Kultura

POZORIŠNA KRITIKA - RADOST ZBOG NOŽA U SRCU: Kafka - Maschine. Reditelj: Veljko Mićunović. SNP

Драгана Бошковић

29. 12. 2021. u 13:19

Postdramsku predstavu, koja dekonstruiše život i delo Franca Kafke ("Zamak", "Proces", pripovetke, pisma, "Pismo Ocu", "Dnevnici"...) Kata Đarmati, koja je i dramaturg predstave, zamislila je kao strukturu u kojoj se događanja u Dvorcu pletu oko K, koji će biti apsurdno pravedno osuđen, ili nepravedno oslobođen, svejedno.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - РАДОСТ ЗБОГ НОЖА У СРЦУ: Kafka - Maschine. Редитељ: Вељко Мићуновић. СНП

Novosti

Tok saslušanja, mučenja, torture, isleđivanja, erosa i tanatosa, koji prožimaju arhetipsko, avangardno delo Franca Kafke, u kome brutalizam unutrašnjeg i pojavnog čovekovog bića, postaje sadržaj i poruka ovog složenog scenskog istraživanja.

Veljko Mićunović, reditelj kome je tema permanentnog antagonizma pojedinca i društvenog sistema stalni scenski izazov, mučnom kafkijanskom teatru je dao pozorišni jezik, funkcionalan, uprkos svojoj drastičnosti.

Stilsku preciznost beline, koja dopušta okvir za nagađanje jesmo li još u životu ili sa druge strane, stvorio je scenograf Željko Piškorić, a tačan kostim Marija Marković Milojev. Aljoša Đidić (K), na kome je bio najteži zadatak, da pokaže zastrašujuću mistiku Kafkinog dualiteta između smrtonosne sumnje u istinu i pravdu i mračnog erosa, velikom unutrašnjom snagom i razarajućom energijom je to postigao.

Radoje Čupić, noseći destruktivnu Kafkinu frustraciju očevog autoriteta, spretno i lako je izveo da mu komandovanje zločinom, ujedno, bude i presuda sebi samom. Draginja Voganjac, Marija Medenica i Jovana Mišković su zastupale i odbranile ženski princip Kafkine složene prirode, njihova nežnost i surovost su, zaista, bile druge vrste od one, koju su pokazali Marko Savić i Igor Greksa, svi zajedno se stapajući u jedan lik, koji će, u ljudskom ili životinjskom obličju, biti saputnik u patnji žrtvi, koja stremi i raduje se kraju, nožu u srcu.

Poseban tok ove složene igre, koja podrazumeva neprestanu transformaciju iz istinitog u fikciju, čine songovi (Irena Popović), koji vraćaju asocijaciju na Kafkin osećaj krivice, što postiže efekat da se njegova patnja multiplicira i generalizuje, do potrebe da se svako izvini svakome i da svi postanu fiktivne žrtve i sopstveni dželati, dozivajući užase koji se nose iz najranijih sećanja i ne prolaze sa odrastanjem.

Nadrealna kafkijanska situacija je na scenu SNP donela, paradoksalno, stvarni osećaj straha i neizvesnosti, danas dominantan kod nas, i u svetu. Mehanizam, iz naslova predstave, radi bez prestanka, uz zaglušujuću buku manipulisanja njegovim proizvodima. A to su društvena represija i samrtni humor neuhvatljivosti zločina, stvarni jahači apokalipse danas.

Postdramski teatar se kreće isključivo u domenu asocijacije i poruke, na koju ukazuje scenski postupak, pa se i tumači iz sopstvenog umetničkog i društvenog iskustva.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Alisa te vodi od Stadiona do Diznilenda

Alisa te vodi od Stadiona do Diznilenda