TV KRITIKA: Radnička klasa ide u pakao
MOŽDA je i bilo razloga da RTS otkupi prava i emituje u elitnom terminu hrvatsku seriju o propasti radništva i uopšte svakog "normalnog" života u vremenima tranzicije, zbog prividne sličnosti sa domaćim prilikama i jugonostalgičarskog neprebola.
Ali sličnost je samo prividna - zato što postoji ogromna razlika. Pre svega, samoupravni sistem avnojske Jugoslavije srušila je, najpre, hrvatska oružana secesija 1990-1995, u kojoj su zdušno učestvovali i akteri ove drame. Kad je to bilo gotovo, Hrvatska je poletela u zagrljaj Evropskoj uniji, batalila sve što je do tada stekla i čekala da odnekud poteku med i mleko. Kako se to ni do danas nije dogodilo, niti će se dogoditi, počela je, vremenom, da se češe iza uveta. Što se TV serije tiče, ponudila je Javnom servisu Srbije da troškove ovog češanja podele, što je RTS oberučke prihvatio. Jer, "ova lepa regionalna saradnja", kažu u RTS-u, počiva na razvalini jedne zajedničke tekovine, na istom mentalitetu i jeziku, na istim posledicama jednog etničkog i verskog rata vođenog u stranom interesu, na straćenoj imovini i egzistenciji u ime boljeg života, na istom očaju, iz koga se izliva sve najgore. Nuštin, izmišljeni gradić u turobnoj ravnici, negdašnji ponos industrijske proizvodnje i samoupravnog socijalizma, zamro je i nestao sa mape kao "područje bez signala"; jedan bezvoljni svet, senka negdašnjeg života u kome obitavaju sablasti. Ništa se ne radi, životari se kad zameniš poslednjih sto evra, sve je u stanju anabioze do neizvesnog jutra, što nam i jeste zajedničko. Bog te pita koliko je takvih Nuština (ili bolje - Niština) na teritoriji šest podeljenih i zavađenih državica "Zapadnog Balkana" - šta god to na Zapadu značilo - urušenih ostataka jedne bivše iluzije. Takav isti svet vuče se manje-više od Vardara pa do Triglava i danas, i to je istinita podloga ovog dramskog narativa.
Verovatno najznačajniji savremeni hrvatski filmski reditelj Dalibor Matanić, jeste ozbiljan autor, kao što je "Područje bez signala" nastavak njegovih autorskih preokupacija iz filmova "Zvizdan" i "Zora", sa istom ekipom i u krugu bliskih tematskih i stilističkih parametara. Matanić je jedan od retkih autora koji pomno i ozbiljno sklapa strukture svojih filmova. Ova serija podeljena je u šest, naoko odvojenih dramaturških tokova (prati šest prilično obojenih glavnih ličnosti), koje se slivaju u jednu dramsku maticu povezanu muzičkim lajtmotivom. To je je jedan od ponajboljih njegovih scenarija, sa izuzetkom poslednje epizode, koja se (shodno ranijim umetničkim sklonostima ovog autora) preliva iz realističke fakture u neku vrstu neuverljive socijalne fantastike. U svakom slučaju navodi na razmišljanje, a kako je takvo navođenje zaista retkost na našoj televiziji, isto mu se može ubrojati u plus, kada se ima u vidu agresivni nihilizam i prostaštvo na našem malom ekranu.
Glavna tačka ovog mišljenja je sudbina čoveka naučenog da proizvodi nešto korisno i upotrebljivo u današnjem svetu beskorisnih i jednokratnih surogata, opsena i patvorina.
Šta da proizvodi radnik kvalifikovan za neku bivšu, napuštenu i nepotrebnu metalurgiju? Kome trebaju on i njegove turbine, kuda će sa "svojih ruku delom", šta da ponudi i kome da proda svoj ma i solidan, ali uzaludan proizvod? Lako je bilo Eliju Petriju i njegovoj radičkoj klasi iz 1971. - pre pedeset godina, njegov film "Radnička klasa ide u raj" bio je jedan od glavnih hitova na prvom ili drugom Festu - jer je vreme bilo drugačije, radnička solidarnost je bila svetska činjenica, Berlinguer je vodio evrokomunizam, socijalni kapitalizam ponašao se kooperativno, gotovo pitomo u odnosu na ovaj današnji, divljački i pećinski. Ondašnja radnička klasa zbilja je išla u raj, ova današnja pokorno silazi u deveti krug pakla, predvođena svojim navodnim sindikatima, ali samo do vratnica, pa se bele kragne vraćaju po novu turu. Neki nemogući hepiend, koji sa svojom ekipom izvodi Matanić, samo je danak iluziji. A pakao, inače, tutnji punom parom.
Preporučujemo
TV KRITIKA - OD MELODRAME DO HORORA: Najbolje igrane televizijske serije u 2021. godini
11. 01. 2022. u 14:12
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)