POZORIŠNA KRITIKA: Navikavanje na strepnju

JELENA Kajgo je svoju dramsku distopiju zasnovala na užasnutoj majci Ljiljani (suverena Dara Džokić), kojoj se jedina kćer Ana (uvek divno efektna Katarina Marković) udaje za Jevrejina (Petar Mihailović), menjajući veru "samo zbog papira" za život u Londonu...

Novosti

Iz Ljiljanine perspektive, sve je apokaliptično - i odrastanje unuke Sare (koju je prekrstila u Anđeliju), i Anino foliranje da su katolici da bi ubacila dete u prestižni vrtić, i kućni robot Šila (Teodor Vinčić), sa kojim (kojom) jedino uspostavlja ljudski kontakt i tretira ga kao jedinog prijatelja... Tema prisile na roditeljsto, da bi se čovek osetio ostvarenim i svrsishodnim, poseban je tok predstave Milice Kralj, koja ima čarobno "laku ruku" u građenju odnosa na večitoj borbi parova kojoj je svrha ipak ljubav. Svetlana (spontana, uverljiva Jelena Petrović), Anina drugarica i Emil (Vladislav Mihailović), Anin bivši a Svetlanin sadašnji, vantelesnom oplodnjom se, uprkos njegovom otporu, izbore za roditeljstvo. Ljiljana ne uspe da pokrsti unuku Saru (Anđeliju), koju igra devojčica Simona Beljac, u pravoslavlje, jer je ulog, koji se nudi sa jevrejske strane, stan u Londonu i kuća u Monte Karlu, mnogo isplativiji... Uživajući u izvrsnoj igri i solidarišući se čas sa majkom, čas sa kćeri, gledalac se počesto upita - a ko su ti ljudi?

Šta je uzrok Ljiljanine usamljenosti, zašto su Anini prioriteti tako lako rešivi? Žanr slika, koja je za nas odabrana da prikaže sukob dva sveta, dva doba, dve galaksije, jedne Gutenbergove, druge sajber, istrgnuta je iz stvarnog života i odlično funkcioniše kao primer, ali kao dramsko štivo ostaje nedorečena.

Jelena Kajgo je napisala vrlo pitak pozorišni komad, koji zadire u mnoga preozbiljna pitanja - religije, usamljenosti, lažnog identiteta, isključivosti, privlačnosti mašine, sa kojom nema strepnje, gubitak bliskosti i intimnosti u ubrzanju vremena... Milica Kralj je, uz asistenciju scenografkinje Milice Bajić Đurov, koja je pomirila staro i novo vreme oštrim linijama, scenski pokret Tamare Pjević i animaciju Nataše Pantić (kostim Selena Orb, kompozitorka Janja Lončar), konstruisala priču iz bliske budućnosti kao da se već dogodila. Samim tim, ta suštinska, organska spontanost, s kojom se odvija tragična priča preobučena u komediju, koja odjednom postaje neprimerena situaciji, koja traži "hladnu glavu" i večiti račun u diktatu bankarske berze, svojim apsurdom postaje centralna tema ove odlične predstave. "Svet je iskočio iz zgloba", rekao bi Šekspir... Uz aktere igre, majku, kćer, zeta, drugaricu, bivšeg momka (sadašnjeg ženika), u igru je inkorporirana i Lana (Milica Mihajlović), Hrvatica, umetnica koja živi u Londonu, a koja goruće agituje za katoličku veru i teško živi. Komični momenat, kad Ljiljana saznaje da je katolikinja nemačkog porekla, majstorski napisan, režiran i odigran, postao je model travestije u kojoj niko više nema obavezu da bude ono što je stvarno, jer tržište traži nove ljude.

Strepimo od stvarnog neprijatelja, pokazuje ova predstava. Magija privlačnosti robota Šeli, kome je majstorskim izvođenjem udahnuo dušu Teodor Vinčić, tu strepnju čini biblijskom, da se Bog ne projavi u liku onog drugog, čije se ime ne pominje.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Stoj, gledaj u vatru, plači i voli

14. 03. 2022. u 14:00

Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA: Intimno pozorište u slavu istine

27. 02. 2022. u 14:17

Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA - O LjUBAVI I IZDAJI: Maja Arad Jasur - "Amsterdam"; Režija: Iva Milošević. Atelje 212

18. 02. 2022. u 13:18

Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Kome treba noćna mora?

12. 02. 2022. u 14:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije