TEMELJI IGRE U SRBIJI: Ruski umetnici omogućili su da Beograd postane jedan od značajnijih evropskih baletskih centara
POSLE Oktobarske revolucije, među ruskim umetnicima pristiglim u Beograd bilo je i baletskih umetnika.
Foto Iz knjige "Ruska baletska umetnost u Beogradu"
U knjizi "Ruska baletska umetnost u Beogradu (1920-1944)" ("Gramatik") dr Marija Petričević se bavi doprinosom ruske emigracije formiranju i razvoju Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Balet je srpskoj kulturi do tada bio potpuno stran.
Autorka, koja je, inače, doktorirala na ovu temu, po prvi put unosi više svetlosti u naša saznanja o počecima baletske umetnosti kod nas. Ruski umetnici su doprineli ne samo rađanju i konstituisanju beogradskog baleta, nego kasnije i razvoju domaćih baletskih snaga, kao i stvaranju originalnog baletskog, tačnije koreografskog stila i utemeljenja domaće baletske scenografske i kostimografske umetnosti.
Foto Z. Jovanaović
- Da Oktobarska revolucija nije donela u našu sredinu rusku emigraciju, a sa njom i brojne baletske umetnike, pitanje je kada bi i kako klasična baletska umetnost zaživela u Beogradu, u Srbiji - navodi Marija Petričević. - Od 1920, kada je na sceni Narodnog pozorišta zaigrala prva profesionalna klasična balerina, do 1944, ruski baletski umetnici u Narodnom pozorištu su kreirali put umetničkog razvoja, ali je od njih zavisio i opstanak Narodnog pozorišta.
Foto Iz knjige "Ruska baletska umetnost u Beogradu"
U tom periodu na čalu Narodnog pozorišta nije bio nijedan domaći umetnik, već Aleksandar Fortunato, Fjodor Vasiljev, Margarita Froman, Anton Romanovski, Nina Krasnova, Boris Knjezev, Anatolij Žukovski, pa ponovo Nina Krasnova. A, Nataša Bošković, po majci Ruskinja, sve do sezone 1938-1939. bila je jedina naša primabalerina.
- Ni ona, kao baletska umetnica ne bi bila formirana, da nije u Beograd stigla Ruskinja Jelena Poljakova, kod koje je Boškovićeva završila školovanje koje je započela u Rusiji - otkriva autorka. - Neposredno pred okupaciju Beograda, status primabalerina dobijaju još dve Srpkinje - Anica Prelić i Nada Aranđelović. A, među prvim našim igračima bio je Miloš Ristić.
Rusku scenografiju u Baletu Narodnog pozorišta utemeljili su supružnici Brailovski, dok ju je usavršio Vladimir Žedrinski, najplodniji scenograf i uzor ovdašnjim umetnicima za inscenacije baletskih predstava.
- Ugledom i umetničkom reputacijom ruski umetnici omogućili su da Beograd, koji je bio baletska periferija u trenutku njihovog dolaska, u periodu pred Drugi svetski rat postane jedan od značajnijih evropskih baletskih centara, u kome su gostovali najveći baletski umetnici, među kojima su Ana Pavlova, Boris Romanov, Tamara Karsavina, Aleksandar Saharov - kaže Marija Petričević. - Ovaj ugled Baleta Narodnog pozorišta, pa i gostovanja velikih baletskih umetnika, otvorili su vrata mladim baletskim snagama za nastupe, usavršavanja, a u nekim slučajevima i izgradnju karijere u evropskim i svetskim baletskim centrima. Posredan doprinos umetnika ruskog porekla razvoju baletske umetnosti ogleda se i u tome što su podstakli komponovanje prvih baleta domaćih autora, počevši od baleta za decu "Snežana i sedam patuljaka" Petra J. Krstića, baleta groteske "Sobareva metla" M. Milojevića do "U dolini Morave" Svetomira Nastasijevića, "Ohridske legende" Stevana Hristića...
Foto Iz knjige "Ruska baletska umetnost u Beogradu"
Autorka kaže da utemeljenje baletske umetnosti kod nas nije išlo lako.
- Od samog početka dolazilo je do raskoraka između onog što je stručna kritika očekivala i realizovanih baletskih predstava. Po reakcijama publike pokazalo se da su ruski umetnici imali mnogo više osećaja za želje publike nego kritičari. I na polju scenografije bilo je antagonizama. Ali, navedeni problemi nisu drastično omeli njegov umetnički razvoj i uključivanje u evropske muzičko-scenske tokove.
Tokom Drugog svetskog rata ruski emigranti su deportovani iz Srbije, a mnogi su pobegli na Zapad kako bi se spasili deportacije. Posle oslobođenja ostao je mali broj umetnika ruskog porekla u Beogradu. Među njima su Nina Krasnova, Jurij Rakitina, Tamara Polonska. Primat u Baletu Narodnog pozorišta preuzeli su domaći umetnici.
- Delovanje umetnika ruske emigracije u Baletu Narodnog pozorišta najveći je i najznačajniji uticaj jedne strane pozorišne kulture u istorijskom razvoju ove umetničke institucije - zaključuje Marija Petričević.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"IZGUBIO SAM OBA RODITELjA U 4 DANA": Sergej Ćetković otvorio dušu - "Tada je neko pocepao deo mene"
PEVAČ Sergej Ćetković kaže da je kroz nekoliko dana izgubio oba roditelja.
17. 04. 2025. u 14:44
RAFAEL NADAL SE VRAĆA NA ROLAN GAROS! Stigla potvrda, spremite se za spektakl
Novak Đoković i Rafael Nadal su bili toliki teniski rivali, da Nole sa pravom kaže da mu je Rafa najveći suparnik u "belom sportu". Neki od njihovih epskih mečeva odigrani su na Rolan Garosu, ali - to se više neće desiti, jer je Španac otišao u penziju Ipak, vratiće se na Otvoreno prvenstvo Francuske ove godine. Iz posebnog razloga.
17. 04. 2025. u 15:00
ALBANCI SIKTE OD BESA: "ČUVAJU GA MOĆNI SRBI!" Izdao Rusiju, odabrao Albaniju, pa doživeo ovo od čuvenog Rusa kome "niko ništa ne može"
Svaki čovek je rođen slobodan i jednak u dostojanstvu i pravima. Tim rečima počinje Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, ali... kada osoba za tom slobodom posegne, može da računa da se to nekome neće svideti. Šta će potom biti, zavisi od obe strane. Pred vama je priča upravo o onom trenutku "nekome se to nije svidelo", ali i reakcijama koje su usledile.
17. 04. 2025. u 15:48
UNIŠTEN GROB SLAĐANE MILOŠEVIĆ: Crna farba premazana preko njenog imena
DA LI je u pitanju čin vandala ili nekog Slađaninog prijatelja kojeg je greška na spomeniku razljutila, pokazaće istraga.
17. 04. 2025. u 16:21
SVI PRIČAJU O HEMIJI BASTIJANA I OVE PRELEPE ŽENE: Da li je ona uzrok navodnog kraha braka sa Anom? (FOTO)
BASTIJAN Švajnštajger i Ana Ivanović se prema rečima stranih tabloida razvode, a evo šta, odnosno ko, bi mogao da bude razlog!
17. 04. 2025. u 11:43
SAHRANIĆE JE U BEOGRADU: Voditeljka umrla prerano, Danieli će porodica ispuniti poslednju želju
NjENI najbliži odredili su datum i vreme kada će novinarka biti ispraćena na večni počinak.
17. 04. 2025. u 13:45 >> 13:53
VELIKA PROMENA U ŠKOLAMA U SRBIJI: Od danas ništa neće biti isto, odnosi se na roditelje
RODITELjI školaraca u Srbiji od danas dobijaju automatska zvučna obaveštenja kada nastavnik u elektronski dnevnik upiše izostanak deteta sa časa ili novu ocenu. Mada su deca godinama nalazila načine da ne kažu roditeljima baš sva dešavanja u školi, to sada više neće biti moguće.
17. 04. 2025. u 11:29
MAKRON POSLE RUSKOG NAPADA: Hitno nam je potreban mir
RUSKI raketni napad na grad Sumi na severu Ukrajine naglašava hitnu potrebu za nametanjem primirja Rusiji, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.
13. 04. 2025. u 15:34
"KOMPLITLI FRI OF ČARDž": Da li ste čuli kako Putin priča engleski? (VIDEO)
RUSKI predsednik Vladimir Putin imao je u februaru telefonski razgovor s američkim predsednikom Donaldom Trampom o okončanju rata u Ukrajini, a iako tada nije saopšteno kojim su jezikom pričala dvojica državnika verovatno se svako koristio svojim maternjim i oslonio na prevodioce.
17. 04. 2025. u 15:25
Najnovije iz rubrike
KNJIGA O NJEGOŠU: Predstavljanje dela Duška Babića u Sali SKZ
U PROGRAMU "Kafa u SKZ", u četvrtak, 24. aprila, u Sali SKZ (Kralja Milana 19, na prvom spratu), u 11 časova, biće predstavljena knjiga Duška Babića "Nebesko narečje: Knjiga o Njegošu".
18. 04. 2025. u 07:15
ŽENA U SVETU UMETNOSTI: Postavka posveena Danici Nikić (1895-1943) u Spomen- zbirci Pavla Beljanskog
POVODOM 130 godina od rođenja poznate novosadske slikarke, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, u četvrtak, 24. aprila, biće otvorena postavka "Danica Nikić(1895-1943): biti žena u svetu umetnosti", koja organizovana u saradnji sa porodicom Kovačević, a čiji su autori prof. dr Dijana Metlić, prof. mr um. Jelena Kovačević Vorgučin, mr Milana Kvas, muzejska savetnica. Koordinator projekta je Angelina Rodić, kustoskinja.
17. 04. 2025. u 15:54
MANASTRI KOVILJ- PRVI ZADATAK: Protokol o saradnji Galerije Matice srpske i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture
GALERIJA Matice srpske i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin, potisali su protokol o saradnji čime je nastavljena dugogodišnja, uspešna saradnja.
17. 04. 2025. u 15:48
PREMINUO LJUBOMIR SIMOVIĆ: Bio je jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca
LjUBOMIR Simović, jedan od najvećih modernih srpskih pesnika i dramskih pisaca, preminuo je noćas u Beogradu.
17. 04. 2025. u 12:40
TROFEJNA STATUETA LIFFE: Konkurs za idejno rešenje ovogodišnje nagrade „Otisak Gorana Paskaljevića“
Leskovački internacionalni festival filmske režije „LIFFE“ raspisao je konkurs za idejno rešenje trofejne statuete nagrade „Otisak Gorana Paskaljevića“ koju dodeljuju festival i Kristina Paskaljević, supruga proslavljenog reditelja, a prijave su otvorene do kraja jula.
17. 04. 2025. u 12:28
Komentari (0)