URUČENjEM nacionalne nagrade iz oblasti bibliotekarstva "Janko Šafarik" koja je pripala Bebi Stanković juče je proslavljeno 190 godina postojanja Narodne biblioteke Srbije.
То еј одлично што се књиге Срба на хрватском писму неће више рачунати у хрватску баштину. И то по правди. А питање за директора Народне библиотеке Пиштала је: ко му је то гарантовао и којим документом, којом одлуком? Друго, како ће се, по чему одређивати хрватске књиге на истом писму, хоће ли и оне ићи у српску књижевност? Ми (нормални Срби, не бисмо желели да се нама приписују туђе књиге. Ипак еј сигурније Пишталу и свим нашим писцима да се нее ките туђим перјем (хрватском абецедом), него нека, ипак српски језик пишу српским (ћириличким) писмом, на шта нас обавезује и Устав Републике Србије (Члан 10, став први) и општа пракса у свету -- да се свој језик пише својим, а не туђим писмом. Нажалост, има још писаца који своје књиге (Пишатло готово све) објављују објављују на српском језику хрватским писмом.
NAKON Čačka, Užica i Zrenjanina, titulu nacionalne prestonice kulture u 2026. godini poneće Leskovac, odlučilo je Ministarstvo kulture. Ovim će Leskovac dobiti značajna novčana sredstva, a planirano je da ona budu uložena u rekonstrukciju Doma vojske i njegovu prenamenu u multifunkcionalni kulturni centar, kao i u postavljanje spomenika Kralju Milanu Obrenoviću.
AKO je nečije ime bilo toliko neodvojivo od onoga čime se bavi, onda je to sigurno bilo dirigenta, kompozitora, aranžera, pijaniste Vojislava Simića (1924-2025), jer Bubiša je bio sinonim za - džez.
DOKAZ da priča o značajnoj umetničkoj zbirci koju je prikupljao kralj Milan Obrenović nije samo apokrifna, ponekad se pojavi u ponudi svetskih aukcijskih kuća.
MEĐUNARODNI beogradski sajam knjiga biće održan od 25. oktobra do 2. novembra pod sloganom "Tvoja nova priča", a zemlja počasni gost je Kipar, najavili su danas organizatori.
Pc
01.03.2022. 09:44
Овим чином уместо да заштитимо свој језик ми га још дубље гурамо у амбис.
Zlatokosa
01.03.2022. 10:21
Svaka čast!
447
01.03.2022. 12:02
То еј одлично што се књиге Срба на хрватском писму неће више рачунати у хрватску баштину. И то по правди. А питање за директора Народне библиотеке Пиштала је: ко му је то гарантовао и којим документом, којом одлуком? Друго, како ће се, по чему одређивати хрватске књиге на истом писму, хоће ли и оне ићи у српску књижевност? Ми (нормални Срби, не бисмо желели да се нама приписују туђе књиге. Ипак еј сигурније Пишталу и свим нашим писцима да се нее ките туђим перјем (хрватском абецедом), него нека, ипак српски језик пишу српским (ћириличким) писмом, на шта нас обавезује и Устав Републике Србије (Члан 10, став први) и општа пракса у свету -- да се свој језик пише својим, а не туђим писмом. Нажалост, има још писаца који своје књиге (Пишатло готово све) објављују објављују на српском језику хрватским писмом.