimljivijih knjiga a publikacija "Kosmos" na 168 strana, na srpskom i engleskom, ne spada u klasičnu arhitektonsku tematiku. Reč je o eksperimentalnoj, "papirnoj arhitekturi", projektima koji verovatno neće nikada biti izvedeni, ali inovativnošću, barem sa ovim izdanjem, svrstavaju Arhitektonski fakultet u naprednije ustanove visokog obrazovanja. U knjizi su predstavljeni radovi 17 arhitekata, studenata i diplomaca, koji su učestvovali u studijama "Lunar Mission 2070:
Arhitektura u selestijalnom kontekstu" i "Arhitektura: istraživanje na prostornim granicama - Kosmos". Kao retko koja naša novija knjiga, možda više od poezije i slikarstva, ona podrazumeva domaštavanje, misaoni dijalog i dalju nadgradnju. Taj kvantni skok u srpskoj arhitekturi, osvajanje zvezda ili, kako bi boljševici rekli "Pobeda nad suncem", omogućile su utopijske, naučno-fantastične vizije mladih stvaralaca koje, međutim, imaju težinu realne izvedivosti na osnovu stručne elaboracije svakog projekta. Time se otvara potpuno novi horizont za arhitekturu, između umetnosti i nauke, bio je potreban veliki mentalni obrt da se ona odvoji od Zemlje i krene putem zvezda. To su pre nje učinile književnost i film, a sada je sa ovakvim studijama ona nesagledivo ispred klasičnih medija slikarstva i skulpture, sa kojima čini trojstvo čisto likovne umetnosti. Umetnički projekti posvećeni kosmosu šalju celokupnu avangardu umetnost XX i XXI veka u ropotarnicu istorije, kao vida devijacije od velikih tokova realnosti i fantastike budućnosti, koje prikazuju ovakvi stvaralački izazovi. Pod mentorstvom prof. dr Dragane Vasiljević-Tomić mladi arhitekti otvorili su vrata umetničkih, matematičkih i pop-artističkih svetova kiborg, naseobina na Mesecu, Marsu i dalekim planetama, kao i sve prisutniji problem svemirskog đubreta. U sirotinjskom socrealističkom Beogradu pedesetih godina prošlog veka, bez samoposluga i masovne potrošnje, bio ga je usamljeno u svetu svestan Leonid Šejka, genijalni slikar, vizionar i teoretičar, po obrazovanju arhitekta. Najavio je Đubrište kao realnost i metaforu savremene civilizacije, umetnost kao arheologiju kulturnog otpada i interplanetarno đubrište. Arhitektura kosmosa je idejno prevazilaženja dvodimenzionalnog medija, skok iz đubrišta u neke nove dimenzije postojanja. Da li su ovakve vizije realne ili iluzorne pokazaće vreme, koje za čoveka sve brže ističe, pa i sama mogućnost naseljavanja univerzuma. Po mnogim pokazateljima kapitalisti i naučnici su nepovratno uništili našu planetu, nostalgija zvezdanog puta je naličje takve stvarnosti.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)