POZORIŠNA KRITIKA - O LJUBAVI I IZDAJI: Maja Arad Jasur - "Amsterdam"; Režija: Iva Milošević. Atelje 212

O Jevrejki u Amsterdamu, trudnoj, priznatoj kompozitorki i violinistkinji, Maja Arad Jasur je napisala mnogo nagrađivan komad, "Amsterdam", a Atelje 212 ga je, u režiji Ive Milošević, postavio na scenu "Petar Kralj", uz pomoć Ambasade Izraela u Srbiji.

Novosti

Poslovično liberalni Amsterdam je, po rečima spisateljice, bio drugi po kolaboraciji sa nacistima u Drugom svetskom ratu. Istražujući, povodom bizarnog računa za gas od tada, svoj jevrejski identitet u imigraciji, glavna junakinja, zapravo, redefiniše krivicu, njene razloge i kaznu iz ugla stranca, kulturnu integraciju u svet koji je licemerno i deklarativno slobodan.

Tržište je neumoljivo - gas, koji su nacisti potrošili, dok je vlasnica stana bila deportovana u Aušvic, Jevrejka, koja trenutno živi u stanu, mora da plati, posle više od sedamdeset godina...

Priča se usložnjava činjenicom da je ćutljivi komšija sa sprata duboko involviran u taj događaj, da su ljubav, pokret otpora i izdaja čudno povezani sa životom mlade violinistkinje, koja i sama donosi nov život u tom stanu... I taj, novi stanovnik Amsterdama nosi na svojim nejakim plećima krivicu, koju nosi njegova majka, Jevrejka u Holandiji, ali i čudak sa sprata...

U pripovednoj formi, u svedenoj scenografiji Gorčina Stojanovića i tačnom kostimu Marije Marković Milojev, izvođači, ne i dramatis persone (Ana Mandić, Dejan Dedić, Dragana Đukić, Marko Grabež i Vladimir Pejković, muzičar), uz upotrebu simbola nošenih cipela iz koncentracionog logora, vojničkih čizama i teatarske rekvizite, proveli su gledaoca kroz tešku istoriju Holokausta, u kojoj je jedna žena izdana, zbog ljubavi prema drugoj ženi, jedna beba umrla po rođenju, da bi se druga rodila na istom mestu, gde je krivica jednog čoveka prerasla u krivicu predaka i konkretizovala se u njegovom odbijanju da plati račun, koji su okupatori ostavili gradskoj vlasti Amsterdama, tupoj sili, koja hoće naplatu, bez obzira na žrtve.

To što je glavna junakinja Jevrejka i što su i izdana žena, i ona koja je bila uzrok izdaji, Jevreji, problem migracije čini ne samo neobičnijim i specifičnijim, već, u pozorišnom smislu, daje mogućnost da se moralni problem izdaje, kao u antičkom teatru, sukobi sa voljom junaka, da se povinuje tradiciji, ili da se bori protiv nje, ili za nju, kao što je slučaj u drami Maje Arad Jasur.

Ohlađena od emocija, pripovedna, stavljena u šemu Holokausta, predstava "Amsterdam" ne drži nepodeljenu pažnju tokom svog devedesetominutnog trajanja.

Živa muzika, koju Vldimir Pejković izvodi na klaviru, čini da se čitavo trajanje performansa doživi kao muzička partitura, bez drastičnih detalja, značajna u pauzama u izvođenju, u objašnjenjima, koliko i u pripovedanju, u višeglasju, koliko i u solo partijama, stvarajući otvorenu strukturu više interpretacije, nego dramatičnosti, što je Iva Milošević iskoristila da posredno prikaže tragične događaje, kao u medijima, a ne kao u životu.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Kome treba noćna mora?

12. 02. 2022. u 14:17

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA - PUBLIKA KAO RANjENI VOJNIK: "Suprotno", Borisa Nikitina

31. 01. 2022. u 12:31

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Kodirane poruke za korekciju stvarnosti

18. 01. 2022. u 15:28

Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA - UŽIVANjE U PALETI KVALITETNIH PREDSTAVA: Najbolja ostvarenja na beogradskoj sceni u 2021. godini

05. 01. 2022. u 12:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije